Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Тороњ, звона, полијелеји, кандила сребрна и чираци, — све је то мирска помпа и украшеније, а не Христа Спаситеља уневјештене цркве, за коју је он своју пресвету
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности. Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна; мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине.
И док ја стражарим ноћу пред њеним шатором, умирући од пожуде, она спава држећи међу прстима два сребрна цвета јасмина.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та, знам ја то! Зар сам га једаред чеш’о по лећи!... Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...
Африка
Прсти и чланци на ногама и рукама, и грло претоварени су накитом. Дуга уздужна сребрна дијадема од темена до чела. Оне подсећају тако много на статуице Шиве.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Перикмахер му је био то јутро удесио златну косу и она је треперила у увојцима. Сребрна дугмад на његовом славонском мундиру била су светла. Држао је, на грудима, своје везане руке, као пар голубова.
Нису све сербске куће у Будиму биле каква је била Трандафилова. Над Дунавом, међутим, још се сјала последња, сребрна, четврт Месеца, преостала на небу. Река се у даљини претварала у светао пут у даљину.
Турчин, који их је везивао, био је легао, метнувши два сребрна пиштоља и срмали јатаган под главу. А моја баба, кад Турчин заспа, помисли: Здрав Османе, ако ти остане!
Хумл, изгубивши не само новац, до последњег талера, него и сатове, бурмутице, прстење, па каткад и дугмад са капута, сребрна. У кући би, прекодан, настала велика тишина, а тек пред вече зачуо би се, опет, болни глас неког виолона.
Над бледим челом имала је неку, накривљену, венецијанску, црвену капицу, ко зна откуда, са које јој је низ уво висила, сребрна, кићанка. Изићи ће она одатле, додаде, још једном, мада му она ништа није одговорила.
Исто је тако била сва сребрна, на рукавима. Павле је јахао у белим, кожним, чакширама, а на грудима, у тој црнини капута, имао је бели прслук и
Његова дугмад, сребрна, у два реда, светлуцала су, тупо. У црнини, оковратника, Павлово лице чинило се као од злата, са брцима, и увојцима
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мада су знали да их понегде чека свега нека смежурана баба, венац лука, улар, или каква сребрна копча на каишу, били су раздрагано пошли у ноћ, да краду.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У воду за прво купање у Бољевцу поред „водице“ стављају се још и сребрна пара (да би дете било чисто као сребро), трава тресеча, мало соли и пепела (да се дете не би оједало) и вина (да би
Тако се, на пример, у врањском Поморављу стављају у воду сребрна пара и ускршње јаје. У Босни је обичај да се детету у воду за купање ставља разбијено јаје јер се сматра да од тога
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
што га себар збира, прегршти и вреће злата што се стачу себру с ноката, са мотика, са лопата, свака оловна руда и сребрна танушна жица да теку до царских врата.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ (диже): Да Бог да, да буде истина! ТЕТКА (ређа карте): Тако једанпут код сека Миље, нестала им сребрна кашика. Бацам ја, кашика је у кући. Кад, шта је било: украла слушкиња.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Над њим је оквир у ведрој боји, брезова кора, сребрна свијетла, у њему слика велика стоји мачкова друга, покојног Пијетла.
Путује млинар без бриге, страха, ките га велом сребрна праха немирне крупне звијезде. А кад у кланац, у шуму зађе, у мраку густом Ћоса се нађе, пред носом неста прст.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад није тебе код мене!“ ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 87. Бисерна брада, Сребрна чаша; Бисер се рони, у чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада Три б’јела града. 88.
јунак; 2. војник у турској војсци дилбагија - врста амајлије, дугуљаста овална сребрна кутија у којој се носи запис од урока; споља је обично написано: “Машаллах“ (на арапском, а значи: оно што Бог хоће -
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А кад разгрнем долине, рукама обема, и, откријем дна бездана, сребрна и бела, на дну је, опет, жалост, нејасна и лака, ваздухом купаних воћака и тела.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Блистају, опрани, Зајечар, Ниш; Танак млаз испред Ваљева цури. Нестаде конца, сребрна игло! До Чачка, ето, није се стигло... Киша кад пада, мишеви сиви Са ибришимом јуре по њиви.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна. Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу
Живином се сваком промећемо; возимо се на сребрна весла, лађа нам је кора од јајета. Зла мрзноме чинит не можемо; а ко нам је мио али својта, траг по трагу његов
ЈАНКО Слушај, бабо, све ти вјерујемо: може бити и мједено гувно, јахати се може на вратило, ма за лађу и весла сребрна, то ти нико вјеровати неће, ер је сасма преништава лађа. БАБА Истина је, мој миле, душе ми!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
грлу су му завиделе виле Кад му песму чују сред мрачне планине С пролећа цветна и у лета жарка, Да се хори звонка, сребрна, од свиле.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ако удари Вранцуз с бока, погибосмо!...’ Он ми се насмија. Његова сребрна брада заигра и у лицу сину... Не бој се, Пејо, каже. Добро је, добро, а биће добро...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Доцкан је онда штедјети кад нестане. — Новци кад одлазе имају сто ногу, а кад долазе само двије. — Сребрна рука која стече, а златна која сачува. — Пружај се према губеру. — Ако је и амбар, варићак је мера.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
сустопице за њим, док тако дођу у некаку гору, којој врх до мјесеца дотицаше, а листови јој златни бјеху а стабла сребрна, а усред ње виђаше се велики плам и дим од огња. Младић видећи то препадне се и упита свога друга: „Шта је ово?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— викну најзад Вртиреп. Тада тек видјеше сав ужас. Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљене, по поду свијеће, књиге, палме...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Гласови су им звонили као сребрна звонцад, а у соби је врило као у школи. Оно што девојчицу посебно изненади била су лица луткица и лутана, сва
Али до ње је тешко доћи. 3ато је оних који знају тајну речи тако мало! — Ако уопште и постоји Сребрна ружа? — обрати се дечак Вечерњем облаку са својом сумњом, а овај се наглас насмеја: — Наравно да постоји!
— Макар под земљом! — Опоменуо сам те! — Облак се нежно осмехну, али дечак није био у стању да послуша његов савет. Сребрна ружа била му је у мислима и дању и ноћу. Будио се од њена мириса. Сав је треперио од њена сјаја.
— Па, ја то сањам? — дечак се замисли. — Не постоји плава трава, ни плави јелен! — А Сребрна ружа? Постоји ли? — Изнад саме своје главе дечак чу нечији кикот и трже се. Осим јелена на ливади никога није било.
»Баш да јој не кажем!«— помисли мали чистач, а звезда се, као да му чује мисао, насмеја: — И немој, али пази! Сребрна ружа није обичан цвет. Од ње се постаје Златоусти, цар прича и исцелитељ, али и као патуљак светом лута.
Једва ју је још разликовао од трава и свитаца, кад чу њен глас: — Не брзај! Сребрна ружа те чека. — Где да је тражим? — Код Рибље Главе!
« — Умиј се водом из потока! — шапну јој. — Прогледаћеш! Сребрна плесачица замочи главу у воду и кликну: — Па, ја видим! Видим! Хвала ти, ма ко да си!
Остаде на воДи само прстен сјаја, а из њега се издиже Сребрна ружа. Дечак, задивљен, крикну И загледа се у њу. Сав нежан, сав сребрнаст, цвет је ширио такав сјај да су и небо и
Дечак испружи руку да га дотакне, али цвет, као сребрна птица, полете увис. — Нисам ти потребна, Златоусти! — Сребрна ружа нежно дотаче дечаков образ. — Врати се међу луде!
Дечак испружи руку да га дотакне, али цвет, као сребрна птица, полете увис. — Нисам ти потребна, Златоусти! — Сребрна ружа нежно дотаче дечаков образ. — Врати се међу луде! Сребрне руже нестаде, а мали чистач се осмехну.
У зиду, крај пећи, цијукао је миш. На јакој месечини црнели се састави дасака на поду, а право ка њему, као сребрна змијица, јурила месечева зрака, смејући се: — Улови ме, улови! — Ко је још зраке ловио?
— Сад си већ децу у орасима почео да привиђаш, лудо матора! Те вечери леже у кревет пун питања. Месечина је као сребрна водица треперила по соби. Једино је између зида и пећи било мало тамније. Старац се придиже.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело на стуб је притиск'о хладни; На коленима светли сребрна и звучна лира. У цвету младости прве љубљаше Хипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас
Међ' њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске шарене
Св. Стефановић ЦXЛИВ МУЗИЧКЕ ВИЗИЈЕ (1-2) 2 Јецају и струје месечеви зраци; К'о сребрна харфа месечина свира; Пливају и тону маглени облаци, К'о акорди пуни кроз царство етира.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И скљокам се на обали реке, гледам, гледам. Сва сребрна, са дрхтавим таласима, шуми она, шапуће нешто: плаче ли, јечи ли, прети ли, смеје ли се, не знам, не разумем, не знам.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На столу у благоваоници стајала је, као украс, блистајући међу испијеним шољицама каве и пепељарама препуним чикова, сребрна кутија за бисквит у облику глобуса.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Божури су, опет, бели зато што се у њиховој круници, као њена „симболичка душа“, налази сребрна причесна чаша, путир. Овде је постигнут високи степен општекултурне симболизације и двострано пројектовање: сребрни
Образац из бајке Попа непосредно понавља: Сребрна риба у души У риби мало сламе На слами шарена крпа На крпи три звезде девице („Риба у души“) Говорило се и писало
се у Попиној песми у простору који је хијерархијски организован као кутија у кутији: у души је као у некој кутији сребрна риба, у риби слама, на слами шарена крпа, на шареној крпи три звезде девице.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Твоја се баба, бог да јој душу опрости, у венчаној аљини саранила, а од капе јој и сад сребрна дугмета на свечаној ћурдији носим, али наши млађи све оће да светле, да су пред светом обучени, макар у кући проје не
Петровић, Растко - АФРИКА
Прсти и чланци на ногама и рукама, и грло претоварени су накитом. Дуга уздужна сребрна дијадема од темена до чела. Оне подсећају тако много на статуице Шиве.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
у поноћ сласти непијене, Док оловно срце стеже се и цепа И челична змија сикће на њ и пљује, Стакластих очију и сребрна репа. Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сањарије овог бесловесног накота дизале су се над Дадаром као каква сребрна измаглица што је вијорила у ковитлацу око његовог чела, попут нимбуса око светитељеве главе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске,
Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело, на стуб је притискô хладни, На коленима светли сребрна и звучна лира. У цвету младости прве љубљаше Ипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кроз разређене шалоне улазила је месечина као сребрна лепеза. Госпа Нола провири на улицу. Преко пута, сам ситан паланачки дућан. Сва врата мало криво узидана.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тамо где сија месец пуни, Изљубићу се са зверовима свима, За добро упитаћу се здравље, Постављена су ево сребрна постоља, Око њих су Татари, Скити и Хуни, А много медовине и узљућеног млека има И просипа се вино; Гојно се слави
против гребена, Не помишљајући да може од обасјаних ногу Марија Бити губица Океана сипљивих разбијена; Глечере, сребрна сунца, сводове усијане, Језива наседања по смеђим заливима Где џиновске змије од ваши прождиране Падају с дрвета у
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Један од њих, већ на измаку снаге, запали ватру на леднику, ослободи се Капљица и полете увис. Сребрна и лака крете Капљица поново ка пустињи. Ко зна колико је ишла?
Као лептири, као вилин-коњици, као птице и он најпрезренији међу презренима — лети! Лети, а испод њега промиче сребрна плоча воде, мравињаци ситнији од камичака, крошње липа!
А ипак, не престаје да међу рибарима кружи прича како у ноћима пуним месечине из мора израња сребрна риба на чијим леђима јаше дечак дуге, од сунца и таласа избледеле косе.
Ка небу поглед диже Варалица и уздрхта. Гле, чуда чудовита, гле јада јадовита: на птици сребрна пера, гвоздене канџе, гвозден кљун. Мајко мајчице, окрену се Варалици свет око главе. »Ово ти је, будало, крај!
Зна: ко звезду небеску у срце прими — душу је своју изгубио! Али, сопствене га очи не слушају! Сребрна и нежна Звезда је од сваке девојке у селу лепша, као светлосни облак ка њему иде, већ јој на образима дах осећа, нема
— Ко је ово? — упита се Чобанин једне ноћи пуне месечине угледавши свој лик у води. Сребрна му је била коса, танке као у птице кости. Месец му је прохладном руком образ дотицао.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У дубини твојој небо одсијава. И ломи се блесак сунчевога сјаја. Твој је шумор пјесма коју галеб лаки На сребрна крила дочекује зором; За њу знаде дрвље, лист и камен сваки, Њу ти чује облак и небо над гором.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Како сједе у сребрна стола, очи му се одмах отимаше, те Максима погледује сина. Та да видиш јада изненада! давно Иван дворе оставио просит