Употреба речи сребрнаст у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи... Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И крај већ ту је! Ноћ не диже крило, И неће више дићи га над нама! Сребрнаст покров простором се влачи, Чудан и моћан. Једна црна јама... Ту ће нам ући жеља и страст свака!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дечак, задивљен, крикну И загледа се у њу. Сав нежан, сав сребрнаст, цвет је ширио такав сјај да су и небо и земља блистали.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Она изгледа као сребрнаст срп или мали Месец, стар два дана. Осветљени део њен гледа својом средином баш онамо где је Сунце зашло.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Од среће — жена заплака, а младић подиже главу као да нешто наслућује. Чудо! У ведром, плавом небу сав сребрнаст лебдео је облак обасјан сунцем, а из њега су пљуштале капи кише.

Био је исто тако сребрнаст, исто блистав. — Пењи се, капетане! Пењи! — викну Принцеза. — Брод само што није запловио... И попе се дечак.

Па, нека ћути: Корална Грана зна. ЗВОНО КОЈЕ ЈЕ ОПОМИЊАЛО На самој ивици мочваре живео је старац сребрнаст и танак да си га у иглу могао уденути. Живео је сам, уз пса и птице-мочварице које је од ловаца и мразева спасавао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности