Јакшић, Ђура - ПРОЗА
увета и једну црвену ружу заденути; зубун бео као снег, а по њему разне шаре, по којима, као малене звездице, трепере сребрне и златне шљокице... И побратим није изгледао лоше: не знаш чему пре да се дивиш, да ли лицу, оружју или витоме стасу.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Момци рекну: „Ми га водити нећемо и не смемо без добра такума”. Онда изнесу сав коњски такум, и кубуре сребрне и проче, добро га одену. Фочић се заплаче, пољуби хата у чело, и момци узму и доведоше на Татинац.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Окитио се као да ће он пред олтар. На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима... Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПАДАЊЕ ЛИШЋА Корачаше нема, хладна, поред мене, Без сребрне сузе у мутноме оку; Крај нас беху мртве руже и врбене, Падало је вече на воду широку Старе једне реке.
Трипут бесне коње обукоше таде, Под тешким оклопом у сребрне пене; И кад царичина рукавица паде, Војновић је копљем диже са арене.
Он је сејао црно и бело семе свога сна. Топли пролетњи ветрови су мирисали, и благе априлске кише уливале се у његове сребрне бразде. Пустиња ће се после тога покрити цвећем и руменим плодовима. Свуд ће бити класје до појаса и шуме до неба.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
мирно лежала насред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је прслук лепши н ко има већи ред сребрне дугмади.
Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником, на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте. Отпоче »јаузн« и разговор опет као да паузе није ни било.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је то кршан, дрзак, коњаник, са очима које су се сјале као месечина, кроз коју пролази црн облак. На њему су сребрне кићанке дрхтале, кад би ћерци капамаџије прилазио.
А Петар Исакович, сав утегнут у сребрне ширите, и нове чизме, које су цврчале, био је то приметио. Није радо са снахом ни говорио.
Кад је покушао да се ишчупа из тог, лудачког, насртаја женског, лопта му остаде, на грудима, закачена у ширите сребрне, које је имао на срцу. Једва је дисао.
Фратри су чаврљали нешто немецки и загледали сребрне ширите на официру, а Павле се трудио да што више, ћути, да, што мање, одговара. Седео је мирно, чак и нехатно.
Кринолина јој беше расечена, дуж оба кука, тако да јој се лепа, гола, бутина видела, изнад колена. На ногама је имала сребрне чизмице, а корзет јој беше од злата. Личила је на кирасира који се смањио и који се, у лофру, претвара.
Хурка је чак нашао и неке, сребрне копче, за појас, које је Исакович послао за госпожу Јулијану и госпожицу Дунду, са неколико речи поздрава.
Кићанке су му падале на раме, као прве висибабе, тог пролећа, беле, сребрне. Костјурин је, маја месеца, године 1753, обукао и населио, на насеља, дуж границе татарске и пољске, много официра и
Постали би бледи, тврдих црта, као медаље, сребрне – лепог, тамног, крупног, ока, а свилене, проседе косе. Они су били у пуној снази, а жене су им биле, бабе.
Теодосије - ЖИТИЈА
приложише засебно и манастиру Ватопеду, где је син њихов одлучио да живи, злато много, а цркви свете сасуде, златне и сребрне, и часне завесе, златом извезене.
После краткога времена узевши велики товар злата и сасуде златне и сребрне, ради дељења манастирима и пустињацима, пође одмах на пут.
Преподобни и благородни који су с њим дошли, одморивши се, одмах принесоше манастиру свете сасуде, златне и сребрне, и завесе скупоцене, а доведоше и коње изабране и мазге за рад, и два кабла сребра насувши дадоше, а игумана и сву
Свете сасуде златне и сребрне, и скупоцене завесе принесоше, а са овима дадоше цркви и велику сребрну зделу пуну сребра, и уписаше себе у поменик са
А часно и свето миро било је сабирано у часне златне и сребрне сасуде док је свети божаствену службу свршио. А када је излазио, изгледао је сав огњен.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА (показује на сто): Скупите ово. Слушајте, Ана, убудуће нећете стављати више ове сребрне кашичице. Даћете посребрене из малог креденца. АНА: Да, знам!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Саслушах, затим, причу о томе како су Сава и Дунав из авиона изгледали као сребрне траке везане у машну, а „Албанија” и солитери на Новом Београду као кутије шибица поређане усправно или водоравно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Од старије господе ово последње, по старом обичају, баш прстима једу. Служитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господаром Софром и за „Венгерску” и за
За букете и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у њему су све љубави његове измешане.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Она је међутим дрхћући сва, као луда, кидала са себе сребрне плетенице, дугмад, свилене пришивене цветове и чипке, вичући и понављајући, кроз плач, све исте речи, све иста
Дете поче да га милује рукама, хватајући га за сребрне кићанке на клобуку, смејући се, кроз плач. Над ритинама и врбацима почело је да се ведри и крај кола зачуше се прве
Волео је децу, па би љубио децу. Њу би положио ту, под надстрешницу, у заветрину, на сунце. Затворила би очи и видела сребрне, месечином поливене шуме, још једном, снежна поља иза Осечког града, траг лисица, јахања, дах њин, као маглу, прошлост.
ногу, под високим јелама, и види своје огромне чизме и утегнуте бутине, као и раздрљене, космате груди, чипке кошуље и сребрне гајтане, као и висеће, дебеле образе и пљоснат нос.
као да је био неки рибар који је, извукавши мрежу тог дана, видео да је пуна риба што се праћакају чудновате, сребрне, црвене, зелене, невероватне. Тако је и њему треперило пред очима при помисли на идуће дане.
Од свег живота, размишљајући, остадоше му светле у памети и сад, само оне сјајне, чисте звезде, и сребрне, шумске путање над којима се спушта априлска магла, којима је пројахао у прве дане свога брака са женом, живећи у оној
виде да је траћио само време и да је, место тога, могао доћи у додир са нечим дивним, ванредним, што је као врх неке сребрне јеле, израсле из земље, дотицало га се усред груди, у потпуној тами, у којој му се чињаше да ће одсада живети.
Од свег живота, размишљајући, виде у прошлости, светле, само оне чисте звезде и сребрне, шумске путање и траве, над којима се спуштала априлска магла, са обронака брда, којима се и сад ближио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Осим гвожђа, од метала се често користи и сребро, односно као амајлије мала деца носе сребрни талир, минђуше и разне сребрне „џиџаре“: сабљицу, пушчицу, лептир итд.
Матавуљ, Симо - УСКОК
имађаху фесове без кићанка, а онај један, на средини клупе имао је кожни калпак, а испод струке му провириваху сребрне токе. Бјеше постарији, орлујскога носа и дугачких повијених бркова.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Само први ред бисера стављен је на мање сребрне цевчице, затим су зрна одвајана Низом гранулираних зрна. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Хасанаго, далеко нам је путовати!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Газили смо до колена кроз дугмиће, андрмоље, траке за косу, државне заставе, излизане сребрне лисице, прашњаве шешире, мртве фратре и старе новинске комплете — назовимо тај хаос дијалектички: вишком породичне
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Човјека човјек од срца воли, не плаче нико, никог не боли у земљи Врапца Црвеног. Ту поноћ вози сребрне санке, а вјетар гуди успаванке, и звијезде клизе низ Млијечни пут, док чика Мјесец, бескућник стари, сједи са
А свет је, знате, богат и красан, шарену има чалму, Север му красе сребрне јеле, на Југу има палму. Далек је Север од леда чиста, на Југу песак ужарен блиста.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Засењен, не видим ни тамне профиле дрвећа и блискога брега: свет се сузио на мало сребрне воде преда мном и на сазвежђа изнад мене.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Све се отето благо мора вратити своме извору, громови падају у сребрне зделе и остају ко згрчени пужеви. Разбојници на коленима изручују плен у бездане мора, широким белим путем путују
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Тај је знао зашто је живео. САРКА: Ах, онај сребрни будилник! СИМКА: А чираци, шта кажеш за оне сребрне чираке? САРКА: Мени се будилник допада. Навикла сам; никада га нисам имала у кући, али навикла сам.
Рекох, ако Агатон спази овај сервис... Знаш га већ какав је, а има пик на сребрне ствари. САРКА: То је истина! (Сети се.) Ју, па он би могао и мој будилник да склони.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тек тад сине ваздух у расути прах, кроз решетке сребрне твојих ребара, да нам осветли поворку воћака, што иду и зру, да могу свенути. БЛАГОВЕСТИ Љубав што беше није више.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Слуша... слуша живо, са нестрпљењем и све јасније разликује оне ситне и јасне сребрне звуке, што излазе из многих звонаца, па се сви помешају и слију у један чудноват многосложан звук...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
раскошно искитио најскупоценијим ћили мима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове. Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.
нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке. После се чу како одозго викну: — Магдо!
На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне. На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Маказе) 82 — Зими госпођа, лети слушкиња? (Пећ) 83 — Зими путује, љети хладује? (Саонице) 84 — Злаћена прса, сребрне ресе? (Кандило) 85 — Зуби гвоздени, срце пртено, а тијело дрвено? (Тестера) 86 — Изнутра шупље, извана јамасто?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад коње похваташ, погледај око себе Док угледаш један ћепариз насред оне ливаде, коријен му је мједен, гране сребрне а перја златна; пођи к њему и удри ножницом од ножа у коријен, и отвориће ти се силновите и од сваке сиже аспре, те
По том он начини опет част, не би ли и она дошла. А она ондар кад се весеље почне, обуче сребрне хаљине, па отиде међу господу.
“ Пошто царев син мало поигра с њоме, опет се она некако украде, па отишавши у своју собу свуче сребрне хаљине, а обуче оне од мишје коже.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тврде, бесловесници, да сам мајстор што прави сребрне динаре неком справом смештеном у подруму, у који нико, сем мене и газде, не улази.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да је ветар, појурила би улицама, замрсила гране дрвећа, поскидала људима шешире. Да је облак, спустила би се на врх Сребрне горе, окупала у мору, потрчала за звездама и птицама. Девојчица уздахну.
Шта је ово? Низ сребрне нити месечине спуштало се на ливаду јато звезда, од чијег сјаја ливада постаде још плавља. Ко би рекао да су звезде
Дечак протрла очи, али се ништа не измени. Звезде су се кикотале, отресале сребрни прах са косе, зујале као сребрне пчеле кроз ноћ, зачикивале га. Све му се вртело у глави од њихових ситних гласова. — Шта тражиш?
— Од додира звездине руке дечак осети како тоне у сан, и ужасну се. Заспи ли, никада неће стићи до Сребрне руже! Зато скочи, али скочи и звезда и поче се одмотавати као сребрно клупко, постајући све мања и мања.
»Баш би било лепо остати с њима!« помисли мали чистач претворен у капљицу, али се сети Сребрне руже, и задрхта: мора је наћи, мора, мора! Мала плесачица прилазила му је све ближе. »Ваљда им то није царица?
— Нисам ти потребна, Златоусти! — Сребрна ружа нежно дотаче дечаков образ. — Врати се међу луде! Сребрне руже нестаде, а мали чистач се осмехну.
А и што би? То је била, па и нека остане, Звезданова тајна. ПЛАЧКО И СМЕЈАЧКО У време кад су светом летеле сребрне пчеле, у Улици кестенова расла су два дечака. Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци.
Свакога трена на земљи их је било све више, блештали су као сребрне куглице. Наједном, учини му се да се мичу, да из њих искачу некаква сићушна, светла створења.
»Шта ли је ово?« — запрепасти се угледавши у мрежи девојку сребрне косе. Као одсјај месеца на води блистало јој је лице, а око тела. ширио се нежни, седефасти сјај.
Зато и нема таквих који би могли описати вилине сребрне косе и лице тако светло да се у њега не може гледати. А можда их неће ни бити, јер је улаз у пећину забрањен откад се
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И затим тише и тише јецаху сребрне струне, И премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, к'о уздах невине душе, Ил' к'о последњи јаук с
Изгледа као да осећа цвеће, К'о да и магла са њоме јеца, И као да капљу сребрне сузе, Сребрне сузе с бледог месеца... К'о она, све је пуно сете, Љубави душâ и туге свете.
Изгледа као да осећа цвеће, К'о да и магла са њоме јеца, И као да капљу сребрне сузе, Сребрне сузе с бледог месеца... К'о она, све је пуно сете, Љубави душâ и туге свете. Ил' тако само Мандушић сања...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Бјеше света круна миродавца својим видом небо украсила, бјеху њеним пламом веселијем узиграла небесна свјетила и сребрне струје бесмртија.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
и положише на столове и столице ненадмашно драгоцене дарове египатског краља: златне чиније, ибрике, шоље, пехаре, сребрне кондире са златним рукаткама, сребрне легене, бокале и вазе, разно драго камење, сваковрсни други накит од бисера и
драгоцене дарове египатског краља: златне чиније, ибрике, шоље, пехаре, сребрне кондире са златним рукаткама, сребрне легене, бокале и вазе, разно драго камење, сваковрсни други накит од бисера и слонове кости, свилена ткива, пурпурне
И овде, при своме раду, беспрекорно је и господски одевен, високе чарапе су му од свиле, на ципелама му се сијају сребрне копче, а из исечка прслука и рукава извире најскупоценије рубље.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ вичем из свег гласа. „Кукавицо! Кукавицо!“ И посрнем, срушим се понова крај пута поред сребрне реке; хтео бих да видим у чему је то ствар, да се смирим, да се паметно питам: шта ми је крив, шта ми је крив? Шта?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Умјетник се налази пред драматичном дилемом: за њ не постоје утјешне награде и сребрне медаље, он нема могућности за часни неуспјех и часну осредњост.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
смо рибу Из рибе се расуло мало сламе Распала се шарена крпа И три звезде девице Изгубиле су девичанство Што се сребрне рибе тиче Ни мачке је не би јеле Грдно смо се преварили Мрачно нам је сад у души („Риба у души“) После тога – да
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ногу, под високим јелама, и види своје огромне чизме и утегнуте бутине, као и раздрљене, космате груди, чипке кошуље и сребрне гајтане, као и висеће, дебеле образе и пљоснат нос.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Отац стари, месец бледи Кроз облаке доле гледи, Гледајући кроз облаке Сребрне нам шаље зраке. Дечица му звезда јато: Он је сребро, оне злато: Он сребрним сјаје красом, Деца златним звоне
Краков, Станислав - КРИЛА
поручник Лука је пробао појас за спасавање, који је при искрцавању, сигурно за успомену, неопажено заједно са две сребрне кашике изнео са лађе. — Ол рајт, бон, узвикивао је он сам себи задовољно. Коза је мекнула.
Шофер је напунио испуштену гуму, мотор је опет забректао, а прљави грчки поп из Галатишта, коме су бацили две сребрне драхме, благосиљао је љубавнике и кола.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ил’ дах мој кад протече, жал те за одбеглом тајном? ЈАСИКЕ Шта шуме јасике беле, пречисте горске деве, сребрне кад им стреле јутарње сунце хитне, и зраком кликну шеве?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
н Поливка у ЗНЖОЈС, 8, 169). Кад је свети Сава путовао из Зете у Будимље, закопао је наврх Коњуха под неком к. сребрне новце, и то се место прозове Сребрница (СЕЗ, 5, 1903, 580). Иначе народ каже да се свети Сава о своме дану пење на к.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
) Досада, магла и тама... На слаба колена своја Ја звучну узимљем лиру, и својом уморном руком Додирнух сребрне жице. И лира загрми моја Очајним и страшним звуком И ја се препадох силно. Шта значи јецање боно?
О, источниче живи Сребрне горске струје! У жарко подне ту је Тражио одмор благи Мој нељубљени драги. Ту сам, у тавне ноћи, Мамила песмом њега, И
звуци грмнуше над њима силно, Кô тутањ подземља мрачног, кô узвик гневнога Крона И затим, тише и тише, јецаху сребрне струне, и премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, кô уздах невине душе, Ил' као последњи јаук, с
зелена шума Од њиног веселог гласа, Природа оживе чисто с безбрижне њихове шале, И река забруја живље носећи сребрне вâле. Јасика и јаблан вити обалом шуштаху ти'о, А хмељ и дивља лоза беле им стабљике свио И ситно трепери тамо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
За њих се фукара није више бринула, али се још препирала о златну одежду Сераписове статуе и о златне и сребрне поклоне побожних приложника храма.
Његово одело и чарапе од тешке су свиле. Око врата носи чипкаст, углачан овратник, на ципелама сребрне копче са драгим камењем.
Водена пара је овде суви идеални гас; од пара лебде у овом делу атмосфере само металне. Она сићушна кап сребрне росе што се кондензовала на стакло нашег прозора, то је роса живине паре. Око нас влада мркла ноћ.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Он је први поручио „ролетне”, „порцулан”, сребрне кашике, скамијице под нож и виљушку, и нарочито невероватан избор четака и прашака за одржавање реда и чистоће.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
рока нема, и само се тако може разумети онај грешник који је, о двадесетпетогодишњици брачног живота, дакле, приликом сребрне свадбе, овакву пригодну реч одржао својој жени: „Видиш, жено, да сам ја тебе пре двадесет и пет година, на дан наше
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Као два бела лабуда руке једна ка другој плове, два једра по мору мешајући тамну бледоћу, Спустите л' своје руке у сребрне вирове, И убруса спремите им меких с ароматима чистоћу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шарајући песковито дно зраци сунца заплитали су се у морске траве и чинили их лелујавим и прозрачним. Као сребрне стреле летела су јата риба.
очију и, док су браћа спавала, он је подизао своје златасто лишце увис дивећи се спором и свечаном месечевом ходу кроз сребрне поноре неба.
Шта све не би видео, шта доживео тамо горе! Постоје у ливади и ситни жути цветови чије главице постају сребрне и лагане кад остаре, откидају се и лете к небу. Али, који је још сунцокрет полетео у висине? Који је то желео?
— старац Милија узе Ведрана за руку, отвори врата, и рече: — Иди, и не осврћи се, момче! Твој Цвет те чека на врху Сребрне Горе! — Изведе старац дечака на улицу. Кад, гле! Улица камену кошуљу обукла: где ту да никне цвет?
»Коме би још такви могли да помогну?« — помисли дечак презриво, и не обазре се одлазећи. На врху Сребрне Горе Цвет га чека, нема он времена за приче.
Један једини пут у веку цвета тај Цвет, и то само у часу кад рог месеца дотакне врх Сребрне Горе. Тежак и опасан је пут до њега. Зато га нико није видео, нико убрао. Замисли се и сневесели Ведран.
Затим пође заборављајући и глад и жеђ, загледан у врх Сребрне Горе. Кад, изненада, чу како му иза леђа неко дашће. Окрете се и виде: вода као махнита јури за њим.
Како и не би? Велики талас подигао дечака на плећа, лети, на сам врх Сребрне Горе га спушта. Занеме дечак од дивљења. Нежан и сребрн Месечев Цвет као џиновски љиљан пред њим право у небо расте,
Као да сам од себе бежи, окрете се и стаде трчати дечак низ планину, остављајући Месечев Цвет да блиста на врху Сребрне Горе, да нежан и усамљен сја као звезда.
Ћуте и таје таласи како се и када дечак попео на леђа сребрне рибе. Не одају тајну ни ветар, ни галебови. А ипак, не престаје да међу рибарима кружи прича како у ноћима пуним
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сав трептим кô прутке Јасике, и ходим путањом уз реку, И гледам на њене сребрне свијутке. Јутрос, као и ти, лепа реко чиста, И моја сва душа жубори и блиста, Разлева се, расте, и хучно колеба...
Сама, у провидном велу Од сребрне магле, она стоји тако Блиједа и тужна. И док вјетар лако Праменове златне мрси јој по челу, Њезин поглед блуди
Над њиме високо, из прозирна вела Од сребрне магле, свијетло лице бдије, И у златном лету на убога села Нечујно и кротко свој благослов лије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
су свилене ките висиле с једне стране низ прси, и које је осим њих слабо ко носио; врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који их нијесу могли набавити, они су мјесто њих пришивали сребрне крупне новце; од оружја имали су дугу пушку
ко носио; врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који их нијесу могли набавити, они су мјесто њих пришивали сребрне крупне новце; од оружја имали су дугу пушку и по двије мале и велики нож.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СРЕБРНИ МАЈДАН Онако да сматрамо о свему, тако ка они што но златне и сребрне мајдане копају. Каде већ у дубине зађу и стану штогод пронаходити, тадар се и више освесте са забом о земљи и ништа с
На то он пак њега с мобом се напроси, да му да првом оне његове златне и сребрне богове, да их почасти и насити; а допосле пред њим хоће им се поклањати и по адету службу им издавати.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
смета сокаки-лаф — оговарање спацирување — шетња спроти — према срамување — стид срма — сребро срма бензилуци — сребрне наруквице станала — постала стовна — тестија строшити се — сломити се сургун — прогонство та — па, и табија —