Црњански, Милош - Сеобе 2
А у Рабу, у трактиру, умал не погибе. Неки луди кирасир му понуди, да купи, његову бурмутицу, сребрну и златну. А понављао је да му треба новаца. Све је прокоцкао.
Долину реке Ондаве, тако, Исакович је памтио, као неко чудо. Виде сребрну јасику. Виде лишће у злату. Виде камење, по врховима, као да је драго камење, устрептало.
Њени су дуги, црни, курјуци, били омотани око главе, у сребрну мрежу. Њене су очи биле црне, дивље, и гореле у неком, угашеном, сјају. Личила је на Татарку.
Теодосије - ЖИТИЈА
Свете сасуде златне и сребрне, и скупоцене завесе принесоше, а са овима дадоше цркви и велику сребрну зделу пуну сребра, и уписаше себе у поменик са благочастивим царевима, са овима и самодршца Стефана.
Затим напунивши велику сребрну зделу часнога грумена од града, даде краљу говорећи: — Пошто сам молио од Краљевства ти леда, и због времена не нађе
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
И НОВАКОВИЋ, РИНА НОВАКОВИЋ (по свршеном јутарњем чају седи за столом мало смућено, држећи једну сребрну кашичицу у руци и посматрајући је).
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Напослетку Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је измешао. Тако Шамика жали за Јуцом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Затим узме вунени црвен конац, наниже на њега неколико ољуштених ченова белог лука, једну старинску сребрну пару, љуштуру белог пужа и неколико праменова беле вуне. С десне стране одвоји јадан прамен косе и метне га у уста.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
му она рече, да иде до оне јеле над којом мјесец најбоље сја, па нека са ње скине златни јанџик: у јанџику ће наћи сребрну кутију, у кутији препирани памук а у памуку очи које тражи.
Тако дође он до јеле, скине са ње златни јанџик, нађе у њему сребрну кутију и у кутији препирани памук а у памуку очи свога господара, па свирајући и веселећи се пође дома.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Изгубио је сребрну пару, па суза лије — читаву бару. „Да ти посвијетлим — Мјесец му каже, па доље спусти свој фењер плави Видиш ли
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Све што на главу личи бацају по ливадама на хрпе и ноћу газе коњима. Земљи отварају окна те ваде сребрну руду што глави пророчкој слична је, па је обесе о храстово грање.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Другу дајте мојој вјерној љуби, Нек купује сребрну кашику, Нек вечера, нек мене не чека, Јер ме нигда дочекати неће!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И овде, реку једну видим, под својим телом, да хлади лаку, сребрну, земљу, непрегледну. А, кад ми проспе трешње по духу оболелом, и, крај Месеца, и овде, звезда заблиста, видим да је, у
у овом граду браћа и сестре, мада би мој осмех, занавек, пао, са голубовима који лепршају са цркве, тамо на речицу сребрну.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка напослетку би готова. Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Шура му рече: „Добро, зете, хоћу.” Па онда узјаше на коња и отиде. Идући тако дође на сребрну ћуприју; кад сагледа ћуприју и види да је сва од сребра, полакоми се, па сјаше с коња, те истргне једну сребрну талпу
на сребрну ћуприју; кад сагледа ћуприју и види да је сва од сребра, полакоми се, па сјаше с коња, те истргне једну сребрну талпу говорећи: „Могу се помоћи.
отиде средњи брат сестри у походе; али и он прође као и онај први: и њега пошље зет онако по траву, а он кад дође на сребрну ћуприју полакоми се као и онај, те истргне једну сребрну талпу, и не накоси траве као што му је зет рекао, него по
онај први: и њега пошље зет онако по траву, а он кад дође на сребрну ћуприју полакоми се као и онај, те истргне једну сребрну талпу, и не накоси траве као што му је зет рекао, него по својој вољи.
” А он му одговори: „О мој зете, исказати се не може шта сам видео. Прво сам видео сребрну ћуприју врло лепу, али је нагрђена где јој нема двеју талпи. Ко оно узе, убио га живи Бог!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овај сушти носи једну сребрну кутију и српски иште, говорећи: „Дајте милостињу на мошти Свете Ане у манастир Савину.” А његов дијакон за њим проси
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд је мали чистач тврдио да на то име нема права! Златоусти постаје само онај ко нађе Сребрну ружу. Причао му је о томе дед који је то чуо од свога прадеда.
Сав је треперио од њена сјаја. А онда, једнога јутра још пре зоре, крену да је тражи. — Јесте ли видели Сребрну ружу? — питао је и ветрове и птице, и луде и облаке, без успеха. Нико није знао ништа да каже о њој.
Док не нађе златну лубеницу и у њој Сребрну ружу, неће се вратити у свој прави лик! — Траве су се смејале, а изнад њих стајала је старица Рибља Глава као планина,
На њој је јашила старица Рибља Глава и смејала се: — Стигни ме ако можеш! Тек тамо где се ја зауставим, наћи ћеш Сребрну ружу! — Старица је све брже одмицала, али иза лубенице, у поваљаним травама, као златна зрнца остајао је траг.
Рибља Глава била је већ на другој страни. Од муке дечак зајеца: — Никада је нећу стићи! Никада задобити Сребрну ружу! — Па, и нећеш! будеш ли седео и плакао, заиста нећеш! — Из воде је искакало малено јато риба, и смејало му се.
— невидљиву за друге, опази Златоусти у куту собе Рибљу Главу. Затим, уместо ње виде звезду, па Сребрну ружу, поново Рибљу Главу, и схвати: то се она из једног у други облик прелива, и уздахну: — Зар баш не може другачије?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ Са распуштеном косом, под венцем од љубичица, Спустивши блеђану главу на звучну сребрну лиру, Ја видим небеску слику. Са покиданих жица, Последњи акорд звони.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он се даде одмах на посао, узе из ризнице краљеве једну златну и једну сребрну полугу, израчуна геометриским путем њихове запремине и измери кантаром њихове тежине.
Да бих у то време могао пред њега да ступим, оденух се бидермарском ношњом свог прадеде, а не заборавих ни његову сребрну бурмутицу, напуњену бурмутом. Стигох у Париз и ево ме где шетам јужном обалом Сене.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја извадих најмању сребрну пару коју сам имао (и то ми се учини сувише издашан дар) и пружих му је. Узимајући, просјак подиже руку капи да ми
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Шура му рече: — Добро, зете, хоћу. — Па онда узјаше на коња и отиде. Идући тако, дође на сребрну ћуприју; кад сагледа ћуприју и види да је сва од сребра, полакоми се, па сјаше с коња, те истргне једну сребрну талпу
на сребрну ћуприју; кад сагледа ћуприју и види да је сва од сребра, полакоми се, па сјаше с коња, те истргне једну сребрну талпу говорећи: — Могу се помоћи.
отиде средњи брат сестри у походе; али и он прође као и онај први: и њега пошље зет онако по траву, а он кад, дође на сребрну ћуприју, полакоми се као и онај, те истргне једну сребрну талпу, и не накоси траве као што му је зет рекао, него по
први: и њега пошље зет онако по траву, а он кад, дође на сребрну ћуприју, полакоми се као и онај, те истргне једну сребрну талпу, и не накоси траве као што му је зет рекао, него по својој вољи.
А он му одговори: — О мој зете, исказати се не може шта сам видео. Прво сам видео сребрну ћуприју врло лепу, али је нагрђена где јој нема двеју талпи. Ко оно узе, убио га живи бог!
што други никада није учинио и да тим докаже свијету своје богаство, те измисли и начини алку на авлинским вратима сребрну па позлаћену, и запише на вратима великим словима: „Овако чини ко има.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
нимбусима од симболичких и митских представа долазе колоквијални спрегови са опором збиљом нашега времена: Ловили смо сребрну рибу Били смо веома гладни Риба једва да је бежала Отворили смо рибу Из рибе се расуло мало сламе Распала се
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1839. Милош Светић МАТИЈА БАН МОЛБА ПОТОКУ Поточићу, сребрну Који ваљаш водицу, Камичкима клопочућ Кроз нијему шумицу, Као да јој шапућеш Неку слатку тајницу, Колико се у
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
јесењи ветар с непогодом дуне, И тајни се одјек захори у миру, Знај: то јече моје покидане струне, То удара прошлост у сребрну лиру.
1888. АНЂЕО ТУГЕ Са распуштеном косом, под венцем од љубичица, Спустивши блеђану главу на звучну, сребрну лиру, Ја видим небеску слику. Са покиданих жица Последњи акорд звони.
Све мирно дише. Рата бог С мутног се губи вида, И анђô мира, с миља свог, Сребрну харфу скида. О, звони, харфо! Мили глас Утеху нека буди, Да њезин мелем крепи нас, Рањене наше груди.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ево овако ћемо умрети: Без гласа, тихо, мирно, Кроз тиху ноћ сребрну, А по језеру заспалу, Отпловиће Смрти чун; Искрадем ли се кад сија месец пун.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од жбуна до жбуна проносио је свитац своју сребрну светлост на махове палећи и гасећи светиљку која је чак и ветар успевала да зачара.
3ар је друго малишан и желео? Лагано, готово нечујно, откиде се маслачак од земље, прислони за тренутак своју сребрну главицу уз образ маме сунцокрета, а затим као крилат полете увис! Виде ли га ко? Чу ли?
Али, старац је био несрећан. Педесет година он рибари. Педесет година лови велику сребрну рибу. Педесет година му риба измиче, остављајући за собом уништене и покидане мреже. — Еј, уловићу рибу Сребренку!
воде која се тамнила у дубини, као беличасте рибе пљескавице, почеше да искачу некаква мала створења и, качећи се за сребрну ужад месечине, пењу к обали. Како су светлела, мајко мајчице!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у дивјанском манастиру!