Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
на гордост, на раскош, на сладострастије| и на растљеније добрих и благих нарава служи, зато се чешће на њега и виче. Сребро и злато, како и прочи метали из земље се ваде и на земљи остају и пропадају: но откад су се људи согласили да се за
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПОЉА ПРЕМА ВАЉЕВСКИМ ПЛАНИНАМА 178 ПРЕОБРАЖЕЊЕ 179 БОГ ОЛУЈЕ У ЛУГАРНИЦИ 180 ДИМ 182 ГОСТ ИЗ ОБЛАКА 183 ЧИСТО СРЕБРО 185 ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ 186 ДОРУЧАК 187 СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ 189 ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ 190 ЧУДО У ЗИМИ 191 ПОКУШАЈ
ЧИСТО СРЕБРО Чистећи посну никољданску рибу великим кухињским ножем, трудна снâ по столу расипа крљушт, чисто сребро чију цену
ЧИСТО СРЕБРО Чистећи посну никољданску рибу великим кухињским ножем, трудна снâ по столу расипа крљушт, чисто сребро чију цену зимско сунце зна.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и опет долазио до сиротиње; имао сам лепе куће и гледао и’ из шуме спаљене и срушене; пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим неокованим таљигама; војводе ишчекивали су заповести из моји’ уста и
Кад Турци у Пожаревцу даду Црном Ђорђу доста коња, пушака, сабаља, ножева у сребро оковани, које он на све старешине соразмерно подели, а Миленку остави више од 10 хиљада оваца, које су се у нахији
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
сто за ручавање слота — нешто огромно, врло велико сребрњак — мала пушка, пиштољ сребром окован срма — чисто сребро, сребрни новац стинути се — охладити се, стегнути се субаша — подстарешина, пољак, сеоски старешина такум — опрема,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Чемпресова шума бдије; месец на њу Сипа своје хладно сребро; одсијава Модро летње иње са високих трава. Затим крик. То крикну буљина на пању.
Кап за капљом клизи низа мрачне стене; А кроз разнобојна окна једва доспе Месец, да нечујно хладно сребро проспе По ногама свете неутешне жене. Ту се влажне сенке пружају и пузе; Све воња на дуге молитве и сузе.
У сребро окова безброј светих слика: Све у вечну славу благоверног цара Стефана, кад даде царству Законика. Повели сто бдења
Пучани су на тај длан остављали сребро а властелини злато. Првог дана је познала у гомили дароваоца једног племића који је био друг њезиног детињства, када
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не дâ заповедати, а у песмарицама записано: »Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго«.
Да ви’ш да смо ми млâде, како се не би дале молити« — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом. Запева ону стару нежну песму: Радуј се, млада нево!
Црњански, Милош - Сеобе 2
те сународнике онда, кад су били млади, славни, кад су јахали обесно, весело, певајући, огрнути у своју црвену абу, и сребро. Кићанке им се, под коленима, на чизмама, тресле, у колу. Све је то било у оно време, младо, здраво, стасито.
Он је морао да продаје грунт, куће, сребро, коње, пред полазак у Росију, а за све то није добијао ни толико, колико је трошила, у Бечу, за годину дана, нека
кућама – осиромашеним у рату – покупује Павлу сијасет ствари, које су се продавале боље, далеко боље, у Росији, него сребро.
Трифун се у Кијеву био променио, и у лицу. То лице је сад било тврдо, као сребро за медаљу, израђену у камену опалу. Није више личио на оматорелог коња, ни овна, него на неку звер, грабљиву, носат –
грба, на зиду, био је дуг, покривен, сто, са мастионицом насред стола и књижурином, повезаном у скрлет, велур, кожу, и сребро. Евангелије. Свећа је било у три канделабра. Гушча, дуга, бела пера, била су забодена у неку чашу.
Теодосије - ЖИТИЈА
И догоди се како је Господ говорио преко пророка: „Моје је злато и моје је сребро, и коме хоћу даћу га“. Али и ово богодаровано сребро џ злато није свети за држао као лихвар, него један део даде у
Али и ово богодаровано сребро џ злато није свети за држао као лихвар, него један део даде у Константинов град манастиру пресвете Богородице
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АГНИЈА (искрено уздахне): Дабоме да је штета! Дакле, пошто је Спасоје био противан, то сам се ја решила за сребро за 24 особе. Чисто, тешко сребро! СПАСОЈЕ: То може да буде лепа ствар. ВУКИЦА: Па зашто сам ја потребна?
Дакле, пошто је Спасоје био противан, то сам се ја решила за сребро за 24 особе. Чисто, тешко сребро! СПАСОЈЕ: То може да буде лепа ствар. ВУКИЦА: Па зашто сам ја потребна?
Црњански, Милош - Сеобе 1
И загледа се тада у далека брда иза којих се сад помаљало Сунце. Кад на њему заблиста сребро, он се осети чио и лак, и као да нема тела.
И није се лако враћао. Бежао је од њих, као ђаво од крста, шаљући после поклоне, сребро, свилу, мерџане. Кад је морао да им дође, долазио им је са натегом и одлазио пресамитивши се.
Пошто је љубав тако бедна, она ће живети без љубави уз овог, сухог, жутог човека, што на кантару мери сребро и што јој лиже руке, понизно као псетанце.
бројаницама, чудним, жутим очима и пљоснатим носем, његовом кошчатом руком, пуном златних ђинђува, из које је испадало сребро целим путем, за сиротињу, више него икад пре.
Тргујући, мерећи на кантару сребро, продавајући стоку, Аранђел Исакович виде да је траћио само време и да је, место тога, могао доћи у додир са нечим
Загледан у далека брда, иза којих се опет помаљало Сунце, осети како на њему заблиста сребро. Уморан и празан, био је лак, као и да није имао тела.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У воду за прво купање у Бољевцу поред „водице“ стављају се још и сребрна пара (да би дете било чисто као сребро), трава тресеча, мало соли и пепела (да се дете не би оједало) и вина (да би дете било здраво и јако).
¹⁷⁹ Осим гвожђа, од метала се често користи и сребро, односно као амајлије мала деца носе сребрни талир, минђуше и разне сребрне „џиџаре“: сабљицу, пушчицу, лептир итд.
У приморској нахији, у воду се ставља златни или сребрни прстен, да би дете било „чисто као злато или сребро“.⁴⁷ Вода од купања просипа се на корен шипка, да би и дете било румено (здраво) као и плод шипка.
Отац три пута куцне први зуб сребрном паром, да би били зуби чврсти и јаки као сребро. У срезу бољевачком тек изникли зуб трљају сребрном паром, да би зуби били бели и сјајни као сребро, а у Јарменовцу
У срезу бољевачком тек изникли зуб трљају сребрном паром, да би зуби били бели и сјајни као сребро, а у Јарменовцу зуб куцкају белутком, да би зуби који ничу били отпорни (да се не круне) и да би били бели као тај
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
) „Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо што је коме драго. Још чу ли ме, остарјела мајко: Волија сам клетог ђаурина, Баш и оног из
“ 51. „Једанпут он баш предвече Дође збуњен ка менека, 'Жива била', тако рече, 'Ти си моја, па довека; Злато, сребро јесте срећа, Ал' је милост моја већа.'“ 52.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он закала даље, па гони, гони, дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех жена, све у само сребро одјевене, а на сребру играју. Он т њима назове бога, и пита их за старца. Оне га упуте даље.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Опрости ми, и учини да срасте Са својом кошћу кост, са стаблом грана; у сребро ћу да скујем своје красте, Да слава твоја буде моја рана; Опрости преступ моје пролазности Која се чуду као правди
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Брзо се кради из твојих двора, обасјај земљу у ноћи благој, у сребро окуј врхове гора, а ја ћу поћи мамици драгој. Журим се кући, баш ми се дријема, а мама за ме вечеру спрема.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Одједном се сјајно растопљено сребро просу по далекој води; и то тамо где сам мислио да воде и нема већ да је обала, дубоко.
То сребро је треперило око једне сићушне рибарске барке која, изненађена, као да се трудила да побегне. — Мислим да сам говорио
Од тог планетског сурвавања вода игра; разливено сребро. У непосредној мојој близини акватично биље диже се из воде. Својим дугим лишћем оно дише ваздух над водом и својим
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: И још кад би знали чега ти све ту нема? Све су собе препуне скупоцених ствари, све чисто сребро... ПРОКА: И све то чува некаква тетка. СИМКА: Баш срамота! Што кажу, фамилија смо, а не знамо ни чега има, ни...
Па ето, крај њега сам се навикла. ГИНА: А шта велиш, Симка, за онај сервис; чисто сребро, за два'ес' четири особе. СИМКА: Ти се, Гино, канда заплака кад виде тај сервис?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А Бога ми, моје другарице! Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо, што је коме драго. 109 Ој на ове дуге ноћи Ко не љуби црне очи, Не пада му сан на очи,
дору говораше: “Да ја знадем да је то истина, Ја бих моје павте расковала, Па бих твоју узду оковала, У чисто бих сребро оковала, А ђерданом мојим позлатила.“ 167. Акшам ђелди — мрак на земљу паде; Драги драгој под пенџере дође.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нада мном ће у лишћу свелом уди твоји засијати, мртви, мраморни, вечни. ВОЈНИЧКА ПЕСМА Нисам је за сребро ни за злато плако, нити за Душанов сјај. Не бих је руком за царске дворе мако, за онај блудницâ рај.
У њивама ми је сахрањен лелек тај, у проклети вечан зној. Нисам ја за сребро ни злато плако, нити за Душанов сјај. Не бих ја руком за царске дворе мако, за онај блудница рај.
Ноћ. Око два сата ме буде. Извлачиће мрежу. Бунован и хладан устајем опет и видим бескрајно, разливено, млечно сребро месечине око брода, у које су утонула и брда и острва. Месец је сад мањи, страшно бео, као дискос од сребра и блешти.
Он је набавио, за сваки случај, радничко одело и вели: иде у Панчево, има тамо код оца, у башти, закопано сребро. Ја сам био послао Бенешићу Маску и он ми је писао да је то већ дао у штампу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Изиђосмо кроз царске двери и почесмо благодарење... Ја весео, као обично кад је много света: глас ми звони као чисто сребро, само удешавам да сам у једноме тону с хором. Најпосле изиђем са свећом на амвон и загрмим многољествије...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ Два месеца је Пепо лежао у кревету, И јутрос ишетао на снег где се светлост ко сребро точи. Сунце блешти по дрвећу, по целом белом свету, Млечни зимски зраци заслепљују му очи.
Гледа она: са плафона виси лустер од шест тона. Блиста сребро, сева злато, све крцато, све богато. А бисери а бисери — то већ нико не измери!
ЈУН Месец је пун као кљун. Искри се сребро у одблеску. Једна звезда седа у чун И тоне у даљ плаву, небеску. Трачак искоса, пао у жбун, Колико да осветли нотну
Нудим окућницу и имање, Сву некретнину више-мање, Ћилимове, сребро, посуђе — Само нек се живи весело!” „А на почетку распродаје Цењеним купцима нудим деду: Стар је, ал очуван, као
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А песма све јача, страснија. И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бијаше прост у својим потребама и навикама. Њему се истинито могу примијенити они стихови: „Не реси га ни сребро, ни злато, Него крјепост и мантија црна; Не прате га сјајни пратиоци...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И они могу да се саопштавају са „да бог да“ (Да бог да стекао бијеле пчеле! и Стекао бијеле пчеле! Да бог да ти се у сребро оковала! и У сребро ти се оковала! итд.).
и Стекао бијеле пчеле! Да бог да ти се у сребро оковала! и У сребро ти се оковала! итд.). Благослови се махом изричу као и поздрави и отпоздрави, (Здрав био и оцу и мајци!
настала у органској вези са песмом па отуд прешла у свакидашњи говор (Злату ће се кујунџија наћи; Није благо ни сребро ви злато, / већ је благо што је срцу драго; Правда држи земљу и градове, / А неправда руши обадвоје; итд).
С тобом се браћа поносила! Твоја се срећа родила, звездама сјајним росила! Узор био чојства и јунаштва! У сребро ти се оковала! — (кад ко мудру реч рекне). Уста ти се позлатила! Хиљадили се такви јунаци!
3) ШТА ЈЕ БОЉЕ Боље да те смрт пријека дигне, Него суза сиромашка стигне. Боље злато и поиздерато, Него сребро изнова ковато. Боље ј’ имат’ комшу пријатеља Него брата у бијелу свијету.
Није анђел да се не разљути, Нит је шејтан да се не помири. Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо што је срцу драго. Није ђогат гори од дората, Али бâта доратова нема.
— Приповиједа се да је некакав калуђер у невољи донио трговцу од некаква свеца ребро оковано у сребро, и искао да му на њ позајми новаца (тј. да му га да у залогу), а трговац му (то) рекао. Мируцају!
ЗМАЈ Дође дугачак као вратило. Кад лети, са њега сипа ватра и опада крљушт као сребро. — Живи по шу— мама: у стенама и пећинама. Из њих долеће на изворе те се купа...
Оста (име болесника) лак к’о перо, чист к’о сребро. 2 Иде црвени човек на црвеном коњу и носи црвени нож, да о’сече црвени ветар, и отера га у море, у воду.
стојаше, Два детета дојаше; Једном име Ранко, Другом Превртанко: Преврну се небо И постаде ведро Као чисто сребро! ДУГИ (кад се угледа после кише) Ко не види дугу, Не вид’ла га мајка До суђена данка! 3.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли да му исприча. Прича је била кратка. Обило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе. Лупежима се није нашло трага! Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— весело им намигну Месец. — Звездице лепотице, нове сестрице! — ухвати се око њих коло звезда. Као сребро звонио им је глас, смех жуборио.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Вашар је био - а на вашару Сабље, пиштољи, арапски ат; Туниске капе, сребро и злато, Млетачка свила, женевски сат. - „Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
он после дужег посматрања круне, „јасно је као дан да је злато прстена далеко жуће но злато круне, којем је примешано сребро. Разлика у сјају и у жутини казује ми да је од злата, одмереног за круну, украдена бар четвртина и замењена сребром“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
), лицем у лице с малом, у сребро окованом бизантинском мадоницом коју је донио с Леванта још његов дјед, скромни вођа палубе, молио је у себи неку
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он закала даље, па гони, гони, дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех жена, све у само сребро одјевене, а на сребру играју. Он и њима назове бога, и пита их за старца. Оне га упуте даље.
Ћипико, Иво - Приповетке
Остраг неколико година поклонио јој икону светога Николе у сребро оковану, која је била, уз велику свечаност, смјештена на олтар посвећен томе свецу, путничкоме заштитнику.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
победи Ти победо усрећи царичине слуге Који је црвеним млеком хране Усрећи и њене слушкиње звезде Које је у живо сребро облаче („Косова песма“) Царица је овде сама трава, она која ће над сваким од нас једнога дана проклијати (зато је
(зато је победа њена), а слушкиње су овде звезде које је ноћу у своје трепераво небеско светло облаче као у живо сребро.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
травестира високе националне вредности, које улазе у српску историјсконационалну митологију: (И) Нисам ја за сребро ни за злато плако, нити за Душанов сјај. Не бих ја руком за царске дворе лако, за онај блудница рај.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дечица му звезда јато: Он је сребро, оне злато: Он сребрним сјаје красом, Деца златним звоне гласом. ИИ Гледајући како звезде Сјају са висине,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Благо не тражи ми, брате: варљиво злато и сребро! У прсима Српкиња благо неисплаћено Носи! Не гледај време, јер љубов све ће победит!
Сети се да највећа срећа те овде чека: Роба родити нећеш, већ човека, образ божества. То је злато! То је сребро и драги камен! 1826.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Вашар је био — а на вашару Сабље, пиштољи, арапски ат; Туниске капе, сребро и злато, Млетачка свила, женевски сат. „Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ Детета склоност кушаше свог.
Ћипико, Иво - Пауци
И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке; и, увезано, трпа у торбу, и напрћен иде у варош да њиме умири господара.
Божице, донеси твој ђердан! Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан. Носећи га, звекне сребро. Раде га прими из жениних руку: — На, — вели Марку — узми га у залог, па да је твој ако ти о светој Кати не повратим
села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ти уображени коленовићи. Показаћу им да ја умем и господин да будем. Не гледај на сребро и злато, Јелена, не штеди новац. Имаш украс краљевог двора да будеш.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
хелиум, калиум, натриум, калциум, хром, силициум, магнезиум, алуминиум, цинк, калај, никел, олово, гвожђе, бакар, сребро, платину и још неке друге елементе мањег значаја.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— „Наслутила Ристана; све да јој је нешто што се сија. Е, сад јој се сија сребро тамо где не треба!” Све је то био празан разговор.
— Ви и Јулица, снивао сам, спремате се за бал. Обадве имате дугачак шлеп, и у коси перје, злато и сребро. Ваша лепеза је била дивна; од цветова, живих, који се једнако отварају и затварају, као да вам из руке цветају.
И седи и она, госпа Нола, у плавој хаљини, рука јој такође на столу, пије и она турску каву. Пред њима сребро, цвеће; у три угла собе запаљене су велике зелене порцеланске лампе; топло је, и потпуно мирно.
Какве чипке, и какво сребро, и какви разговори с оним канцеларијашем који би умро на мразу и бодром ваздуху поља и друмова... О, Богородице!...
отворити кутију, и даће ти да овако вучеш прсте по злату, знаш, дукати су танки као „филтер”, и топли су увек; само је сребро хладно.
Знам шта су имали и колико су народу давали и оставили... Ја им знам намештај, и коње, и сребро, и вино... Ја им знам збирку икона!
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
победи Ти победо усрећи царичине слуге Који је црвеним млеком хране Усрећи и њене слушкиње звезде Које је уживо сребро облаче Певам И палим једно перо из левог крила Да ми песма буде примљена БОЈ НА КОСОВУ ПОЉУ Јашемо певајући пољем У
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Господине поручниче, неће трговац да прими банку. — Зашто? — Вели, банка не вреди више... Тражи сребро. — Где је тај трговац? — плану Лука и пође за Исајлом.
Али када виде револвер у руци, извади чанак и поче одбројавати сребро. Исајло се задовољно смешка и глади подбрадак. — А-ха!... А сад, браћо!... Оћеш људски!
— и Лука даде Исајлу једну банкноту. — Деде... али они сјајни динари изабери — ликује сада Исајло. Лука покупи сребро, па се обрати трговцу: — Изброј банке... Тако!... А сад, где је онај дечко?...
Ми смо бројали на српском, док су сви Арнаути у један глас на арнаутском, посматрајући сребро ужагреним очима. После сваке одбројане стотине узимали су новац, а број стотина обележавали штаповима, које су ређали
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од среће људи су повикали углас, почели да певају и играју, а вода је извирала и као течно сребро разливала се по Пешчари. Једва су иза себе погледали, а већ је текла кроз младу шуму.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
му душу грије, И ја снова чујем звекет твојих гривна, По лицу ме тиче твоја коса дивна, Док мјесец кроз врбу чисто сребро лије... Кисељак, 11. јула 1903. НАШ СТАРИ ДОМЕ Наш стари доме, како си оронô!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Латини се хоће зачудити а ономе српском одијелу: у Латина свашта на свијету, они могу сребро поковати, поковати и сребро и злато, сајалију чоху порезати; не могу се довити Латини господскоме на образу лицу и
Латини се хоће зачудити а ономе српском одијелу: у Латина свашта на свијету, они могу сребро поковати, поковати и сребро и злато, сајалију чоху порезати; не могу се довити Латини господскоме на образу лицу и господском оку јуначкоме, што
на прси дивна силембета) и на руци сивога сокола, те Максима зета дозиваше: „На поклон ти коњиц и ђевојка, и на коњу и сребро и злато, и на поклон сива тица соко, кад си тако виђен међу браћом“.
и отац и мајка, поклонила оба брата њена; ал̓ о томе нећу говорити, већ ти хоћу дара поклонити, и на коњу и сребро и злато, и поклонит сивога сокола, и на поклон сабља од појаса.
гору обикнуо боље, брате, него моје дворе, јер ја чувам друма кроз планину, дочекујем Сарајлије младе, те отимам и сребро и злато и лијепу чоху и кадифу, одијевам и себе и друштво, а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати; не
имадем на мојој долами, имам тридест сребрних путаца, у пушчани калуп саљевана, — да пунимо тридесет пушака, не би л’ сребро боље среће било“.
ког ме ти дадеш; ја б’ вољела за млада јунака, макар нигђе ништа не имао, нег’ за стара, макар богатога; није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је коме драго“.
Ал’ говори Сава од Посавља: „Буд си, бего, чоху укопао, ти нијеси сребро укопао: кам Јанкова зелена долама, на долами тридесет путаца, свако пуце од по литру злата, а које је пуце под
шарене пушке потпрашите; ако бог да те се оно стече што сам данас радит наумио, честите ћу вас све учинити, оковати у сребро и злато, а у свилу обућ и кадиву“.
— Срби Србови — Срби сретан — срећан сретаоштина — сретање сретњи — срећни срида — средина срића — срећа срма — сребро срмајли — од срме (сребра) срмајли-марама — марама извезена сребром срчали — стаклен Сталаћ — градић у близини
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
“ — Ех, или грми! — поче да мудрује чича. — Како ће грмјети кад је свуда ведро као сребро. Да се земља тресе, неће ни то бити. Да удара море о брегове, откуд море око Дрвара? Биће то нешто друго.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ Ти си мој живот, моја храна и одело, мој покров и пристанак, моја слава и радост! Моје благо, сребро и злато, ти си свако моје добру поуздање и надање вечнога тамо весеља.
Ама је ли тек свето писмо, а нису ђачке које неваљале поџепнице, — оно је све чисто сребро и прокушавано злато. Нит је писмо тврда руда да се с ватром претапље, ама ко се ш њиме иште богатити, готову целу
И првога броја пет лета доносили су гвожђе и бакар од земаља, а на друго пет година, — сребро; на треће петлетно — злато. И ради тога је индиктион држао се за петнаест година и пак од првога се започинало.
Поузаимљи од Јегиптена безбожних људи благо и лепе агијаре, скупе ствари што је сребро и злато, бисер и драго камење, те с отим пробегни да ти буде путнина за трошак с туђега мираза.
И по оној земљи све оно злато и сребро раздели на сиромаш и на немоћнике и сужње. Јерно апостол је цару правио тамо међу првороднима нерукотворене полате, И
мисао за ћивот светога мученика, зашто сав је од чиста сребра био справљен и онде на њега позор има да ако се растопи сребро од јаке ватре и проспе се по земљи, да га људи не разјагме и разнели би га икако...
« А то је он исто ту ларму био учинио да оду одонуд људи, да с миром остане сребро еда би га не разнели многи људи! А нити је он знао, ни чуо за непријатељску војску, има ли тко напољу, нејма ли.
је то њему ни до ума дошло да је тко под град дошао, него исто теке онако је једну реч лупио да се они разиђу, еда би сребро не погинуло... 8.
Ама материју преврнути на другу ствар не могу: да учине од абе чоху, ни од сукна свилу, или од гвожђа сребро, злато ли, него исто налику промењују, штоно се вели: од јаке капут, од рукава чакшире, тозлуке ли, и с коспрде ражањ,
Не да не радимо о добаљању свакојаких књига еда би не допали без њих смртних рана. Не злато ни сребро да код себе тутољимо и кријемо, бисер и камење, него многе књиге да скупљамо!
Где ли ти је сребро и злато и све остало твоје мило благо и стога гордост, безчовечаство, немилокрвство, на свакога мрзећ, од свакога
КАНО С БРЕГОВА МУТНА ВОДА... Једни хвале и диче много злато, сребро, драго камење, бисер, лепе ађијаре, гиздаво одело, хубаве и високе полате, многе милкове, коње, стоку, тафру и помпу,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
С таквим светом не може да се издржи конкуренција. Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима... А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто кô да је и мени!..
Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим! да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...
речима него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.
слази — силази смиће — смета сокаки-лаф — оговарање спацирување — шетња спроти — према срамување — стид срма — сребро срма бензилуци — сребрне наруквице станала — постала стовна — тестија строшити се — сломити се сургун —