Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мачи Немање простиру стару славу, Харите њежне жар чувствованија Из чиста серца в пјесне преливају, Потока поред среброзрачних, Којим' се диве Вијена, Касел. Небесни огањ то да нам буде сад Не твојом, душе, дуго унивши ми Кривицом!