Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и од својих без нужде штедити, у всегдашњем беспокојству живити, — ово је злоба која се овде похуждава, и ово се зове среброљубије, које може бити у малому како год и у многому, у сиромаху како и у богату.
и плачевно состојаније чисту Христову црков доведоше и низринуше варварство, тамно невјежество и проклето неправедно среброљубије. Епископи! Оци духовни! Пастири Христова стада! Калуђери посници и богомољци!
Која год страст сасвим облада човеком, заслепи га и не да му прогледати; обаче среброљубије у овом је отлично и горе од прочих: што друге страсти имаду, по вишој части, свака своје време, подрже човека као нека
Само среброљубије неће ништа од тога да зна; кад заквачи кога у своје нокте, не пушта га ни при издисању; и колико више ко стари и изнема
Што се јоште никада на свету није чуло било ни видило, проклето среброљубије то је већ наумило било учинити: да се христјани магарећим ногама клањају!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Залуд у мраку несећну [несећања] очи гледе. Велики крушац у много бесцење издаје. Среброљубије свакому је злу започело и корен. Од тога нејма по гушу боље и по душу горе. Не буди лежак, него бежак.