Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
оста грех Још нам цртају шибом по леђима рај Најзад је време да праснемо у смех Мокрећи на своје ране и њихов сјај Од среброљубља ко је постао сребрен Онај сам што олује болује успешно Још није ноћ још видим себе А све што пева мора да је