Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
што ће се најпре гледати; или ћу слушати анђелско пјеније, или ћу гледати двери и иконе и велико темпло, које се сво у сребру и злату блиста, и сам човек не зна где се нашао. Постојимо мало, и оданде одемо у пештере.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Из великог љубичастог неба пада нека топла сенсуална влага. Мрамор по хумкама богатих светлио је у радосном сребру. Бусење по гробовима убогих блистало је у јутарњим смарагдима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама веза новце у мараму, па даде попу: — На остави; ово је Маријино!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Боље да нисмо, каже Трифун, из Сервије ни излазили!“ Његов брат, сав у плавој чохи, сребру, сребрној кићанки, одговарао му је, заваљене главе, не вадећи камиш из уста, као да му неку милост чини: „Није ти
је за ту мисију лиферовао нарочите буриће, од скупоценог дрвета, на којима је био израђен монограм царице Елисавете, у сребру.
Павлу је, међутим, био одвратан, од почетка. Јесте, каже, био церемонијалан, јесте био сав у сребру, али се дерао на своју жену, а био учтив само према својој ћери, младој девојци. А говорио је скарадно.
Тако се, изнурен, уморан, пошешуљао, враћао, у сновима, чак до свог детињства. Указа му се Цер, у сребру пролећа, затим у злату јесени, сав у плаветнилу неба.
Пред капијом је посетиоце дочекивао портир, сав у сребру и злату, Швајцар, а на спрат је посетиоце водио нарочити лакеј. Канцеларија секунд‑секретара била је на спрату.
угледа вазу, са цвећем, какву никад није био видео, а у једном ћошку огњиште, мраморно, са ражњевима и решеткама, у сребру.
Био је сав у срми и сребру. Све је на њему било ново, откад је изишао из ареста. Био је нафризиран и намирисан, јако. Арест је, међутим,
Има тамо и продаваца розарија, ако капетан зна шта је то. И педесет хаљина, у сребру и злату, за Богородицу. Има и лик Исукрста нашег, на платну.
лицу, оку – како пуши, како говори, како дочекује, како одговара и како се смешка љубазно – или његовој кући, трпези, сребру, коњма, слугама, или његовом познавању толиких престоница. Вишњевски је Исаковича слушао, пушећи, на камиш, замишљено.
Кад буде видео сербске официре, који су већ у росијској војсци. Одевени, плаћени, нагиздани, у сребру, у Петерсбургу, као да су књази!
Није ни Вишњевски двогуб! Нисам ни ја дитенце!“ Њен муж, свеж, нагиздан, сав у сребру и кићанкама, тако рано, обилазио је, дотле, кола, и довикивао је, кроз смех, Ђурђу, да је нашао једну левчу, на првим
Био је то стасит, црн, ћутљив, човек, леп и још млад у лицу, необично чист, очешљан, допеглан, сав у сребру. Омиљен код војника, јер се за њих увек старао. Само, кад би кажњавао, кажњавао је плахо, сумануто.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Решивши да се упусти са снахом, он није хтео да мисли на брата. Тај брат, огроман, тежак, у колима, сав у плавом сребру, са белим пером, ипак му је једнако био пред очима.
Код куће, он је имао слику Карла Александра Виртембершкога, у сребру, емаљу и турмалину, примљену на дар, у време кад је био на служби код њега, у Београдском граду.
Оно што је, пре, Аранђелу Исаковичу било најмилије да размишља, о својим наслагама кожа и дувана, о свом сребру, о својим дужницима, чинило му се те ноћи заувек изгубљено.
пушећи, са исуканим сабљама и преврнутим клобуцима, добацујући млађим женама у светини, Исакович је јахао, опет сав у сребру, смирен и чист, са великим, ведрим очима, загледаним у даљину, и неодређеним осмехом на устима, кријући очајање.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На челу је, лака корака, поносито ишао надалеко чувени Чавлин Далматинац, прави хајдук, с прсима у сребру, и гласно попијевао, нагонећи сузе на очи сваком женском чељадету: Веселте се, село и сељани, ево мене гоне сережани .
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он закала даље, па гони, гони, дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех жена, све у само сребро одјевене, а на сребру играју. Он т њима назове бога, и пита их за старца. Оне га упуте даље.
— Добра ти је — рече један — у сребру ти се оковала! Али и ја нека једну проговорим: ја бих да га међу нама овдје у планини испечемо и брацки поједемо, а да
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад фењер-месец обасја свод и земља цела у сребру плива, воловски мотор успори ход, па легне мирно и — прежива. Деда је јахȏ, завидим старцу, на мазги, коњу и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Књига ће ова бити око петнаест табака велика, и цијена јој је за пренумеранте двије цванцике и по у сребру, или једна форинта у новцима од хартије који данас овдје иду мјесто сребра, а за пренумеранте из Русије једна рубља у
или једна форинта у новцима од хартије који данас овдје иду мјесто сребра, а за пренумеранте из Русије једна рубља у сребру (съ пересылкою).
Пошто књига изиђе на свијет, биће јој цијена у сребру три цванцике, а у хартији једна форинта и дванаест крајцара или три форинте у шајну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он закала даље, па гони, гони, дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех жена, све у само сребро одјевене, а на сребру играју. Он и њима назове бога, и пита их за старца. Оне га упуте даље.
— Милија прва. — Е добро, у сребру ти се оковала, а кажи ми: али ти је милија она кокош те не носи јаја али она те носи? — Милија потоња.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Луден Да, бодри Вуче! Љуте из нужде су Премноги добри Сербије синови, И мирни, њежни серцем, душом, Туђем незавидни сребру, злату, Оравши радо својима волови, По лепим, топлим, плоднима предел'ма, Оцена својих житне њиве, Ручак и ужину
Ћипико, Иво - Пауци
Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао откада му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави камен како је прије био.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако стиже до тринаесте царевине. Ах, како је леп Варалица. Прсти му, дуги И нежни, лице као у сребру исковано, смеђа коса пада по кадифеном оделу, а за шеширом црвен цвет. У крчму улази, осмехује се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ипак, треба истаћи то да их у народном има више него иначе. Нарочито то вреди за хиперболу (особито кад је реч о сребру и злату). УЗ ПОЈЕДИНЕ ПЕСМЕ У ОВОЈ КЊИЗИ 1 Леђан је непознат град.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А међер то је истина била што им је он од шале рекао бојећи се сребру, тек исто да се разиђу од цркве. И затекоше ратнике где се већ и уз беден пењу горе у град.