Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Не може нико ко наши винари од бољега грожђа горе вино! КОСЦИМА Ниједно време, а поготову време кад осване среда у суботу, а поготову време кад остане више Секулине крви по Милуновим рукама но у Секули, није време да се
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и оштрије препоручити да таква зла не чине, јербо наше команде нама не описују да је баш сасвим тако почело бивати и среда се сећи. Истина да Турци млого секу, али само оне, које им њи̓ови кнезови предаду.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је то, по старом, шеснаести, а по новом календару, двадесет девети јули. Била је среда, и запара. Над Бечом су се били окупили облаци. Грмело је.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²⁹) Посебно амбивалентно значење има среда. Према неким веровањима, она је срећан дан, односно улази у ред оних дана који су добри за почетак сваког посла, док
она је срећан дан, односно улази у ред оних дана који су добри за почетак сваког посла, док према другим схватањима среда није погодна за почетак послова, односно она је несрећан дан.
мешања „народне“ и „црквене“ недеље. Среда је, према народној недељи, која се рачуна почев од понедељка, трећи дан у недељи.
Према црквеној, која почиње од недеље, она је, пак, четврти, односно средишни дан (отуд „среда“) и као такав преломни, гранични дан она је „нечиста“, „опасна“ и „несраћна“.
³¹ (Овом објашњењу иде у прилог и једно предање српског народа у ђевђелијској кази према којем је среда некада била срећан дан, али откако је на тај дан ухваћен Исус Христос, Бог среду прокле, те она од тада постаде
) Према једном нашем средњовековном тексту, среда је срећан дан за рад: „аште ли в среде скроиши, буде ти корист и дође ти велико благо и живот“.
³² Среда се у народу замишља као светица (св. Среда), односно као жена која вечито жали. На тај дан се нико не весели, строго се
³² Среда се у народу замишља као светица (св. Среда), односно као жена која вечито жали. На тај дан се нико не весели, строго се пости, а жене се уздржавају од својих
можемо рећи да су несумњиво срећни дани (понедељак, четвртак и недеља, а несрећни су уторак, петак и субота, док среда има амбивалентан, гранични положај. Једноданци су деца истих родитеља рођена у исти дан (истог имена).
Магијске мере за проходавање. Уобичајени дани када се предузимају ови магијски поступци су млада недеља, млада среда и млади петак, а доба дана је, као и у сличним случајевима, јутро, односно када дан напредује.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Таман су се деца умирила, а учитељ запита: — Шта је данас, који дан? — Среда, господине! — повикаше сви. — Мир! Један нека говори. — Среда, господине! — устаде један и рече.
— Среда, господине! — повикаше сви. — Мир! Један нека говори. — Среда, господине! — устаде један и рече. — Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
попаде из ћошка свој шешир и дуну на врата, а Миланчић се окрену лијево-десно по својим штаблијама и поче да ружи све среда као да су пред њим недорасла дјеца: — Е, баш сте нашли себи красан посао: мећете катанце на туђе ...хм!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У СЛОВНУ СЛАВУ 117 БРУЈЕВИ 118 РОЅА ЦАНІНА 119 ЉУБОВИЂА 124 РУЖА БУДИМА 128 СЕДМИЦА 132 ПОНЕДЕЉАК 134 УТОРАК 137 СРЕДА 140 ЧЕТВРТАК 145 ПЕТАК 148 СУБОТА 152 НЕДЕЉА 156 БЛАГО БОЖИЈЕ 170 БЛАГО БОЖИЈЕ 171 КРСТ ВИДИКА 177 КОВИН, БИБЛИОТЕКА
Тресе се кућа с крова, с темеља: јауче Среда, кука Недеља, чангрља поноћ дрвен-жлицама. Тек кошчат-рука костреш-старице испружи храну гладним птицама, за
Сентандреја, Іріѕ флорентина. Пламте равни порфирним покровцем. Девојачки замирише роба. Среда петку намигује новцем. Краков, Пожун: трговина добра... Што звецкало радосним прапорцем, замукло је у шоботу гроба.
Под крилом Цпеде Уторак је гавран. СРЕДА І У топлој влази чедног прапочетка семена бубре и трепере клице јер штедар чин је љубави, зачетка силине родне; а
(О каквој злоби нигде ни поменка.) У јутру света девојчи се Среда: с наготе беле као да се спреда у топлој влази чедног прапочетка.
сила, што трају ритмом симфоније биља, у чијем ронду језик није фарса, већ шум је трешњев, гушћи него смола, кад Среда врисне: Топла сам - а гола! о жишко липе ц јасеновог xпацта!
Недело блага, биљко тишине, јеси ли жива? - Петак се мути, Уторак гракће, клица гњилине Суботу шарка, Среда већ жути, клеца Четвртак - замор га хвата. Првоме данку никојег брата, никоје сестре.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЦИПЕЛЕ 198 ФУРУНИЦА ЈОГУНИЦА 199 ПОСЛОВИ ГОДИНЕ 207 НЕДЕЉА У МАЛОЈ УЛИЦИ 208 ДАНИ 210 СЕДМИЦА 211 СРЕДА 212 ПРАСКОЗОРЈЕ 213 СВАНУЋЕ 214 ОСВИТ 215 ФЕБРУАР 216 МАРТ 217 МАРТОВСКО СУНЦЕ 218 ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ДАН 219 КАКО У ЕВРОПУ
ДАНИ Понедељак — сељак Пошао у Мељак. Уторак — укорак За њим, као рак. По среди је среда: На две стране гледа. Четвртак — четврти У месту се врти. У петак мој тетак Продô сав иметак.
којој је недеља Председница; Понедељак тајник, Уторак благајник; Остали дан(ов)и Прости су чланови. СРЕДА Пробудио се деда, и гледа: Среда. Спреда — среда, И отпозади — среда.
СРЕДА Пробудио се деда, и гледа: Среда. Спреда — среда, И отпозади — среда. И мисли дуго у кревету деда, И једна мува неком нешто не да.
СРЕДА Пробудио се деда, и гледа: Среда. Спреда — среда, И отпозади — среда. И мисли дуго у кревету деда, И једна мува неком нешто не да.
СРЕДА Пробудио се деда, и гледа: Среда. Спреда — среда, И отпозади — среда. И мисли дуго у кревету деда, И једна мува неком нешто не да.
И мисли дуго у кревету деда, И једна мува неком нешто не да. И броји деда: Једна среда И друга среда, и трећа среда ... Има ту некаквог реда. Има ту некаквог реда.
И мисли дуго у кревету деда, И једна мува неком нешто не да. И броји деда: Једна среда И друга среда, и трећа среда ... Има ту некаквог реда. Има ту некаквог реда.
И мисли дуго у кревету деда, И једна мува неком нешто не да. И броји деда: Једна среда И друга среда, и трећа среда ... Има ту некаквог реда. Има ту некаквог реда. ПРАСКОЗОРЈЕ Плаве се плаве се плаве се Три небеске завесе.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако ли је петак, или среда, или понедељак, или Велика недеља ако дође, тада једемо хоботнице, да се ипак утолимо због празника, јер три дана ове
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А мудри Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све среда. Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана.
„Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један среда, па шта је кадар учинити! А да какви су они које би човика пробрâ!... Скочити из бачве то је примного!...
— Ма који: ви? — пита Бакоња. — Сви среда. Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Коперник поче да одбројава на својим прстима: „Данас је среда. Дакле, бројмо унатраг: среда, уторак, понедељак, недеља. Прошле суботе имали смо пун месец.
Коперник поче да одбројава на својим прстима: „Данас је среда. Дакле, бројмо унатраг: среда, уторак, понедељак, недеља. Прошле суботе имали смо пун месец.
Ево овде стоји, црно на бело: субота, од осам до десет, а овде - за име Бога! - среда: цела ноћ“. Сви се слатко смејасмо и забављасмо у лакомисленом тону рококоа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Срећни дани за сејање су понедеоник (СЕЗ, 40, 331), среда (ЗНЖОЈС, 16, 266; 23, 210), субота (ЗНЖОЈС, 16, 266); среда и субота добре су зато јер су »женски дани« [женскога
Срећни дани за сејање су понедеоник (СЕЗ, 40, 331), среда (ЗНЖОЈС, 16, 266; 23, 210), субота (ЗНЖОЈС, 16, 266); среда и субота добре су зато јер су »женски дани« [женскога граматичког рода], па ће семе боље родити, »јер су женске родне«
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
дан посвећен Сунцу, по француским називима лунди, марди, мерцреди, јеуди, вендреди, понедеоник Месецу, уторник Марсу, среда Меркуру, четвртак Јупитеру, петак Венери, а по енглеском Ѕатурдаy, субота Сатурну.