Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
редом, не сматрајући ништа на оне у среди двоточке, фалиш човека којему је он приказан; а кад се у свакој врсти од они средоточака таки натраг у другу врсту враћаш, то га онда ружиш“—?