Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А зар је долазио? — упита Страхиња брзо и као трже се мало. — Ко? — Па чича Средоје. — Рано јутрос; тајка се тек умио, а он дође. — Па? — Па не знам шта су разговарали...
— Па? — Па не знам шта су разговарали... Тек тајка беше нешто развикао. Чича Средоје изиђе, па чисто љутито рече: »Шта дробиш ту? Ако сам ти поменуо, нисам ти главу разбио...« И оде, а не рече ни збогом!
— Аја, Радојка!... Ја те волим као своје очи... Али шта ћу? Онај рчин не дâ да се узмемо. Казао ми је све чича Средоје. Више ми није вајде ни помињати... Премишљао сам од сваке руке. Друга није, Радојка! Морам се уклонити одавде...
— рече Пурко готово јетко, па упита: — А ти? — Кад ми каза Средоје, мени се нешто смрче пред очима. Сву ноћ ти нисам свео ока на око. Премишљао сам од сваке руке.
О, Пурко! — Ко виче, море, еј! — одазва се Пурко и приђе мало напред. — Ја, море, ја! — Нуто-де! Оно је чича Средоје! — Шта ли ће? — упита Ћебо, и сви се утишаше да чују. — Је ли ту Пурко? — Викну опет чича Средоје озго.
Оно је чича Средоје! — Шта ли ће? — упита Ћебо, и сви се утишаше да чују. — Је ли ту Пурко? — Викну опет чича Средоје озго. — Јест, море, јест! — одговори Пурко. — Упитајде га је ли вера да неће бити кавге? — Аха, боје се!
— Аха, боје се! — рече чича Мирко. — Имају и кога! — додаде Ћебо. — Ако неће, море... — виче чича Средоје — да му дођемо као пријатељи! — А је ли тврда вера, море, је ли? — упита га Пурко. — Јест, море, јест!
— А је ли тврда вера, море, је ли? — упита га Пурко. — Јест, море, јест! — отеже чича Средоје. — Па кажи Живану нек дође! — викну Пурко. — Врата су му отворена! — Шта велиш? — упита чича озго.
— Шта велиш? — упита чича озго. — Дођите, браћо, слободно! — довикну му Пурко што игда може. Чича Средоје махну руком онамо за брдо. Мало постоја, а помоли се одовуд Живан и с њим десетак људи. Сви се упутише у Зарожје.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Е, тај је, боме, много загустио! СЕКУЛИЋ (Младену): Ко је још долазио? МЛАДЕН: Кмет Средоје, па после њега опет госпођица Даница. ЈЕВРЕМ: Ама, прескочи њу! МЛАДЕН: Е, па онда кмет Средоје.
МЛАДЕН: Кмет Средоје, па после њега опет госпођица Даница. ЈЕВРЕМ: Ама, прескочи њу! МЛАДЕН: Е, па онда кмет Средоје. СЕКУЛИЋ: Тај кмет ти је риба с обе стране пржена. Гута порезу као шаран муве.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али читава два часа тражења прошла су нам без успеха. Поднаредник Средоје, који је последњи у јучерашњој борби видео Пацка, услед магле којом смо били опкољени, није се могао сетити правца и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Најзгодније је да пођеш сада по магли. Али чувај се да се магла не дигне. Тако је настрадао потпоручник Средоје. Враћао се са осматрачнице. Магла се нагло дигне, угледају га и убију.
Где смо стали? — Причао ми Лука о сиротом Протићу. А још на Крфу сам чуо да је погинуо и Средоје... — И онда? — Пошао сам из Рима и путовао целе ноћи. Ујутро сам стигао у Ђенову.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
кроз прозор, да се преврће преко столица, тако да ти је све изгледало као да би му требало метнути ланац око врата. Средоје Твор није баш морао да улаже неки нарочити труд да би се прилагодио особинама животиње чије је име носио, а Јова
прота и већ је одавно одликован црвеним појасом; Топта Камелеон се бацио сав на политику и необично је успешно води; Средоје Твор увукао се у полицију и, где год је био са службом, осећао се његов траг; Андра Крокодил је, као тутор, прогутао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ми, дакле, не представљамо никога — упаде потпоручник Средоје. — Море, ајд бре, што причате којешта! — љути се капетан Вела. — Онде где је војска, ту је држава.
Официри су се сакупљали и, како који наиђе, пита има ли чега новог. Дође и потпоручник Средоје, „економ свога добра“. — Помаже бог, људи... Шта се доконало?
где оно беше, побратиме? — обрати се Душан Луки. — За начелника среског у Пироту — без размишљања одговори Лука. Средоје погледа упитно остале. Они су сви одобравали — Али, људи, шта ћу ја чак у Пирот, кад ми је кућа у близини Крагујевца!.
Кажи хвала и на томе — добацује капетан Вела. — Ама, људи — ускликну весело Средоје, као да је тек сада схватио — ама, је ли могуће да је мир закључен?... Па добро, што се не радујете?...
— Познаје се да си сељак... Прангија... Кипислцауф! — А где сте ви одређени, господине капетане? — обрати се Средоје своме командиру. Командир је оклевао са одговором и као хтеде да објасни своме воднику како је све ово шала.
— То су шакали. — Пази, богати! — А да ли су колики? — пита потпоручник Средоје. — Па... отприлике као коњ — упаде капетан Душан. — Шта мислиш, побратиме, и ти си их видео? — обрати се Душан Луки.
Али дају се лако дресирати. Ја сам их видео у Крфу како вуку кола. — Је ли могуће, људи! — чуди се Средоје. — Јест, богати. Енглези их запрегну у топове. Вуку као але! — причао је Душан. Уто се Живадин гласно насмеја.
— Пази га, он не верује — и Душан муну Луку: — А ми смо прошли поред њихових штала. — А где су? — пита љубопитљиво Средоје. — Близу... нема четири километра одавде. Живадин се пригушено смеје. Почесмо и ми остали.
— Море, прогутао би он и то, да се овај амза није смејао вели готово љутито Лука. — Ко веровао? — брани се сада Средоје. — Видео сам ја одмах.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
57 Пладин је измишљен град (или рђаво изговорено име неког града). Бугарске хаљине, тј. просте, сењачке. Бороје и Средоје су песничка имена.