Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сећам се да су се у мом детињству сви доктори нашега среза узбунили да излече једнога охолог великаша; али никога не беше да га лепом речцом утеши, да му на болове кане балсам
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.
Ћато узе тужбу из гомиле аката, па стаде читати: »Начелнику среза тог и тог. Грујица Милановић, учитељ у овдашњем селу, својим неприличним понашањем и опадајућим и клеветајућим
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ми ћемо је, дакле, разликовати од праве словеначке групе. Загребачко-загорску групу чини становништво три среза уже Хрватске: вараждинског, загребачког и крижевачког, који су највећим делом били изван Војне границе и никада нису
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Један од најпознатијих и најбољих описа обреда стрижбе дао је Саватије Грбић из бољевачког среза. Приликом стрижбе упали се свећа, кум узме маказе, прекрсти се три пута и каже: „У име Бога и Светог Јована, шишам
Како каже један извештач из космајског среза: „Мајка и дете чине фронт против оца.“ Посебно је мајка нежна и пуна топлине према свом женском детету.
М. Коларца, Београд 1914, с. 19. ⁴ Грбић, С. М., Српски народни обичаји из среза Бољевачког, СЕЗ, XИВ, Београд 1909, с. 97. ⁵ Грбић, С. М., исто, с. 173.
, Срби на Косову, ИИ, Нова Југославија, Врање 1986, с. 209. ⁹ Милосављевић, С. М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, XИX, Београд 1914, с. 85. ¹⁰ Филиповић, М. С.
, „Народне празноверице у Копаоничким селима у Ибру“, ГЕМ, 11, 1936, с. 46. ⁴ Грбић, С. М., Српски народни обичаји из среза Бољевачког, СЕЗ, књ. XИВ, Београд 1909, с. 97. ⁵ Тешић, М.
3—4, Београд 1897, с. 231; Милосављевић, С. М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, књ. XИX, СКА, Београд 1914, с. 88; Поповић, М. С., „Народна педагогија“, Нови васпитач, св.
, Табу у традиционалној култури Срба, БИГЗ, Београд 1980, с. 30. ⁵ Грбић, С. М., Српски народни обичаји из среза Бољевачког, СЕЗ, XИВ, Београд 1909, с. 6. ⁶ Назор, А.
, „Народне празновјерице“, ГЗМ, 20, Сарајево 1908, с. 131. ²⁴ Милосављевић, С. М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, XИX, СКА, Београд 1914, с. 6. ²⁵ Стојковић, М., „Сретни и несретни дани“, ЗНЖОЈС, 30, 1936, с. 63.
418. ⁷ Миодраговић, Ј., Народна педагогија у Срба, Београд 1914, с. 72. ⁸ Грбић, С. М., Српски народни обичаји из среза Бољевачког, СЕЗ, XИВ, Београд 1909, с. 108. ⁹ Дебељковић, Д.
317. ¹⁶ Милосављевић, С. М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, XИX, Београд 1914, с. 94. ¹⁷ Петровић, П. Ж., исто, с. 323; Филиповић, М. С., исто, с. 49.
, Живот и обичаји Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 199. ² Милосављевић, С. М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, XИX, Београд 1914, с. 115. ³ Грђић Бјелокосић, Л., Из народа и о народу, Просвета, Београд 1985, с.
Ж., Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ, XXВИ, 1948, с. 268. ¹⁴ Милосављевић, С. М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, XИX, 1914, с.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Њега неста, моје дике с њиме — Ајде, косо, ајд' и ти за њиме!“ И већ среза и косу повеза, Па на земљу клону украј члана.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
јесмо ли се наместили ?... Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски... Хм... да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...
Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили. Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас. Обоје се запрепастише.
Ха-ха-ха... А он, шмокљан... У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе. — Ево пандура из среза.... Зове те да изиђеш. Изиђоше обојица, погледајући се значајно. — Шта је, рођаче ?
Дође још један од Ђокићевих пријатеља ; рече да иде из среза. — Отпуштен Пера писар депешом ... Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.
би му мало слободније, зна човека, — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева.
Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза. Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
У свима листовима могло се читати како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона, тако се звао, купити такав и такав скупоцени поклон.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сви се скупише око њега, а он отпоче читати: поставља се начелник И кл. среза Н-ског округа Н-ског А... Ј.... за начелника округа Ц...чког... А за тим други указ: Поставља се писар И кл. среза Ј.
среза Н-ског округа Н-ског А... Ј.... за начелника округа Ц...чког... А за тим други указ: Поставља се писар И кл. среза Ј. округа С. Т.. М.... за начелника среза Н. окр. Н-ског...
чког... А за тим други указ: Поставља се писар И кл. среза Ј. округа С. Т.. М.... за начелника среза Н. окр. Н-ског...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Јесам! СЕКУЛИН: „По милости божјој и вољи народној: Секулић писар тога и тога среза, по потреби службе, у тај и тај срез.” Шта значи оно „по потреби службе”? ЈЕВРЕМ: Па то, по милости божјој...
СЕКУЛИН: – По милости божјој, 'ајде ти, Секулићу, у то и то начелство, и поверавамо ти народ тога округа, односно среза, те га поучи, упути и попритегни мало. ЈЕВРЕМ: Па јес', мора и да се попритегне...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Како ти оно беше име? — Је л’ мени? — Теби, да. — Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког. Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. — А јеси ли писмен?
И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.
вели историја. Нисте сами! Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу: Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес
»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права: Слава вам, хиљадили се такви који примером
ГЛАВА ШЕСНАЕСТА Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
кише и росе; то није пијаца, то је лађа, барјак развијен сред предграђа, палуба старе дереглије што вуче четири среза Србије, са свим што у дугој години роди на стаблу, на земљи и на води; у праскозорја маглена, сива промичу
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И тако мене хапси сваки нови капетан среза. Најтеже је Аћиму било да ме ослободи кад ме оптужише да сам, главом и брадом, Петар Карађорђевић, унук вожда Ђорђа.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он се правдао: — Ви знате да је рат са Турском био скоро свршен кад смо се кренули у разоружање љумског среза. Ми се нисмо ни надали борби, јер су нам села одмах почела предавати оружје. Али смо једне ноћи мучки били нападнути.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. — Из среза, велиш ? Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске
Симо. — Шта је, Симо ? — Пантовац једва жив побеже... Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше. Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.
— То је, вала, право... И ако хоћеш и ја ћу те слушати. Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... — Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје.
— Шта ће ми бити? — Како, море... дигоше на тебе сав свијет. — Да није потера ? — Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао... Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Класа, дабоме! Прошлих избора ми измакла, али ми сад мајци неће измаћи. Похапсићу пола среза ако не може другаче, па ћу онда решето, па сеј.
(Милисав вади из фиоке један протокол.) Заведи! (Милисав умочи перо и очекује.) „Капетан овога среза, Господина министра унутрашњих дела извештава депешом да је у своме срезу пронашао и притворио лице које је поверљивом
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
је манастир, задужбина цара Лазара, лежи у најдивљем пределу поред Млаве, на граници између Хомољског и Млавског среза у Пожаревачком окружју. — Велико Село и Ждрело места су у истом окружју.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У регистру уз један од најбољих зборника наших обичаја (Обичаји српског народа из среза хомољског, 19. књ. СЕЗ) најчешће пута од свих ствари уопште (55 пута) спомиње се б. Б.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Био је оборкнез у Подгорини. Погубљен је у Ваљеву јануара 1804. Кнежина је била мања од нахије а већа од среза. „Првијех година владања Милоша Обреновића“ — каже Вук — „над кнежинама су били кнезови отприлике као и за владања
бел. Е, 90 кнез — владар (кнез од Сријема); управитељ кнежине (потоњег среза); сеоски кнез (који је у договору с кметовима управљао сеоским пословима) књига без јазије — чиста хартија књигоноша
облучје — предњи, виши део седла обор — ограђено место где се затвара стока оборкнез — кнез од кнежине (потоњег среза) обоци — минђуше обранити — ранити обритвити — обријати, ошишати обрштер — пуковник овда, овди, овђе — овде огар
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
КАБАНИЦА ПЕРСИЈСКОГ ВЕЗИРА За давнашње доби персијскога цара везир Авхацес кад бијаше надбио Колхове, среза себи горњу на себе хаљину чисто белу ка снег и извезе по њојзи прво свога поганскога бога лице и сношење му, а изокола