Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У тој кући живљаше неки бегунац из Срема, онај исти што смо га код болеснога Богдана видели. Није он никога имао, до јединицу кћер.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у Ваљево — прича мој отац — и опет почнем чете скупљати, међутим дође фендрик Јован Вујадиновић (он је први Србин из Срема, из села Товарника, чини ми се, добар јунак и погибе после на Соколу, кад смо на Калкан јуришили).
Ја се Повратим из Срема кући у Бранковину 1793. године и мој отац одма запопи ме и преда ми нурију. Владика што ме је запопио био је прост али
Кличевац је брдо од северне стране више Ваљева, где се и сада познаје место онога шанца. Ту је било официра из Срема све сами̓ Срба: мајор Лукић, капетан [Ђорђе] Кљуновић и капетан [Јован] Бежановић; а из ваљевске нахије био је: мој
27. марта, код Недобе питам: „Једа што?” Каже: „нема”. 29. марта, код Недобе. Кажем, како пишу из Срема: да и̓ терају судови, да им се потпишу да су ћесарски поданици или да иду у Турску или у Русију.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Златно суђе пуно рибе с Белог мора. Из Срема фазани, дивљач из Пирина, Грожђе из Превезе; ред златних амфора Свих пића из Стона и требињских вина.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У Тријесту чека да пође сиротиња што је дошла преко мора, са албанских страна. Митровица је пуна сиротиње што је из Срема пошла. Па зар ја да се осрамотим и молим Венецијана и австријског шкопца? Је ли ти је, Петре, врана мозак попила?
А сад је све то заувек прошло. Утекао је од Гарсулија, утекао, али куда је утекао? Отишао је из свог Срема, где је пањ на огњишту, и ноћу, светлео, гријао, а дим мирисао. Где се спавало тако безбрижно.
Павле је корачао погнуте главе. Био је уморан, као да је јахао из Срема, до Беча, на некој лудој кобили, без одмора, без циља, без памети.
Јула месеца, те године, у поменутом трактиру, било је неколико сербских официра из Темишвара, из Славоније и Срема, који су чекали да пашпорт добију, а који су имали уредан отпуст из Аустрије.
Помисли да је разлика велика између ове земље, где убијају срну, и Срема, где се то још плаћа главом, ако се не умилостиви, некако, његова, грофовска екселенција, у Осеку.
у чијој се служби налазио и Подгоричанин, кога смо поменули, јављао је, у Осек, о немиру међу српским становништвом Срема. Писао је о „похоти побуне и умишленију ребелије!“ Али је јего благородије Павел Исакович био неспретан само са женама.
али честњејши Исакович је отпутовао, пре него што се истрага војних власти била проширила на целу територију Срема и Посавља.
стално на путу, па је осећао како пролази, и преко покошених њива, и кровова у Варадину, и преко гробља, и преко Срема, и преко њега, кроз све земље и кроз сва царства.
Било му је жао тих сирака, који су радо са њим пошли, који нису питали куд их води, нити зашто су из Срема отишли. Ни шта их чека у Росији.
Јашући тамо, изнад вароши Ујхељ, у брда, у жутом лишћу, Исакович се, кроз те успомене, заувек, од свог Срема, праштао. Све је то била прошлост и све је то било, заувек, прошло.
марта године 1753, у Кијеву отпочело је и насељавање оних који су били стигли у Росију, из Темишварског Баната и Срема, прошле јесени и зиме. Костјурин, оберкомандант Кијева, имао је много главобоље око тога.
Пошто је путовао, из Срема, знао је да прича новости. Причао је да му је речено, да да на знање Исаковичима у Кијеву, да је таст Петра Исаковича,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У њега су притицали Срби из Лике и из Славоније и Срема и образовали су веома предузимљиву групу, из које су изашли многи врло угледни трговци.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пошавши код Кремсминстера уз Дунав који им свима беше драг, пук је опет почео да јури као од Срема до Печуја, вичући и ломећи на многим местима плотове.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
’“ У истој књизи (из Срема) стоји и овај пример: „Уочи Ђурђева дне узме девојка главицу белог лука, забоде ск(р)оз чиоду и говори да не пробада
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
му дипломе и грб, које је Бранковић сам фалсификовао, дâ му титулу угарскога барона и утврди у наследству Херцеговине, Срема и Јенопоља.
Римске Империје, војводине св. Саве, Црне Горе. наследног господара Херцеговине, Срема и Јенопоља, и тако даље. У Оршави дигне устанак и када је хтео да пређе у Србију, 1689, »ради цареве користи«, ухапси
Речи су покупљене само из оних српских крајева које је Караџић знао, из Србије, Срема и јужне Угарске. Многобројне, чисто народне речи из наших западних крајева, које се налазе у ранијим »шокачким
историјском приповетком Зека капетан, и у току шездесетих година дао још два огледа исте врсте: Спомени из Срема (1864) и Сердар Митар (1866).
»Највећи узор нам је сам наш народ«, вели он. Он, којега су назвали »етнографски приповедач равног Срема«, у ствари је био апологичар »старог доброг доба«, веровао у велике урођене особине српског народа, величао чисту душу
Глишић, Срема као Павле Марковић Адамов, Боке Которске као Стјепан Митров Љубиша — дотле Матавуљ слика и разне сталеже и разне
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“Покри’ лице, Будимко девојко, Са тебе се паше посвађаше, Седам паша, од седам градова, И кнез Рајко из равнога Срема.“ 194. Мислила сам (о злу не мислила!) Што бих драгом од милости дала.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ађутант пука убацио у један батаљон који је требало да учествује у офанзиви на Србију, али је остао у блату и снегу Срема, у селу Кукујевци. Затим је лежао у барама код Раче, док није почела епидемија. Колера.
То небо, на ком све почива и нестаје, као на сну. Небеса Срема. Вртови боје запупелих трешања, пуна потока белих и плавих, небеса мирисна, што остају на души као расцветана грана.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Вами, пожелани житељи Сербије, Босне, Херцеговине, Чрне Горе, Далмације, Хорватске, Срема, Баната и Бачке, вами и вашим последњим унуком, с горећим и пуним љубави срцем, ови мој мали но усердни труд предајем!
прикљученија једва се је у мом срцу, по други пут, жеља Омирова језика пробудила, те ти истом уједанпут пређем из Срема у Далмацију, из Далмације у Корф, из Корфа у Мореју, из Мореје у Свету Гору, а из Свете Горе у Смирну.
и намеренија заборављати; кад ето ти моја звезда, која је другојаче са мном наумила била, по месецу дана донесе из Срема у Тамишвар некога момка калпагџију, именом Тодора.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„Пошавши од Кремсминстера уз Дунав, који им свима беше драг, јер су од њега и дошли, пук је опет почео да јури као од Срема до Печуја, вичући и ломећи на многим местима плотове“.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— На везу в. са култом мртвих указује и народна песма из Срема (Вук, Пјесме, 1, 678) која је певана на следећи начин: женско дете, легнувши на траву (леђима), »учини се као мртво«,