Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад се мало од узбуђености повратио, он се рукова с учитељем и са старим странцем, кога су сви у селу звали „Сремац“, рукова се с њима, па тихо шапуташе: — Праштајте!... И чувајте ми дете...
— Томе је тај некрштени Сремац крив, — вели друга нека, — он је баш сам хтео да се у овоме лугу сахрани, и вазда је говорио како је ово место
У томе часу највеће њине усхићености изиђе из густог браника стари Сремац; лице му беше озбиљно, хладно као и обично, само гласом је мало задрхтао: — Милисаве синко, уђи у кућу!
Ножић беше зарђао, па му скоро и не личаше да стоји уза ону сјајну пушку на којој се све сијало. Стари Сремац скиде с дувара нож и као неку драгоценост положи га пажљиво на астал... — Милисаве, шта си ти наумио са мојом Јелицом?
Па уједанпут врисне... — Шта ти је, Јелице? — пита је стари Сремац, који од неког времена слабо с киме говори, а код куће се ретко кад и бави, него све некуда по селу и по луговима лута.
Тако га сретају и сељаци, па веле: „Сремац ће да полуди!“ Једанпут га је Николина снаха видела, а он сео доле, у Турскоме Потоку, баш на оно место где се до пре
— Ко је?... — зачу се меки глас старога учитеља. — Ја сам! — одговори старац. — А! стари Сремац!... Шта ли га овамо донесе?... И он се диже с асуре, отвори врата и гледаше у старога Сремца. — Добарвече, учитељу!
И он се диже с асуре, отвори врата и гледаше у старога Сремца. — Добарвече, учитељу! — рече Сремац, па се посади на прву скамију, баш наспрам учитељеве асуре. — А откуда ти, добар човече?...
— Дођох, ето, — рече Сремац, — да ми ти, учитељу, у нечему помогнеш. — Хоћу, хоћу, стари мој пријатељу! Ако теби не бих, да коме бих?...
Сиромах старац није могао даље да говори; чинило му се да ће га сузе угушити. — Ал’ ако ми ти помогнеш, — рече Сремац, — ми ћемо га за десет дана повратити кући. — Ја? — питаше учитељ, зачуђено гледајући свога госта.
О, стари мој пријатељу!... — рече учитељ, а у себи је помислио: и ти си остарео, па те је и памет издала!... Сремац извади из недара једну перлама искићену кесицу, па је показа учитељу. — Познајеш ли ову шарену дуванкесу?
— рече учитељ. — Ђоша, онај... Проклет, дабогда! А, ево, целу ми је старост својим неваљалим животом упрљао. Сремац развуче гајтанчић на кеси, рашири је и показа учитељу оцило, кремен и повеће парче труди.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА Садржај ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ГЛИШИЋ 281 ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ 285 ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ 289 СИМО МАТАВУЉ 293 СВЕТОЛИК П. РАНКОВИЋ 297 СТЕВАН СРЕМАЦ 299 РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ 303 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ 305 ВОЈИСЛАВ Ј. ИЛИЋ 307 ВЛАДИМИР М. ЈОВАНОВИЋ 314 МИЛОРАД Ј.
Каћански, Симо Матавуљ, Стеван Сремац. До седамдесетих година, са малим изузетком, главни српски писци били су родом из Угарске; отада, седамдесетих и
Нарочито Горски цар иде у најбоље романе нашега реализма. СТЕВАН СРЕМАЦ ЖИВОТ. — Рођен је у Сенти, у Бачкој, 11. новембра 1855, у занатлијској породици. Ту је свршио основну школу. 1868.
108 Умро је у Сокобањи, 12. августа 1906. БИБЛИОГРАФИЈА. — Што је реткост у српској књижевности, Сремац није почео писати као млад човек, на ђачкој клупи, но као зрео човек, тек пред 1890.
Ивкова слава, у засебној књизи, имала је два издања (Београд, 1895. и 1899), а 1901. Сремац ју је драматизовао у друштву са Драгомиром Брзаком. Исту приповетку по други пут је 1898.
У времену око 1900. Сремац је био најплоднији и најпопуларнији српски писац. ИСТОРИЈСКЕ ПРИЧЕ. — Професор историје, занимајући се увек
— Професор историје, занимајући се увек историјским делима, са урођеном романтичном љубављу за прошлост, Сремац је сав био у идејама историјскога традиционализма.
у Вукадину, у целом једном роману »Лимунацији« на селу, — политички и полемични чланци остављају се на страну — Сремац је изишао са својим плахим мржњама на »народне људе«, радикале и социјалисте, на професоре природних наука и учитеље,
ПЕСНИК НИША. — Ако Сремац није марио за нову Србију, политичарску и демократску, он је све своје симпатије дао новоослобођеним крајевима, где се
имају велику љубав за прост свет и за нижи живот, обојица су реалисти не по уверењима но по инстинкту и по укусу. Сремац је рођен у једној занатлијској породици, и као професор у унутрашњости живео је у средини малог света.
Поједине од тих приповедака, саме за себе, чине пријатан утисак, али како се Сремац специјализовао у сликању тога малокафанскога света, то стално сликање једних истих људи чини најзад тежак утисак.
Једностраност у сликању вулгарнога живота знатно одузима општој вредности Сремчевих приповедака. Сремац је нарочито реалист по начину писања.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПРОЗА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПРОЗА Садржај БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА 2 ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
21. С (разрешено: Стеван Сремац): Насрадин хоџа, његове досетке и будалаштине у причама, Београд 1952 (треће издање, до првога нисмо могли доћи),
1923?). 97. ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ: Забележио Стеван Сремац, књижевник. С. Сремац је о Насрадин-хоџи приредио и издао збирку шала, досетки и лакрдија године 1894; та књига је
1923?). 97. ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ: Забележио Стеван Сремац, књижевник. С. Сремац је о Насрадин-хоџи приредио и издао збирку шала, досетки и лакрдија године 1894; та књига је поново издата 1922, па по
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Бимбаша Конда, за њим Узун Мирко а онда они од којих су остала само имена: Петар Сремац (о коме се зна да је требало секиром да развали катанац на Сава-капији), Драги Стевановић и Никола Стамболија (о
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем. Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Осетио је то, на пример, и Стеван Сремац кад се обрео у старој Србији, коју је иначе брзо заволео. Али је занимљиво да очи његових јунака не опажају ону танану
уосталом, стварни догађај на коме је Сремац засновао сиже Зоне Замфирове збио се у Приштини, а не у Нишу. На питање зашто се у самој Приштини није нашао неко ко
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Твог народа песме свак жељно већ поје, И Немац к’о Сремац, и Енглез и Гал, Јер дивна красота бесмртне ироје Ту пева к’о шева и разгони жал; Нит’ нужда ти јечи Чрез туђе да
забашуривање гђе Сиде, подсећа како су у младости певали и ову песму, па скоро читаву прву строфу и отпева; а Ст. Сремац, изврстан познавалац ове врсте поезије, поуздан је сведок. У Б.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
столећа. Највише разноликости у темама, поступцима и стилу показали су Симо Матавуљ (1852-1908) и Стеван Сремац (1855-1906), јер су и један и други боље од већине осталих превладали завичајни регионализам.
). Сремац је родом из Војводине, али је највећи део живота провео у Србији, у Београду, и једно време у Нишу, тек ослобођеном од
Та три амбијента нашла су места у његовим приповеткама и романима. Сремац је најпопуларнији српски приповедач. Читаоце је привукла носталгична поезија старовременог живота полуоријенталног
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
49). Бресква је, као и јабука, плод љубави, симбол заљубљености (Ст. Сремац, Зона Замфирова). Б. служи као лек од различитих болести. »Коштица од б.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Милан Д. Рашић: Чича Томина колиба. Превод дела Харијете Бичер Стоу (пет свезака, шеста 1854) 1855. Рођен Стеван Сремац Милан Д. Рашић: Гроф од Монте Христо. По Александру Дими, шест свезака (1856.
Радоје Домановић: Три приче за омладину Стеван Сремац: Из књига староставних (Велики жупан Часлав) Јован Миодраговић: Босиљка (приче) 1904.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Драгомир Брзак, Владимир Јовановић, Никола Ђорић, Драгутин Илић, Паја Адамов, Иво Војновић, Коста Арсенијевић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Војислав Илић, Светолик Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Иво Ћипико,
– Чујмо даље! – упада председник да би убрзо прешао преко овог непријатног инцидента. – Има реч Стеван Сремац! – А, не! – брани се очајно Сремац. – Ја никада не говорим, никад нисам јавно говорио, сем кад сам полагао испите.
– Има реч Стеван Сремац! – А, не! – брани се очајно Сремац. – Ја никада не говорим, никад нисам јавно говорио, сем кад сам полагао испите.
Е, не може тако, него ти тако: родио си се у Бачкој, зовнеш се Сремац, а пишеш на нишлијски дијалект. Е, у литератури врдај колико хоћеш, али овде мора да говориш. – Па шта имам да говорим?
Е, у литератури врдај колико хоћеш, али овде мора да говориш. – Па шта имам да говорим? – одбија Сремац увређено. – Могу само то каз'ти, што вели онај мој Палчика, зет Сосе Гркиње: Нушић неће у труц умрети, па ето ти!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЗОНА ЗАМФИРОВА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЗОНА ЗАМФИРОВА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА