Црњански, Милош - Сеобе 2
Залазио је, два‑три дана у Турску, и дубље. Пребацивале су га балугџије сремске, које су бацале мрежу и на турској страни, ноћу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
После револуције живео је као адвокат у Пешти и Новом Саду. 1861. изабран је за поджупана сремске жупаније, а 1862. постао је члан Касационог суда у Загребу. 1865.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Занимање — писац, али не сувише успео. Више, онако... Обожава ружицу, љуте сремске кобасице; не воли кисео купус, премијере, резање ноктију и робне куће; а суботом и недељом ишчезава негде на Ади
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Осек звали Франкфуртом на Драви (Матица ИИИ, 1868, 114), Земун — српском Венецијом на Дунаву (Матица ИИИ, 1868, 209), Сремске Карловце — српским Хајделбергом (Д. Ј.
168. чита да је један од 37 новосадских пренумераната благородни Павел от Јоаннович, сенатор и вармеђе сремске соседатељ — дакле отац Змајев —, а књигу да је претплатио „за сина Јоанна.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
фрушкогорски предео, у дане веселог ђаковања с разиграним колима и ведрим попевкама у којима се осећа ритам сремске поскочице и радосно струјање народног живота. Туга и опомена открива друкчији свет и на други начин.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
итд. Предлози, жалбе, оптуживања, ишли су сваки час у Сремске Карловце. Срби су утврдили пословицу: „Свађа се као Грк”, а Грци: „Задрт као Србин у црквеној општини”.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ни речју не помиње сремске деспоте, Зрињске, Војну границу, сењске ускоке, скоро непрекидне хајдучке борбе у Србији и Босни — велика жаришта