Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— викну Видак зачуђено и ухвати га за рукав. Куд си наго? — Пусти ме да убијем пса! — Кога? — Ама оног... срете ли га где? — Није зар Среју? — Баш њега... пусти ме! — А што? Стани мало, смири се! — уздржава га Видак.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И науми да све каже Лазару. И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. — Јаране! — рече. Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино. Он се одазва. — Акобогда?
” Па окрете журно дну села. Упутио се поповој кући. „Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” Али срете попу. — Акобогда ти? — Теби. — Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. — Није добро...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Чујем и сад: хуји испод оштрих жала Исти стих, још исти што ме некад срете — Стих из строфе ко зна када започете. ЗВЕЗДЕ С острва Лопуда Високо у грању мирно горе звезде, И широка песма
Косовски витези први пут су знали За војску убица што ће да их срете: За гнусно јунаштво оних што су клали У постељи старца, у колевци дете. Заставу идеје у руци подлаца!
Црњански, Милош - Сеобе 2
иако је био чуо да се начинила право буре, стајала, пред њим, у сећању, као ванредна лепотица, као што је на свом путу срете. Мозак му се мутио од жалости, замишљајући је, каква је сад.
Теодосије - ЖИТИЈА
дошавши на границу своје и грчке земље, и ту часно часни часне и свете са светима преподобнога својега оца мошти срете.
Када је Владислав краљ дошао, таст његов цар Асен срете овога далеко од града и дочека га са сваком почашћу и љубављу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). Тко ме види — да ми завиди, тко ме срете — да ми се поклони; тко ме чује — да ми се зачуди.“¹⁶ У Шапцу девојке носе траву „златноглав“ да се допадну момцима.
Матавуљ, Симо - УСКОК
? — питају из дружине. — Ваистину, да вам причам — настави Цуца. — Враћао се Ћеклић из Котора, па преко границе срете се с Приморцем, који ношаше тикву. „Шта ти је то?“ пита га Ћеклић.
Милићевић, Вук - Беспуће
Успут га срете један његов колега, узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“ . Он му их даде без ријечи, рекавши да
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ту се срете са својим млађим колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан. — Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
70. За мајчицом, још кâ дете, И за оцем проли сузе. Тад ме друга срећа срете, Али судба и њу узе. Вас ми сада Вишњи даде, Да л' ће бити кô до саде?“ 71.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Но најмлађи брат буде јуначка срца, не бŷди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину
Кад царевић дође у авлију и онда га срете ђевојка а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде,
Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо а сестра средња срете га у авлији, руке шире, па се у лица љубе; води брата на кулу.
Сјутрадан брат му не видећи брата да се врће, пође и он за њим, срете старца, и старац му рече као и првоме. Он му захвали и трчке отиде онамо, кад насред пута види брата окамењена, те
Он узме длаку од курјака, па га пусти. Иза тога царев син опет, дуго путујући, срете једног човека, па га запита: — Забога, брате, еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?
Онда се он дигне у свет да тражи заната. Путујући тако удари на једну воду, и идући покрај те воде срете се с једним човеком у зеленим хаљинама, па га човек запита куда иде, а он му одговори: — Идем у свет да тражим
Дуго је тумарао док не изађе на један широк друм, па пође њиме. Није дуго ишао, кад га срете један човјек и видје плачна и жалосна, а странца, упита га шта му је.
СВЕТИ САВА И ЂАВО Пошао свети Сава преко једне планине па срете ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да побјегне, али не могне, па се сада сретну на путу.
Тог истог дана ловио је и сам цар са својим друштвом по истој планини, те и он, изгубивши друштво, залута и срете се с војником. (Цар је био у ловачким хаљинама.) На што ће цар њему: — Окле ти овђе, војниче?
Једанпут срете га турски цар на сокаку пијана, и стане га карати што је толико благо попио и до такога срамотног стања дотјерао; но
Након неко доба срете се на путу оџа и поп, и даду се у разговор. Оџа, да би се потсмијао попу ђе му се парохијанин потурчио, као ругајући
“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун. У овим мислима срете је кнез Јово, па јој назове: „Помоз бог, дјевојко!“, а она не спазећи се да јој је каблић млијека на глави, поклони му
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Токорсе милостива госпођа, а нисам се ни на каруца возала. Баш оћу да истерам у том жељу, и онако ћу извући псовку од Срете. ПОЗОРИЈЕ 2. ПЕРСИДА (донесе кафу), ПРЕЂАШНА ПЕРСИДА: Изволите, милостива госпођа, али млеко није баш најбоље.
(Он напред, Стеван и Персида радосни за њим.) ПОЗОРИЈЕ 6. (Соба код Срете.) СУЛТАНА (у постељи спава) СРЕТА (добро наквашен, ступи) СРЕТА: Моли се ти Богу што ја морам чизме да свршим, а
) СТЕВАН, СУЛТАНА СТЕВАН: Мани се, богати, тога, сека Пело, иди твојој кући, па гледај посао; ти знаш да код мајстор Срете нема млого. СУЛТАНА: Орјатине, ти се смеш мени противити, не видиш да сам ја твоја госпођа?
СУЛТАНА: Ја сам твоја жена. ТРИФИЋ: Ја не могу имати две жене. СТЕВАН: Аха, ето мајстор Срете, сад ће је он научити памети. ПОЗОРИЈЕ 3. СРЕТА, БИВШИ СУЛТАНА: Јао, забога, не дајте ме, не дајте ме!
СУЛТАНА: Ја нисам твоја Пела, драги Срето, ја сам Султана. СРЕТА: Е, молим те, верујем, зашто код Срете нема вина. (Прети јој.) Бре ћу те муштом, те ћеш се окрећати. ТРИФИЋ: И ти можеш по души казати да је ово твоја жена?
ТРИФИЋ: Хм, хм! Дакле, тебе је Стеван место Пеле код Срете однео? СТЕВАН: Милостива госпођа, молим за опроштење, ја нисам знао. СРЕТА: А шта ћу ја да рекнем? ПЕРСИДА: А ја?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ И најзад Мачак, побједник мора, стиже до земље ледених гора, у крај сурове климе. Тамо га срете с бјеседом красном чудан господин у фраку масном, пингвин, министар зиме.
Поћи ћу с тобом, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!“ МЕДО Док јуре даље брзо ко стрела, срете их медо, пријатељ пчела. „Сумњива журба — медо их гледа — можда сте нашли језеро меда?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 210. Садим јелу на планину, Не отидо за годину, Кад отидо да ју видим, Ко ме срете, свак ми рече: “Јела ти се понијела, Из врха ју злато сипље, А из грана ситан бисер, Лишће ју је жути дукат, Под
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Други: живео! СРЕТА: Одох ја да видим шта је то. ЈЕВРЕМ: 'Ајде, бога ти! СРЕТА (одлази). ВИ ПРЕЂАШЊИ, без СРЕТЕ ЈЕВРЕМ (Младену): А вичу и „живео”, је ли? (Павки.) Чујеш ли, Павка, то је народно одушевљење!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
»Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.
Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци.
И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима.
Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат
Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне. Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план.
моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.
На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија. А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће!
! А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Нарамајући пође Имбро напријед; не шће сврнути у гору, као онај што га извуче. Дим густи срете га. Још би загрмјела по гдјекоја; чуктало се сиктање ножева, покличи и јечање. Погоњаху се даље, јер бјеху одмакли.
Он први угледа Имбра, а како га угледа остави све, па голијем ножем залеће се друмом да га срете. Имбро одапе и погоди Мишана посред срца... Вјетрић пирну и рашћера дим. Сви видјеше што би.
Очи му синуше од радости. „А, фала му! Фала и теби!“ рече и диже благодарни поглед пут дјевојке. Али поглед му не срете никога, јер Стана одмах изађе. „Ну, шта ради, спи ли?“ запита сердар кћер. „Не спава, али не треба му ништа...
“ запиташе остали, као тобож, а не бјеху прије чули те шале. „Ваистину ја ћу ви причати! Носио Приморац тикву. Срете га Ћеклић. — Шта ти је то? — Ево видиш шта, јаје! — Од какве тице, чоче? — Није од тице, но од мазге!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Шербеташче, поне, закон ти! — Срете некакав бијесан Турчин калуђера на путу, па притјера к њему коња и повиче: „Шербеташче, попе, закон ти!
она нађе човјека у пољу, или срете гдје на путу, а гдјеком дође и у кућу, па му каже: „Ја сам куга, већ хајде да ме носиш тамо и тамо“ (куд она хоће).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Он узме длаку од курјака па га пусти. Иза тога царев син опет дуго путујући срете једнога човека, па га запита: „За Бога брате! еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?
Онда се он дигне у свет да тражи заната. Путујући тако удари на једну воду, и идући покрај те воде срете се с једним човеком у зеленим хаљинама, па га човек запита куда иде, а он му одговори: „Идем у свет да тражим мајстора
” У тој мисли идући срете једну бабу и упита је има ли ђе такијех ђевојака, а она му одговори да има напријед у оној гори једна кућа без врата а
” Он узме крух и крене даље и до мало срете опет другу бабу. Она га упита куда ће, а он јој каже да иде просити ђевојку ту и ту, а баба га стане одвраћати
” Но оно му одговори да ће много и много ухватити. Он пође су ова два јаја у пазар, и срете на вратима од града некаква чоека, | који тек што виђе јаја притрча к њему и упита га шта иште за њих, а он му
Но најмлађи брат буде јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину
“ Кад царевић дође у авлију и онда га срете ђевојка а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лице се љубе, а сестра њему говори: „Хајде,
“ Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо а сестра средња срете га у авлији, руке шире, па се у лица љубе; води брата на кулу.
Сјутри дан брат му не видећи брата да се врће, пође и он за њим, срете старца, и старац му рече као и првоме. Он му захвали и трчке отиде онамо, кад насред пута види брата окамењена, те
Кад и девојка пође кући, срете је њен младожења и каже јој: ако не ће казати да је је он избавио, да ће је убити, па јој је све једно.
20. СВЕТИ САВА И ЂАВО. Пошао свети Сава преко једне планине па срете ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да | побјегне, али не могне, па се сада сретну на путу.
“ 8. ЉЕНИВИ СЛИЈЕПАЦ. Срете један лијенштина на путу слијепца ђе у једну торбу носи пуну крува а у другу гусле, пак сједе пред кућом једном и узме
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Шкоранца се поче јављати још чешће. Најзад он сам објасни Дундаку зашто нема мира. Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, ишао од воза к манастиру.
А на то се Бакоња зацрвење и пође даље. Али, подаље, срете се с једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило. Обоје се збунише.
Срдар пушаше лулу. Бакоња замишљен гледаше у воду докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један,
“ — па отиде у парохијску кућу, не осврћући се на Кркотину забрану. Али се на вратима срете са фра-Брном те устукну. Сав народ поустаја. Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Овај пали на свећу. Коса му запуцкета. Некакво му се велико зло десило. Зашто не одлазе? Симка срете Аћимов поглед, руке јој пођоше ка софри да нешто узму, па се полако вратише на крило.
Види како Ђорђева испружена рука дрхти. Клати се. — Узми. Број! Да више никад не дођем? Вукашин устукну корак, срете Ђорђеве очи. Никад! Гута врелу пљувачку, а кеса, бачена, паде пред његове ноге. Он је прескочи и остави за леђима.
— Ја сам, Аћиме, пре тебе много шта морао да знам — рече растужено. Срете Аћимов поглед: он му ништа не казује. — Србија није оно што људи преко Саве и Дрине мисле о њој.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Видео је да се попа још решава, па стаде да чека. У том кнез проговори: — Ево Милошева Срете. Шта велите људи? — Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој.
Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. Ђурица још иђаше као у грозници.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он узме длаку од курјака, па га пусти. Иза тога царев син, опет дуго путујући, срете једнога човека, па га запита: — Забога, брате, еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?
Но најмлађи брат буде јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину
Кад царевић дође у авлију, и онде га срете ђевојка, а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде,
Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо, а сестра средња срете га у авлији, руке шире па се у лица љубе; води брата на кулу.
Ижљубе се, збогом, збогом, и оде сваки на своју страну. Најмлађи, богац, ишао дуго и дуго, и нигдје ти не срете ни живе душе. Уморио се коњ, а уморио се и он на њему. Нигдје ништа ни појести ни попити.
Оштар Дан запише. Сјутрадан, чим је свануло, дигне се царев син и Оштар дан на пут. Најприје срете их дивља планина. Царев син пита: „Шта ћемо сад?
Док је бацио јабуку, одмах му се начини цеста, и они пријеђу. Кад су прешли преко дивље планине, срете их велико море.
Сад пријеђу преко мора и отиду даље. Наједном срете их гвоздена планина, која се свезала с небом и земљом. Сад царев син пита: — Шта ћемо?
Оштар Дан то одмах запише. Ујутру, чим сване, дигну се на пут. Како дођу на мост више двора, срете их маћија и даде сваком по једну чашу вина да попију.
Онда се он дигне у свет да тражи заната. Путујући тако удари на једну воду, и идући покрај те воде срете се с једним човеком у зеленим хаљинама, па га човек запита куда иде, а он му одговори: — Идем у свет да тражим
Кад јунак срете овога човека, замоли га да га негде сакрије, јер га неко гони. Овај ни пет ни шест, одреши широке чакшире, па га сакри
А пијевац помисли: „Куда ћу ја сад? Вјере ми, идем цару на диван, па ћу му пјевати.“ Па одатле пође преко поља, па срете лисицу. А лисица пита пијевца: — Гдје ћеш то, пјево? — Идем цару на диван. — И ја ћу с тобом, рече лисица.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Између Колашинаца и Штавичана Рујо Луковић се срете са буљугбашом и хтеде да га размине. Али га Сефер благо таче руком и изусти: — Поврати се, чича-Рујо, и остави
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мислила је: шума ј’ свача Кâ и јарко сунце што је, Па накупи мало грања За огрева деце своје. На путу је шумар срете: „Ти си крала, пуста жено!“ И књижицу своју вади И бележи име њено.
Краков, Станислав - КРИЛА
Склони поглед и кад срете ужаснуте очи Душкове, усне му се мало насмешише. Хтеде подићи руку, која беше оловном куглицом пробијена.
Ћипико, Иво - Пауци
Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом” — и изиђе. У путу к својој кући срете се с њиме. Јави му се, и оба младића оду настрану. — Ишћем вас да вас поздравим и подмирим...
Пробудивши се око десете, пожури у уред. Од несна је узбуђен и хитар. У ходнику суда срете се са начелником. — Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И сутон је подô меки, Кад га срете свињар неки, И запита узгред то: „Да л' се чује ново што?“ „Ах, чуће се!“ абат на то, „Не питај ме више за то!
4. У рâни освитак зоре Звездана на ноге уста, И свиње погони тада у поља влажна и пуста, А уз пут и Кићу срете. Спојише чопора оба, И онда иђаху тако, ћутећи до неко доба, Док, најзад, стигоше реци.
Но уз пут кравар га срете, и чисто у некој страви, Потрча сад кравар крчми да чудо народу јави. „Та такви доводе олуј,“ пијући кравар је
Станковић, Борисав - ТАШАНА
) Улази Мирон. МИРОН (загледајући иза себе, у двориште): Ама, како то да ме нико не срете, да никога нема? Да нису нешто деца болесна, па сви око њих горе на окупу? САРОШ (ужаснут, скаче). ТАШАНА (клоне).
МИРОН Њему ли? Кћи твоја не сме дати парастос. МЛАДЕН (зачуђеније): Како то, дедо? МИРОН (значајно): Срете ли Сароша? МЛАДЕН Јест, на крају улице. МИРОН Из кафане ли је изишао? МЛАДЕН Кафана је још била далеко.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— А сад ми ето доктор каже да узрујавање може код њега да проузрокује смрт. — Бранко срете господин Јоксима, и с њим настави разговор.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нико за њега није чуо! Нико га није видео! — Људи би одлазили својим послом, а дечак је остајао сам, док коначно не срете једнога старца коме се чинило да је, некада давно, чуо да постоји некакав Заборављени Град са 3амком.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' ''Не могу. Ту се тако слатко снива Кô да на твојој заспао сам руци.'' ''Вај, рано ли те сан студени срете! Када ћеш из те постеље оловне Устати, сине?'' — ''У моравске чете Када ме, мајко, нова труба зовне.
За инат девојка пође За првог човека што га На путу срете, и момак Врло је тужан стога. То ти је стара песма, Но вечно нова и млада, И ком се деси — том срце Пуца на два
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Виђе њега старац Југ Богдане, а срете га девет милих шура; руке шире, у лица се љубе, за лако се упиташе здравље; а кад виђе стари Југ Богдане обрањена зета
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Јевда се врати у кућу с тешком слутњом. И наслутила је. Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај. На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је н стаде распитивати о овоме и ономе.