Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
прву сетву, ставља се, поред осталог и »бео крупан грозд«, да жито буде чисто и клас пун (ГЕИ, 9—10, 1960—1961, 127, Сретечка жупа).
ни пљувати, ни спавати: ако би ко заспао, укочио би се или би се пробудио »на неком другом месту« (ГЕИ, 9—10, 115, Сретечка жупа). О ј.
Око к. се јављају вампири (СЕЗ, 66, 1953, 177). Њено корење веша се изнад огњишта — ради берићета (ГЕИ, 9—10, 130, Сретечка жупа). Јунак је у песми моли: »Купинице, сестрице, Увати ми девојку!« (СЕЗ, 70, 1958, 629).
поред лековитог извора, као и тисово дрво, може благотворно деловати: испод жила ораха поред таквог извора у Љубињу (Сретечка жупа) провлаче се деца оболела од кашља и пију воду као лек (ГЕИ, 9—10, 115 ид); у околини Зајечара провлачили су децу
Тис. Т. дрво »не сме се горети, а ко то учини, верују да мора умрети исте године« (ГЕИ, 9—10, 115, Сретечка жупа). »Код Куча, у Васојевићима и код племена у околини Колашина у великом је поштовању тисовина, особито предворена
ГЕИ, 9—10, 121, Сретечка жупа). — На култ т. указује и тзв. »Топоља« у Русији и Украјини, тј. девојка везаних руку уз колац коју воде по селу
) од дуба се сече бадњак »са рукавицама на рукама« (ГЕИ, 9—10, 129, Сретечка жупа); (због његове божанске природе) гранчица са дуба (границе) забада се у обредни хлеб који се на Бадњи дан меси за