Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ала баш идем код њега у овим аљинама, да видим оће ли ме познати. Јест! Али ако Срети дође ћуд, па окупи батином? Охо, милостиву госпођу батином?
Показаће њојзи Срета од чега се укрутила, не брини се ти. ПЕРСИДА: Да је наша госпођа пала том Срети у шаке, знам да би се одавно укрочала. СТЕВАН: Видиш како не знаш шта говориш!
Мани жену, моја је кривица. ТРИФИЋ: Али кажи ми, молим те, Султано, како ти стиже до штале да су те морали Срети однети?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Срети.) Добар дан! СРЕТА: Добар дан! Добар дан! ЈЕВРЕМ: Е, и ја, видиш, хоћу, на пример, да разговарам нешто са господином
(Оде до Ивковићевих врата и ослушне, оде и до других па провири и опет се врати Срети.) Читај лакше! СРЕТА (наставља):... и јавно се с њом састаје на очиглед целог грађанства, а на поругу јавнога морала.
Седи ти тамо па тражи реч! ЈЕВРЕМ (оде још једном те ослушне на вратима, иа се враћа и седа на столицу према Срети. Укрути се, искашље, устане са столице и диже руку увис): Молим, господине председниче, за реч!
СРЕТА (звони): Молим говорника да не говори по два пута о истом предмету. ЈЕВРЕМ (прилази Срети фамилијарно): Знаш, ја сам хтео... СРЕТА (звони енергично и дере се): На место!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било. Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био
А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи. Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и
Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних. И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом. Јављај се чешће.
И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.
Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу. Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета,
Тол’ко је убаво. Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом.
« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи.
у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. Тако говоре по селу непријатељи њезини.
потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.
« Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком. Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио.
Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео. Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир,
Отишао је раније да опише тај догађај. Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе. Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А сад збогом!“ рече поп. „Причајте се ви, а ја одох да прокадим још ђе-ђе!“ „Да ти је срети пут!“ рекоше му. „Е, похитајте, живните, Јоке! да се раније руча, е ћемо у сретање, па имамо кад надокнадити!