Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
У њој је и други Сретин допис из овога села. На жељно ишчекивану прилику није дуго чекао. Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у
»Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. »Он је казао!
« А допис заврши са: »Има реч капетан и г. Пурко.« Тако је постао овај други Сретин допис из овога села. Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности
Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.
Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.
А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.