Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМА Пренуће се опет моја душа сетна... Можда зрачак сунца, најмањи шум горе, Доста ће јој бити па да буде сретна, И да се разлије звучна, као море.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки. А, сто му заверака његових! Пишу ми оданде да је први момак у Талијанској!
Била је сретна преко сваке мере, и једва је чекала да му кроз дан два дâ што му је обећала ако се лепо покаже. А обећали су му, код
кад запишти на ватри, тако залева он њену милу песму: Теби љубав јавит’ не смем, Јер твој бити не могу; А да с другим сретна будеш, Молићу се ја богу! А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.
ову главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила »Поетике«.
Јел’те? Путујете заједно?.. Браво! Е, сад сам сретна, јербо сам видела шта сам давно и једнако желила. Моја гратулација и мајн грус!
— Не ваља, не ваља! — вели поп Спира. — Ето зађ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, к’о пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.
Поп Спира је одмах легао, а гђа Сида остала да поспрема после тога калабалука. А тек Јула, како је она тек сретна и задовољна била!
Црњански, Милош - Сеобе 2
да ће путовати по води, по Бегеју, а то је за ту децу било нешто ново, као за другу децу вожња по мору, па су била сретна и радознала, а нису ни сањала, да им мати оца, можда заувек, оставља.
А кад Трифун уђе, чуо је како његова жена подноси оцу свог првенца, и како капамаџија пита ћерку: „Па – јеси ли сретна?
Исакович јој, брже‑боље, рече да има красног, јуначног, чувеног супруга, и дивну ћерку. Живи у престоници. Сретна је, очигледно. А лепа је, толико, да се људи морају окретати за њом, где год стигне.
Хтела је да му каже све то, да зна, и, да не мисли да је сретна, и да је све, што се сија, злато. Она крије колико може, своју несрећу и срамоту, али је хтела да се изјада човеку
Она га је запрепашћено и уплашено посматрала, а била је застала, као укопана. Смешила се, очигледно сва сретна. Њене су очи биле плаве и још су више поплавиле, док је у капетана пиљила.
Са потписом Енгелсхофена. Сержан је, међутим, одступио и довикнуо нешто постиљону. Као да су и сама кола била сретна, што се преглед тако брзо свршио, она су брзо нестала, иза ћошка поменутог трга, у дунавском предграђу.
Не мож јој данас најамити јургета. И госпожа мати јој мора бити при апититу! Доброћудна, госпожица Бергхамер била је сретна што не мора путовати, у театру, а уживала је, скоро непрекидно, у ноћима проведеним са човеком, који је био стасит,
Него између ње и Евдокије, око њега. Она осећа да у тој свађи са рођеном мајком, милости нема. Јутрос је била тако сретна и весела. Пошла је к њему, са жељом толиких пољубаца. Сад јој се смркло!
Њена сиромашна рођака, каже, причала је њој, без стида, заносне приче, о томе, како је сретна, како је Павле воли. Њој Петар, од неког времена, пребацује, сваке ноћи, како је нероткиња, а она, каже, не може да му
Има ли још онако лепу ногу?“ Ја му онда рекох да је Ана сретна и да има красну децу. „А она велика, онај гренадир, за жутим очима, како је она?“ Ја му одговорих да је добро!
Једва га је, сузом горком, да се тога махне, намолила. Отићи ће у Росију, па ће тамо бити сретна. Али је Павле додавао, да каже: Зар је ово срећа, зар је ово, што јој Бог даде, после смрти њеног мужа?
Као да је мртвац из сандука. Зна она, каже, да Трифун има лепу и богату жену – а да Бог да, нек му буду сретна деца. Зна она и то, да ће је Трифун отерати, једног дана, кад му досади. Али, куда? Куда да иде и кад би побећи могла?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сети се и брака у коме је била тако сретна. Рађала је децу, сељакала се, али не знајући никад ни куда ће, ни зашто. Радости њене и жалости долазиле су потпуно
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
И при свем томе жена је сретна, ако добије мужа, који је поред тога не туче без икаква повода, само што му се тако прохтије.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Он се стази врну. „Стазо вита, нес' ме Преко они гора, Па сретна однес' ме Сред милога двора. Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.
ИИИ Кâ сунашце он јој сину, Засени јој очи младе, Кроз срце јој срећа мину, На груди му сретна паде, И леп јој се заче данак, Какав досле још не био, Кô најлепши какав санак, Ма се брзо изгубио; Учас неста
Па испразни и другога, Сад је доста па притече Ка девојци те јој рече: „Ти си мене избавила, Збогом остај, сретна била!“ „Бре не лудуј, та с тобоме И ја морам!“ — „Ти са мноме?“ — „Ох, мој Боже!
Као трава, ал' не када труне, Као трава када киша летна Доле на њу из облака груне: Главу диже, ал' не може сретна Да подигне од големе забуне; Ја је згледну па обори лице На ту земљу пуну љубичице.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— па сестру ухвати за руку и дајући је рече: — Нека ти је сретна и честита! Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха; сева, грми, тутњи, пуца, вас се
— па узме сестру за руку и дајући је рече: — На, нека вам је сретна и честита! И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан како сване браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ
— па ђевојку за руку, говорећи: — На, води је, па нека ти је сретна и весела! А она сила оног часа отиде с великом хуком.
Него кад си се заканио и толико се трудио, казаћу ти како ћеш се помоћи. Има у твога брата кћи Милица; она је сретна као и отац јој. Кад отидеш кући, а ти узми к себи Милицу, па штогод стечеш све кажи да је њезино.
жени, чини шућур богу кад ти је кобила жива а жену ти је лахко набавити; знаш што но има наша стара ријеч: — у сретна жене мру, а у несретна кобиле. Утоме ти још неки запита Мује: — А кад ћеш, Мујо, џеназу копати? Али Мујо не чује.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да ниси сад негде насмејана, богата и расејана, где смех ври? О, немој да си топла, цветна, О, не буди, не буди сретна, бар ти ми, ти. О, не воли, не воли ништа, ни књиге, ни позоришта, ко учени.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Запов...“ „Шјор конте ’бро јутро!“ прекиде га неки дебели глас оздо. „А хоће ли се отварати та сретна врата јутрос? Помете се овлики народ! Право је, валај, ди се јутрос раније отворе; знате... који је дан сјутра...
„Нека уљегну Приморци!“ рече он. Она гомила уђе. Сваки му приступи руци а Ивановић сам прозбори неколико ријечи. „Сретна и вама била нова година и свему лијепоме Приморју!“ одврати Владика. „Сједајте!
“ „А да кажи!“ „Богме, ево што: „Гранајлије пушке дохватисте, „Пааа... дођосте ево овдје... трес. Добро јутро и сретна ти нова година, Господару, теби и Црној Гори. Но ми смо, Господару, и погладњели...
Нијемац сједе на одар, па гледаше зачуђено у Јанка. Овај га поче љубазно задјевати и шалити се с њим, као у сретна времена, кад бијаху другови у прашкој војничкој школи. Слуга Мита, и он мало зачуђен, изађе да коње обиђе и нареди.
“ „Нек оде ко млађи, душо; млађи, брже ће. Ето га у Грујичиној кући. А баки сад удијелите што, рад сретна шићара!“ Сви, смијући се, стадоше тражити по фишеклијама и за коланом који бијели грошић, да баби поклоне, а двојица
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Него кад си се заканио и толико си се трудио, казаћу ти како ћеш се помоћи. Има у твога брата кћи Милица; она је сретна као и отац јој. Кад отидеш кући, а ти узми к себи Милицу, па штогод стечеш све кажи да је њезино.
” Онда жена устане с њезина крила, погледи жалосну и плачну девојчицу, па јој рече: „Кудгод ходила, сретна била, кад плакала, бисер ти ишао из очију место суза, и кад говорила, ружа ти златна из уста излазила!
“ па сестру увати за руку и дајући је рече: „Нека ти је сретна и честита!“ Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха, сева, грми, тутњи, пуца, вас се
“ па узме сестру за руку и дајући је рече: „На, нека вам је сретна и честита!“ И она сила с ђевојком отиде. Сјутра дан како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л' се
“ Па ђевојку за руку, говорећи: „На, води је, па нека ти је сретна и весела!“ а она сила оног часа отиде с великом хуком.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Мија, који је увек добро памћење имао, не сећа кад су код „Јадра“ у Ваљеву оно вече седели сви заједно и лумповали за сретна пута и што су кадар пребринули, и кад је Мија обећао Милићу да ће му, где буде да буде, кумовати.
Брзо! Ох, брзо, забога! — Хвала душо, сретна била! И ја потрчах, остављајући старца који је благосиљао, па чим је стигох: — А мама Ваша шта ће Вам рећи? — рекох.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
испијена чаша воде, да на зеленом картонском рубу седмичног календара на ормару пише испупченим златним словима „Сретна нова 1936. година!
Сматрао сам правом цпећом што ме је нови размјештај намјерио баш на њега. И он се звао Иван, па је и та сретна подударност у нама рађала дјетињски велику радост; обојица смо се осјећали тиме поласкани, и у томе смо гледали нешто
Готово сам био досадио жени вјечитим запиткивањем: — Долорес, јеси ли сретна? Јеси ли задовољна? — А она је доиста била задовољна.
Ако изађем одавде — ако се претури ова зачарано непомична СРЕТНА НОВА 1936. ГОДИНА, која ми се својим златним зубалом неуморно цери с ормара — сјећат ћу их се као и свега што сам
Небо постепено навлачи сиве копрене. С ормара ми се свеједно цери „СРЕТНА НОВА 1936. ГОДИНА” са својим златним зубалом насмијане буцмасте кухарице. А да ли ће се и „нова сретна 1937.
ГОДИНА” са својим златним зубалом насмијане буцмасте кухарице. А да ли ће се и „нова сретна 1937. година” исто тако сретно церити? Ту сам неизвјесност, у полушали, повјерио мојој болничарки.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— па сестру ухвати за руку и дајући је рече: — Нека ти је сретна и честита! Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха.
— па узме сестру за руку и дајући је рече: — На, нека вам је сретна и честита! И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан, како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л̓ се
— па ђевојку за руку говорећи: — На, води је, па нека ти је сретна и весела! А она сила оног часа отиде с великом хуком.
Него кад си се заканио и толико си се трудио, казаћу ти како ћеш се помоћи. Има у твога брата кћи Милица; она је сретна као и отац јој. Кад отидеш кући, а ти узми к себи Милицу, па што год стечеш, све кажи да је њезино.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Само поређење трмке и цркве Лаза Костић засебно издваја, да би га овако прокоментарисао: „Сретна, веома згодна поредба између кошњице – трмке – и цркве, као да се сама каже, као да си је чуо из народних уста, тако
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О сретна младост која проћи неће! Да би био разумљив срцу оста Млад у издвојеном дану који поста Светлост што ме мири са вечним
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
снује и навија. »Не ваља се нико да прескочи сновутак... код неке туђе куће«. »Кад се пређа навија... сретна ти реч« (СЕЗ, 32, 135; 136 ид).
Ћипико, Иво - Пауци
Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар. Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Столећа древна су прошла и ноћи минуше сретне, Сад, сретна, грљаше драгог под небом Палмире цветне. Ал' плави поменак јоште мирише у тавном лугу, И он нас на љубав сећа, на
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом тицо збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита нес' ме Преко они гора, Па сретна однес'ме Сред милога двора. Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.“ . 21. нов.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Нека добијем батине, када већ тако мора бити, али нека добијем и дукат! И одмах ми сину сретна мисао кроз главу, па се отиснух низ улицу, све скачући с ноге на ногу; долетех весео и усхићен оцу и мајци, изљубих им
Најзад, паде ми сретна мисао на памет. — Знаш шта, пошто смо већ отровани, 'ајде прекрсти се! Она се прекрсти, а то исто учиних и ја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бело, и облачи господско одело, па припаса сабљу оковану, па узима кондир вина рујна, те напија красну славу божју, сретна пута и крста часнога, у свом двору, за столом својијем; војводи је то и пре и после.
Откуда ти клобук свиле беле? Дај ми, секо, клобук свиле беле, да га познам кога је војводе; а тако ми сретна пута мога, невере ти учинити нећу!“ Ал' беседи Косовка девојка: „Здраво да си, кнежева војводо!