Црњански, Милош - Сеобе 2
Има, каже, Исакович, умногоме, право. У сваком, и најбеднијем, човеку, постоји та жудња, за једном сретном, чистом, љубављу. Али, као што је и наш живот само дим и прах, и та прва, чиста, љубав, остаје, у детињству.
О неком сретном животу, убудуће, за њега, не може бити више ни говора. Кратак је живот за то, понављао је оно, што је у сну чуо:
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
је згледа, затресо се лако, Ја је гледа, али се не мако, Плану срце баш у живи пламен, Опет оста као станац камен, Сретном сузом засузило око, Боже вели, о небо високо — Кажу Бога тамо на небеси, Ал' се небо украј мене деси, Било небо,