Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ — „Ох нек сам твоја, па сретној не треба, Кром тебе, више ни Бога, ни неба!“ То рече она у тужној радости. Смилуј се, Боже, па ми јој опрости!
65. И сада је баш година, И ја силне проли сузе: Сећа с' драгог, што судбина Немило ми сретној узе, Док ми с' ваша изненада Не забели зора млада. 66. Срећа моја ви сте сада.