Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА, ПРЕЂАШЊИ СРЕТА (мало наквашен): Добро вече желим, милостиви господине. ТРИФИЋ: Бог ти добро дао, Срето, шта ми ти добро носиш? СУЛТАНА: Бог ти добро дао, Срето, шта ми ти добро носиш!
ТРИФИЋ: Бог ти добро дао, Срето, шта ми ти добро носиш? СУЛТАНА: Бог ти добро дао, Срето, шта ми ти добро носиш! Како се слатко с њиме разговара, радије него са својом женом! Ајде, пољубите се једанпут.
СУЛТАНА: Ах, ово је велико искушеније. (Клекне.) СРЕТА: Дигни руке. Тако, сад говори: слатки Срето. СУЛТАНА: Ах! СРЕТА: Нећеш? СУЛТАНА: Слатки Срето. СРЕТА: Молим те, опрости ми, нећу више.
(Клекне.) СРЕТА: Дигни руке. Тако, сад говори: слатки Срето. СУЛТАНА: Ах! СРЕТА: Нећеш? СУЛТАНА: Слатки Срето. СРЕТА: Молим те, опрости ми, нећу више. СУЛТАНА: Молим те, опрости ми, нећу више. СРЕТА: Тако, сад устани.
ПОЗОРИЈЕ 3. СРЕТА, БИВШИ СУЛТАНА: Јао, забога, не дајте ме, не дајте ме! ТРИФИЋ: Је л’ то твоја жена, мајстор Срето?
Поганијо женска, вуци се кући. СУЛТАНА: Ово је моја кућа. СРЕТА: Море, јеси ли ти луда или пијана? ТРИФИЋ: Мајстор Срето, твоја је жена у опасности, него гледај те зови доктора да јој пусти крв. СУЛТАНА: Пустили те у гроб, орјатине један!
СУЛТАНА (трчи код Трифића): Јао, не дај ме, не дај ме, Трифићу. ТРИФИЋ: Остави је, Срето, видиш да није при себи. СТЕВАН: Господине, биће оно што сам ја казао. СРЕТА: Шта, Стево?
Промисли само, и теби на чест не служи да ме на овакав начин одбацујеш. ТРИФИЋ: Мајстор Срето, познајеш ти добро твоју жену? СРЕТА: Како је не би познаво кад ме од две године једе.
Чекај мало, научићу ја тебе памети. ТРИФИЋ: Срето, ја би рекао да је ово моја жена. СРЕТА: Хе, хе, хе! Кад би оваква остала, као што је сад, не браним; али шта би и ви
СУЛТАНА: Ја нисам твоја Пела, драги Срето, ја сам Султана. СРЕТА: Е, молим те, верујем, зашто код Срете нема вина. (Прети јој.
Али сад ћу ја начинити разлаз. (Извади каиш.) Кући! СУЛТАНА: Слатки Срето, буди барем ти паметан. СРЕТА: Ја сам паметан, али ти си луда. Кући!
СУЛТАНА: Слатки Срето, буди барем ти паметан. СРЕТА: Ја сам паметан, али ти си луда. Кући! СУЛТАНА: Окани се, Срето, мене, молим те, као мог брата! СРЕТА: Ни речи више, него кући! ТРИФИЋ: Станте, ево долазе каруце.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Рекла ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми медна уста, Баш к’ о да сам шећер јео, Шећер јео, шербе пио.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Ето, баш, ако хоћеш да почнемо од тебе... ЈЕВРЕМ (грчевито прихвати): Е, видиш, Срето, баш сам то и хтео да те питам! Видиш, они из Београда траже мекшег човека; зар ти не налазиш да сам ја мекши од Илића?
(Смути се кад види Ивковића.) ЈЕВРЕМ: Добар дан, Срето... (Збуни се и сам.) Овај. (Ивковићу.) Иди да пробаш слатко од ружа... ИВКОВИЋ: Доцније...
ЈЕВРЕМ: Баш умеш ти то, Срето. А јеси ли му добро казао? СРЕТА: Коме, Јовици? Слушај само: „Наша нација преболева једну тешку болест, којој је
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’. Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју
Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, Љубица, Крсман, Јелесије«. Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Здраво, кажем ја, комшија Срето, како си, бре Срето, шта радиш, јеси здраво, и како си? Здраво, каже Срета, а ти како си, шта радиш, и сви твоји
Здраво, кажем ја, комшија Срето, како си, бре Срето, шта радиш, јеси здраво, и како си? Здраво, каже Срета, а ти како си, шта радиш, и сви твоји Цигани како су на дому?
Здраво, каже Срета, а ти како си, шта радиш, и сви твоји Цигани како су на дому? Здраво, кажем, комшија Срето, сви су здраво на дому; па баш ето ту, господин председник, извадим моју кесу, цигару тутун да запалим.
Ехе, почешем се за врат па кажем: Имаш, кажем, комшија Срето, једну цигару да ми даш, уста да засладим? Имам, каже он, комшија, дуван, али ни лист папир немам, баш сам папир од
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Изиђи, Срето, овамо! — отпочео би лекцију којом би, рецимо, хтео да нам објасни дан и ноћ. — Изиђи и стани овде крај прозора да те
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— За Доку збореше?! Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ! Срето’ се ја и с њума, — вели Таска — ама не смешем да гу питујем ништо зашто је луда..