Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Не дирај ме, мори! Пусти ме! Ох!... Сада, једнога дана сретох Љубу. Била киша. Блато на све стране. А нарочито из њива и башта одакле је он долазио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И тако, уместо похвале, командант ми прети. Тешим се ипак да је то само његова дужност. На путу сретох поднаредника Траила. Поздрависмо се срдачно, као да се нисмо видели богзна колико.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Продавао сам вечерње новине, објављивао песме и чланчиће (то се онда плаћало!), довијао се. У јесен 1954. сретох, на улици, Оскара Давича, кога сам и одраније помало знао. Упита ме, јесам ли почео писати песме.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Ја у оно доба не бејах више код њега у служби, но једног дана - то беше некако пред јесен - сретох га у дворишту Универзитета. Он изгледаше врло измењен, оронуо и некако чудновато забезекнут.
„Па шта беше даље?“ запита Пембертон. „Ја га иза тог нашег састанка дуго не видех. Тек идућег лета га сретох у шетњи на десној обали Кема. Не беше сам; под руку са њим, шетала се једна млада дама.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица застаде и погледа га право у очи. — Где си био данас? — Ја, вала, у једном забрану, више потока. Сретох једну ручконошу с празним судовима. Ђурица плану и погледа Вуја. — Шта је то?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
По дну је било набацано камење, да би се при кишном времену могло ићи. Чујем неко звецкање и топот. Иза једне окуке сретох војнике у шлемовима, који су за собом вукли мазге. Озбиљни и мрачни, поздрављали су ме нехатно. Гр-у-у!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Враћа се Ката. КАТА (радосна, весела): Баш као да сам знала те изађох, јер га сретох. Он, деда, пошао, али као да се покајао и већ хтео у други сокак код другога да иде, те га ја, молбом, једва склоних.
) ЈОВАН (брзо, навикнут на тај свакидашњи одговор): Јесам. Здрави су. Младога газду сретох на капији. Поздравио те. И пита: »Шта ради мајка?« Не може, вели, да дође. Са трговцима има неки посао, шта ли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чудило ме само како на целом овом путу не сретох ниједног војника. Сетих се да сам већ за шао у опасан сектор, одакле су наши пешаци одступили. Па куда ћу онда?
Прођох кроз онај народ, али када изиђох на улицу, Ђурашина нигде не беше. Вратио сам се поново. Сретох тада Ђурашина и видех како на леђима вуче неки џак пун чизама. Опоменух га. — 3а кварт уре!
Стражар ме и не погледа. Из куће је допирао весео жагор. На улазу сретох једну Црногорку. У недоумици је запитах: је ли ту командант. — Јес’, враг га однио! — и показа ми руком на улаз.
Ево је испред села. Ободох коња. Он махну неколико пута главом и једва крете. Сретох кола са избеглицама. Пред једном кућом на шареници лежао је мештанин бледа лица.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
у Лондону Све беше По бонтону Цвеће за примадону ГООД МОРНИНГ ЛАДY Чак на Пелопонезу У кадифи Да л везу Сретох грчку принцезу КАЛИМЕРА САС КИРИА Прекјуче у животу У свом селу На плоту Нађох протестну ноту СТИГО ЈЕ