Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се. Сиромах Среја то није умео. Све му је некако ишло боље од руке, само тециво ни је.
« Он се, опет, навикао па тако живи, састављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено. Приђоше и озго од сопре неки да гледе изближе.
Пада пара као киша. Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара. Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље.
— Богами лепа пара! — А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да умеду чувати. Одмаче момче даље. Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло. Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.
— Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли. Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја. Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.
Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја. Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.
— Да чујем, Миле. — Виде ли ти јуче како онај купи паре? — Ко то? — Онај Среја. — А, Среја свирач? — речи Видак и насмеја се. — Баш ти једнако о њему, па о њему.
— Да чујем, Миле. — Виде ли ти јуче како онај купи паре? — Ко то? — Онај Среја. — А, Среја свирач? — речи Видак и насмеја се. — Баш ти једнако о њему, па о њему.
— Па куд мислиш сад? — упита Видак. — Не знам ни сам — одговори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра домаћина. — 'Оћеш, 'оћеш Срејо! — куражи га Бороје.
— Тако се и ја надам — одговори Среја. — А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну на Голуба те
— упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. — Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. — А зар не би више? — Вала и не бих више!
— Да не буде то газда Милун? — Јес', он. Код њега ће ти бити добро. — Та оно добар је домаћин — одговори Среја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. — Шта да видиш? Ако 'оћеш, он ће те узети, само да му ја рекнем.