Употреба речи срећа у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

„Ненад је“, вели, „и у овој колиби било срећних дана!... Али их ти, Грлице моја, ниси упамтила: давно је како је срећа прекорачила праг ове наше кућице да се више никада не поврати...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

трске 138 110 Путници и топола 139 111 Човек убог и жена 141 112 Жена и кокош 143 113 Корњача и орао 145 114 Дете и срећа 147 115 Петао и гпаги камен 149 116 Старац и злато 150 117 Папагал и мачка 152 118 Папагал и друге птице 154 119

Лисица, видећи их тако расположене, лагано одвуче јеленче. „Ај, ај! Зла нам срећа и с нашим лакомством, — рекну они једва крећући се — за лисицу ли ми мал' главе не изгубисмо!

Ко се всегда боји да не изгуби, мало ће кад добити. „Аудацем фортуна јуват: Слободног срећа помаже”, веле Латини. Ко се одвећ ветра плаши, нек не иде на море, и ако се мраза боји — нек не сади виноград.

| 114 Дете и срећа Дете легне спавати баш код устија таког бунара у који ласно могаше превалити се и удавити.

Дође срећа под видом жене, пробуди га и прошиба. Пиша дете, шлачући, зашто га бије. „ Ето зато“ — одговори она — „што спаваш код

“ Наравоученије У усти свију народа и људи ништа се чешће не чује него: срећа и несрећа, а почти нико и не мисли да чисто сазна шта су те ствари.

Паметан урани на дело своје, моли се богу, пак ради, путује, тргује и придомишљава се: а ленив лежи и чека да му што срећа донесе. Ја добро знам да ће многи тврдоглав против овога зинути: „Хее!

А кад би срећа у самој вешти нешто била: тако, ко је срећан морао би всегда и у свачем таков бити, но ми видимо све напротив.

сам сторуки Вриареос, него бих само ово рад да ко хоће словесно да мудрује и да зна оно шта умствује, овако да мисли: срећа је то кад човеку његова претпријатија на добро и по његовој жељи излазе; и да су само они управ срећни који

То се зове срећа! Ово низашто друго не напомињем овде кромје само зато да кавга, инат и мрзост међу поштеним и добрим људма за закон

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кола никако доћи не могу. Гдикоји се понамешта по доксату, гди спавамо. Наша је срећа што је било лето, како смо прави испосници са ̓раном, јоште да је зима, онда богзна шта би било.

, крчма БЛАГОВОЛЕНИЈЕ, рус. слон., добро расположење, наклоност БЛАГОДЕНСТВИЈЕ, рус. слон., добра срећа БОЛШЕ, рус., више БРБАТ, тур., метеж, вишеструко зло БУКАЧ, онај ко изазива неред БУЉУК, тур.

, привремено одузети управу над имовином СЕКСАНА, тур., коњ који носи товар СЕЛАМЕТ, САЛАМЕТ, тур., добар пут, срећа, успех СЕНТ, тур., завичај СИЛАЈ, СИЛАХ, тур.

, државни ШТРАНКА, нем., конопац, уже ШЧАСТИЈЕ, рус., срећа; ШЧАСТЉИВ, СЧАСТЉИВ, срећан ШУЋУР, тур., хвала

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Накити, бого мој, што може лепше бити! Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао. Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.

— Хм, не лажи, бре! — учини ћир Трпко као не верујући. — Богами јес'! Један је кресао на мог чобанина и срећа те му није упалила пушка, а убио би га. — Ух, ух! — повика ћир Трпко уплашено. — А колико ги има?

« — О, мој Жико — рећи ће учитељ вративши се у собу — ала јуче би жестока града! — Срећа је, учо, то беше на облак. Није много штете починио. — Винограде је, мислим, окачио добро?

виде да се Живан не шали, него још сподби и повелики камен да га гађа, а он ти загребе што игда може кроз буквик... Срећа његова те се Живан спотаче преко неке кладе и љосну колико је дуг о ледину... а ко зна што би било.

љубав аф — мајмун аџијазма вода — мађијска вода за уништавање вампира, освећена богојављенска вода Бат — срећа батали — остави, мани, поквари баталија — битка батли — срећни бе — бре бêли — свакако биров — сеоски

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он није слушао оца. Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази... За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПАПАГАЈА 289 РУКА 290 ОГЛЕДАЛА 291 ОТРОВ 292 ЗОХРА 293 ПРОРОЦИ 294 ДУБРОВАЧКА ПЕСМА 295 КАЗНА 296 СВЕТЛОСТ 297 СРЕЋА 298 ПЕСМА О БОГУ 299 ДРУГОВИ 300 ПЕСМА О ЖЕНИ 301 ЈЕВРЕЈСКА ПЕСМА 302 СВЕТАЦ 303 ЗИЗЕМА 304 СЕМЕ 305 СТАРИ

Шта је? То немо раскршће вера, Мост бачен између срећа, Та међа двеју химера — Нег живот и смрт је већа! Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна

ДУША И НОЋ ДУША Зашто плачеш, драга, сву ноћ и дан цео: Изгубљена срећа још је увек срећа! И тај јад у души што те на њу сећа, То је један њезин заостали део.

ДУША И НОЋ ДУША Зашто плачеш, драга, сву ноћ и дан цео: Изгубљена срећа још је увек срећа! И тај јад у души што те на њу сећа, То је један њезин заостали део.

И тај јад у души што те на њу сећа, То је један њезин заостали део. Не дај мутној сузи на суморно око: Срећа никад не мре, ни онда кад мине.

И обамре снага, и занеми вера, Док жеђ тамног срца постаје све већа; Тад видиш да често, колико и срећа, Вреди једна топла и лепа химера.

СУТОН Ја те волим једним жаром невеселим, И сумњом у тугу и лепоту јада; Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу срећу коју желим.

Као да ме увек с другу страну реке Чека моја срећа, као верна жена, Што упреда тугу љубави далеке У нит од преслице до златног вретена.

И кад најзад падне задња страшна сена, Знаћу неумитног очајања радост: Да има сто срећа, али једна младост; Стотину љубави, али једна жена.

И ја ћу да видим, из језиве сене Кад излете бела распевана јата, И како је слична та срећа из блата Богињи рођеној из сунчане пене.

Остај недостижна, нема и далека — Јер је сан о срећи виши него срећа. Буди бесповратна, као младост; нека Твоја сен и ехо буду све што сећа.

Знам из твоје вене да теку сва мора, Знам од твога даха да пролиста шума — А оста недозван на вапај свог створа: Срећа нашег срца и коб нашег ума. ПЕСМЕ СМРТИ И Једино си које нисмо измислили! Над свом игром духа сама стојиш смело!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А удари ли само једном и на њега слепа срећа, он цео свет уверава да је знао да ће добити, јер му се све баш тако чинило и никако друкчије.

Кад сврши школе, може, акоће, бити и учитељ. А послије, у вароши друга срећа чека дијете. Поп заћута и даде се у мисли. И владика ћути.

— Ана, хоћеш да те учим српски? Њој се лице разведри. Некака бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана Уместо одговора, притиште ме наново љубити.

Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се! Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство. Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Свакога је обдарио бог са по каквим даром; није ни у путеркрофнама сва срећа. Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.

« — О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, каква срећа! — вели поп Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање.

« — О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, каква срећа! — вели поп Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање.

« уверавала је гђа Сида. Е, то је тако наљутило да умал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући. Но срећа те је ова напоменула да се полази, и попови се дигли већ. И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.

Али до довече мора ми се она оддурити! Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром. — Срећа те су сви паметнији од ње у кући, па јој не даду за право — вели гђа Перса. — Простакуша једна...

— Не брин’те се ништа. — Ал’, слатка, немојте само ником ни речи о томе! Уф, уф. Баш вам фала! Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!

! — О, жено, жено, часни те!... А како... ха-ха-ха! — Срећа те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о... ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...

књиге које је читала, — све је то показивало да је Јули тежак живот, да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.

»Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — што је судбина! Ту нам срећа под носом, — а ми да је не видимо!!« Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала да она, као мати, не би

Капија се отвори и кола уђоше. — О-о-о! Добро дошли! Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част! — Боље вас нашли!

— О, каква срећа, каква срећа! Та јесте л’ ви то, чесњејши? — Успут, онако успут — вели поп Ћира — а сутра ћемо даље.

— О, каква срећа, каква срећа! Та јесте л’ ви то, чесњејши? — Успут, онако успут — вели поп Ћира — а сутра ћемо даље.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кад Љуба кући дође, пита га чика-Гавра шта је. — Ништа! Баш сам о Усековању ствар започео, па ми је и срећа усечена. Нема ништа! Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију! Него тражимо другу!

Ал’ опет није надежду изгубила. Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он. За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће. Јулка сама у себи начинила је тај план да Љубу наговори да је од матере проси.

Паулина свира, а Љуби је мука. Волео би се онако с њом разговарати. Срећа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира. — Но, како вам се то допадало?

Марта са канабета ђипила, отрчи к вратима, па тек што је казала: „Молим, изволите се мало претрпети”, истрчи напоље. Срећа њена што су фиранге спуштене биле! — Шта ћемо сад, чика-Гавро? — Ништа. Ја сам са Гледићима познат.

Изволите само сести. Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала. Но, откуд за нас та срећа? — Молим, само да фиранге дигнем. — Е, сад да видимо!

У једном су Мица и Алка изједначене, имају добре и благе мужеве, који им све по вољи чине. Ретка срећа за удате. Откуд Рогозић тако питом, онај бесни јурат ком се свако с пута уклањао?

— Па, баш да видиш, Алка, није никаква ни срећа с тим Миливојем. Бекрија, карташ, ноћник, окукао је у кавани. Марко мора по њега пандура да шаље; брани ко за њега.

А Миливој, слабије главе а боље среће, од почетка до краја лако је и добро живео. Често више вреди срећа него мозак. Мица умре без порода. Алка остави након себе диван пород. Тако се живело пре седамдесет година.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Не воли госте, не воли никога. Никад из куће не би изашао нити у избору књига уме да се нађе. И сва је срећа што је био распуст и рат те се није морало ићи у село, иначе се онај живот не би могао ни сносити.

Јер све је ситно борити се доле и јер што већи бол то већа срећа изабранога. Дакле, све нека иде како иде на овој пеги доле на којој се миче и за ову секунду за коју се живи.

Африка

Заузет тим осећањем ја и не чујем добро све његове речи, али их потврђујем главом и смешим се. Колико је за мене срећа да путујем са њиме! Сат-два његова разговора за мене су као јединствени семинари.

Њамкоро је питао кокош: „Ево дођоше бели са дугачкога путовања, питају како ће стићи тамо куда су пошли, хоће ли срећа бити са њима?“ Кокош је одлетевши пала на леђа и једнако се на леђима копрцала.

“ Кокош је одлетевши пала на леђа и једнако се на леђима копрцала. Њамкоро тврди да је то знак да је уз нас велика срећа. За овако лепо пророчанство добија пет франака. Три врачаре из времена Вуијеа помрле су.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Сваком је слободно метути, и на коју девојку срећа падне, добија сместа младог мужа и толике новце. ЈАЊА: Хе, хе, хе! Пак после, кад си не милуи, да си вучи за косу!

ЈУЦА Мало само очи к носу. Тако! КАТИЦА (пољуби је): Слатка мамице, ви сте моја срећа ЈУЦА: Сад како ћеш кад се станеш разговарати?

МИШИЋ: Та то је благодјејаније човека утјешити, који оће да падне у очајаније. Камо срећа да је то сва штета! КАТИЦА: Зар се јошт што догодило? МИШИЋ: Говорио сам с вашим господином оцем о вами.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Куд би, њему, Георгију, била срећа, да је деда продужио до Беча, и Лајпцига. Овако, кад броји пару, и усред бела дана, мора да затвара поклопце на

Кад је чуо да је Исакович удовац, одржао је читав говор, на немецком, о браку, који је највећа срећа у људском животу, ако се супружници добро изаберу.

Она га, међутим, позва да седне, крај ње, па рече да лепо путују. Овакви лепи дани су једина срећа, у људском животу. Не трају дуго. Пролазе брзо. Трајне среће и нема, у људском животу. Да ли и капетан мисли тако?

Док су код матере, живе безбрижно, али то прође брзо, а после их, у браку, обично, очекује само кратка срећа. Старост ускоро закуца на врата.

Чему те накараде, које је срео на свом путу у Росију? Чему та жена мајора Божича? Срећа је – срећа, швалер – то она тражи, то траже све жене које нису сретне у браку.

Чему те накараде, које је срео на свом путу у Росију? Чему та жена мајора Божича? Срећа је – срећа, швалер – то она тражи, то траже све жене које нису сретне у браку.

Чему та жена мајора Божича? Срећа је – срећа, швалер – то она тражи, то траже све жене које нису сретне у браку. Срећа је, уосталом, оно што сви они траже, иако су, као и коњи, кратка века.

Да је неће заборавити! Лепо су путовали. Он јој је – рече тише – небеса отворио у Визелбургу. Сад зна шта је права срећа у женином животу! Сад зна! Исакович све то чу, снужден, уплашен да их неко не чује.

би, као расејана, одговарала Текли да је то човек стасит, леп, али је, очигледно, син припростих родитеља, коме би се срећа узалуд осмехнула. Не би умео да је задржи. Пустио би је, као деца тицу, да опет одлети. То је сметењак. Удовац.

и њена мати тврдоглава, и бестидна – запита га, гласно, уозбиљивши се: Зар он верује да је у љубави, са удатом женом, срећа? Какву му срећу може донети удата жена? Какву му срећу може донети Евдокија?

Хоће да прође крај среће, која му се понудила. Срећа је била у њеној љубави, коју је, за њега, осетила, одмах, на оном путу, у оној шумици, међу булкама поред пута.

Отићи ће у Росију, па ће тамо бити сретна. Али је Павле додавао, да каже: Зар је ово срећа, зар је ово, што јој Бог даде, после смрти њеног мужа? „Ама рече ли ти њој да иде с милим богом до њеног Дрниша?

Теодосије - ЖИТИЈА

Расуђиваше да су царство и богатство, слава и сјај, и свака срећа пуни метежа и нестални; сматраше видљиву лепоту и обиље овога света као сенку, и разумевши да је много јело и весеље и

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Песма вели: „Нека буде свеколика кавга на онога Срдана Илију, и нек буде срећа Срданова.“ Овим смо дошли до разматрања једне друге особине Шумадинаца: ведрине и веселости, које су се испољавале у

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

И КАДА ЈЕ СВУДА ИЗБАЧЕН КО КОФЕР НАГЛО МУ СЕ ОСМЕХНУЛА СРЕЋА: ПОНУДИШЕ МУ ДА РАДИ КАО ШОФЕР КОД ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈНОГ ПРЕДУЗЕЋА!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Ја сам тек у овоме новом животу познала шта значи то срећа у браку и сад зар да се вратим у брачно ропство? Изгубила бих и тебе, Миле! (Падне му у загрљај и јеца.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Матилда каже да није човек, да је мекушац. Срећа што још и њу није у писму помешао. — Но, то је . . . Ја сам га за друго нешто држала — рече Матилда.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Живео је за њих и занемарио своју трговину, бринући се да их већ једном насели стално на једно место. Увиде да је срећа братовљева сасвим случајна, али да тако мора бити.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Најзад, настоји се да се овим поступцима детету обезбеде још и успех и свака срећа у животу. Пошто се верује у то да ће онако како је неком на рођењу, тако исто бити и целог живота, велика пажња се

¹⁵ За њега се каже: „добар га дан донио“. Посебна срећа очекује оног ко се родио на Илиндан, верују у Босни и Херцеговини.

Боже, да његови родитељи дочекају да и’ одмени у сваком послу и терету, да им буде од сваке помоћи, у радости весеље и срећа, у жалости утеха и разговор; и помози, Боже, да дочекам и да венчам и опет и његово да крстим!

крушевачком округу верују да се ваља када дете папуни седму годину да му мајка дâ пупак да га одреши, „јер му се тада срећа одрешује, па ће онда сваки посао лако научити и радити“.

(М. М., 1973) — Без деце — без руку. — Највећа је срећа у колијевци. (М. М., 1973) Б. РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ Идеја развоја — Из драче ружа се рађа. (Вук, бр.

2. Деца су срећа, благо, радост, објект љубави, бриге, пажње, казују наше народне пословице. У њима се уочава, пре свега, један високо

изразито позитиван став према детету који је карактеристичан за највећи број пословица ове скупине („Највећа је срећа у колијевци“, „Ко нема деце, нема ни среће“ итд.).

Када је у питању срећа и радост због порода и великог броја деце, то се, заправо, односи на радост због рођења мушког детета. 4.

Према детету (породу) постоји изразито позитиван став, оно се веома високо вреднује. Дете је изузетна срећа, радост и највеће благо. Мушко дете се прецењује, а женско се потцењује.

заснивају на веровању у магијску снагу речи, али су по свом смеру супротни од клетви: уместо зла, другом лицу желе се срећа и благостање.

Насупрот савременом грађанском (нпр. америчком) систему вредности у коме су основне вредности: лична срећа, независност појединца, технички прогрес, материјално благостање, угодан породични живот итд.

⁴⁸ Да је рођење сина највећа срећа и највећа добро, а рођење кћери највећа брука и зло за родитеље, казују нам и пословице: „Мушка глава оџак гласи,

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За људе које алкохол производи у што не може ни једна срећа, које његови каравани однесу до таквих сувати где се путник више не досећа суморне станице одакле крете ни да ли би

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Дјеца, колонистичка, полупаше му оне ђавоље кугле, у башти. Дјеца ко дјеца! Срећа им се усмрдјела!« И куршум у Митру путовао је исто толико дуго.

Баш се згодно наместио! Ударим га још једанпут и тако ме нека срећа обузме кад се у ваздуху зачује оно »клак«! — судар два дрвета, и кад клис прелети теткину ограду и падне на улицу.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кога невоља прићера у ове литице, с њим, ваистину, дијелимо кору хљеба и чувамо му главу колико и своју! Кад те добра срећа на мене намјерила, мој си гост. Ја ћу те одвести ка владици, кад мине Божић. Добро ми дошао, господине грофе Јанко!

— Како вам је име? — Право име: Јâн П., а сад: Јанко Ускок! — Добра ти срећа, кнеже Драго! Мир божји! — рече Саво староме и пољуби се с њим. — Сједите!

Питање би било о вашој плати. — Молим вас, господару, да тога питања не буде. Плату не тражим. Биће ми велика част и срећа ако будем ваш чиновник без икакве награде. — Али ја нећу да човјек у служби цијелога народа буде без награде.

— Нијесмо! дочекасмо под Злоступом нашега крвника Ислам-бега Мушовића и убисмо њега и још три му друга! — Вазда вам срећа била! — кликну један весело... — Кад је тако, учинићемо вам што год хоћете, а не за плату, ни дао бог!

А кад те добра срећа нанесе, хоћеш ли да сједнемо, те да се поразговарамо? Баш бих имао с тобом мало разговора.“ — Мучна ми мисао прође

— Не помињи то, Драго! Она је моја голубица, наша срећа и дика! Гдје ли се, јадница, скрила, да је потражим! — Потражи је — рече кнез спремајући се да легне.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЦИЈА: Е молим вас, само срећа од Бога и добар, то јест, живот. (Мати одлази.) ОТАЦ: То богме. Само нека су од Бога срећни, и нека се пазе.

Та ако вам није гриота, да вам је срамота од људи. МАТИ: Ћути, лудо, теби се друга срећа појавила. Марић оће да те узме. ДЕВОЈКА (радосно): Марић, мамо? МАТИ: Марић, дакако. Је л’ ти је сад по вољи?

(Отиде.) МАТИ: Нисам ли ја срећна мати! УГЛЕД 6. ОТАЦ, ПРЕЂАШЊЕ МАТИ: Јеси ли и ти чуо каква се срећа појавила за нашу Јулку? ОТАЦ: Каква? МАТИ: Марић оће да је узме. ОТАЦ: Којешта!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Слобода — људска, дакле и дечја — почиње завиривањем у забрањено. Радост наших првих открића света, срећа раних расветљених тајни, потичу из закључаних ормана.

Лукићево виђење дечје љубави према родитељима натопљено је кућном топлином и захвалношћу; из ње зрачи тиха срећа збринутог детињства.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

доброту људску, осетљивост сматрала као једну од првих врлина душе, поставила за правило да је циљ човека што већа срећа што већег броја, и веровала у крајњу победу добра на земљи.

добом, да се човек рађа добар, да га само рђаво васпитање изопачава и да од доброг васпитања младежи зависи срећа човечанства.

Свештенство и ратарство, и у старости написао цео један низ поучних прича за народ (као Први лонац, Зле очи, Нека је срећа ма и луда била).

Он се ради тога обраћао на све стране. Његова срећа и срећа по српску књижевност била је што је 1813. наишао на Вука Караџића, кога је увео у своје идеје и планове,

Он се ради тога обраћао на све стране. Његова срећа и срећа по српску књижевност била је што је 1813. наишао на Вука Караџића, кога је увео у своје идеје и планове, упутио га у

Срби Толстоја почињу преводити раније но иједан други народ; његова Мећава преведена је још 1868, а Срећа у браку 1877.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучет

Тада Максим започе: — Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару. Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!

— Био сам бурски... — Е? Баш бурски... — Бога ми, бурски, тата! Питај децу! — Твоја срећа! — рече вртећи главом али одобровољено отац. — А да си био енглески — ја би’ ти сад ту другу здраву пребио!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' ти с', брате, светле очи, Али ништа, само точи, Кака чаша така срећа, Дајде ону, та је већа, Још и у ту винца ледна, Мени треба јоште једна — Браћо мила, здраво, здраво!

вам се грозни суза пуне, Оне веле: Арса нама труне, Ох без збогом и без опроштаја Он се од нас сирома утаја, Лоша срећа нама га отрже Па у црну земљицу га врже, И верноме не остави другу Ништа друго до на срцу тугу, Туга јадна само

Кад је оно српском орлу крила На Косову срећа саломила, На ови је камен се врлетан Одонуда довукао сјетан, Па је овде крила обадвоја Близу неба излечио своја,

градити двојицу, Од двојице опет четворицу, Не плашит се те јуначке муке Док је мача, докле трају руке, Па зла срећа кад десницу сруби, Дочекати шуваком и зуби, Шкргутнути, злотвора шчепати, Па зубима кô јање заклати — Дати живот у

Ал' сва срећа не хте да ме мане. Јер у тај час Турчин с коња клону, Сабљу пусти, па на земљу тону. Ох Милутин недалеко био, И

вију, Растанак му на срдашце пао, Па кâ сињи камен притискао, Своје љубе јаднице се сећа, Тад, ох тада сва га мину срећа, Та кад оно прискочила млада, Сва ван себе од слутње и јада, Кад дохвати вранца за вођице, Како ли је тиште

Арслан Сулејмане, Обамре му срце у недрима, Али окле, кад га и не има, Давно срце у Хајке је младе — Камо срећа да је не познаде.

Бежи ђого кâно див из горе, Види Гојко, стићи га не море, Па се пушке са рамена сећа, Пушка цикну, а поможе срећа, Арслан паде, заклаше га змије, Звекнуше му празне бакрачлије.

А Змајевић — ох махни му јаде, Бог нам таквих не дао никаде — Ма је чудно испод овог неба, Од свуда нас лоша срећа вреба, Зато брже лозовине амо, Да се њоме, браћо, оружамо, Да несрећу, како откуд муне, Дочекамо на те чаше пуне,

“ Јао Хајка, ал' те срећа вара. Нојца бежи, а зорица зори, Стижу гласи гори иза гори. И зацело веће Турци знаду, Е ће ђаур ударит им

Умилна ћут ми дира груди, Одавнашње се онде буди. Широка твоја снажна плећа, За отечество каква срећа! Ти оћеш њему ото бити, У врагу као и ја рити.

Баш Васа они, ког м'љаше у гори Да онда ноћом самртно обори. Ма удеси и нека срећа луда Те неке људе тад проведе туда, Те пушке чуше, тамо потекоше, Те скоро мртва њега подигоше; А лекар вешти

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— о тврду ледину. Сва срећа што једном у години дођу и Петракови развезани дани кад се много штошта може. Дође тако једном на ред и мјесец.

Главно је да ти свом ђеду гријеш леђа. КОЊСКА ИКОНА Несигурна умјетничка срећа, држ овамо—држ онамо, набаци једног дана сликара брадоњу и у села под планином Грмечом.

— Их, пресвете моје виле! Срећа његова што је отишао. Куд га, овако жив, теглим на леђима по овој грешној земљи, туд ми је већ и као свецу одмах нашао

а кад већ Мулић крене својим путем, Рожљика га и на поласку пецне: — Ајд, ајд, пожури само, да ти не измакне срећа. Ено је, управ замаче даље иза оне окуке. — А ти притвори вратнице да ти не утече из авлије — дочекује Циго.

— Нико те није гонио да се с тим твојим рајтхознама натртиш пред Групу армија Е. Још је сва твоја срећа што си тур подашио кожом. — Вала ми не користи да сам ударио најдебљи плех — потиштено признаје Џакањ — Група Е?

— Видиш, сад имам станчић, пензијицу, сȃм сам на свијету, лијепо би било дјечаку са мном. Ех, само да ме срећа намјери на онога плавог, срце ми је код њега остало.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Оно припада њему, а не кадији! Видиш, то је то. Значи — ни овде, ни у џенету. Нигде... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Срећа што је било свиле. Иначе не би стигли да набавимо. Треба у кући увек имати резерву.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Једнако дахће и гледа је широким погледом у коме беше срећа и вечита, ропска понизност. — Кажи, Димитријо? — пита га она болећиво и благо. — Да те... видим!... — промуца он.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

После шта је било, знаш, није потреба да ти поведам; и да срећа не донесе господина Варлаама, прошао би(х) куд нисам мислио. Ето ти твој посао! Пак хоћеш да ти бољи после мене дође.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

уз трошно степење, понизним лицем, грозом дубоком, сухоњавом руком о врата лупа, у игумнову ћелију ступа: „Добра ти срећа!” калуђер се јавља, „Добра ти срећа поред боља здравља!

” калуђер се јавља, „Добра ти срећа поред боља здравља! Ал' осим здравља твога и среће, још има нешто дужност да ти рече: була једна млада пред вратих

Загрљајем да је косим, у недрима да је носим, да ми буде недромир! Па да ми је попит очи пољупцима једне ноћи, камо срећа, камо слас'! Јер онда би тек делила тог остатка вредна била, десна руко, твога мила, медна уста, вас, ох, вас!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ 132 ПЕПЕЉУГА 135 ТИВТИЗ И ЏОМЕТ 139 ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА 143 ПРАВДА И КРИВДА 145 СРЕЋА И НЕСРЕЋА 147 УСУД 149 СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ!

између себе: — Знамо одиста да неће она ни једноме од нас на ногама одбјећи, него неко од нас, а ко, тогај ће бог и срећа данас помоћи. Те тако кад ђевојка руком о руку пљасну, сви потекоше у један трем.

Они сандучић са оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред својијем домом

Пасторак захвали човјеку, па опучи право у град. Кад стиже тамо, срећа га послужи те дознаде да цару треба слуга и он оде у царев двор.

Сад га обасуше хвалама и разним питањима, и он исприча како га је онај човјек упутио у град, како га је послужила срећа те је погодио да служи цара, како му цар исплатио ајлук и дао везену мараму која има ту моћ.

И тако му проклетнику поможе кривда. СРЕЋА И НЕСРЕЋА Сукобе се у путу Срећа и Несрећа, па се почну препирати. Несрећа каже да и она може човека усрећити баш

И тако му проклетнику поможе кривда. СРЕЋА И НЕСРЕЋА Сукобе се у путу Срећа и Несрећа, па се почну препирати. Несрећа каже да и она може човека усрећити баш као и Срећа, само кад хоће.

Несрећа каже да и она може човека усрећити баш као и Срећа, само кад хоће. Срећа опет вели да не може без њене помоћи.

Несрећа каже да и она може човека усрећити баш као и Срећа, само кад хоће. Срећа опет вели да не може без њене помоћи.

— Е, хајд, хајд, видећемо! — каже Срећа. Идући старац даље, ожедни у путу, па сиђе на реку. Кад се сагне да пије воде, а оно му новци испадну из недара и

Сутрадан подапне опанке, па хајд опет у дрва, а Срећа и Несрећа већ га чекају. — Но стари, — пита га Несрећа — где су ти кола? Зар опет идеш пешице у дрва?

— Е, кад је човек несрећан, он је баш несрећан, — вели старац, па сутрадан хајд опет у дрва. Чекају га већ Срећа и Несрећа, а он им по истини каже шта је и како је.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Зато ми тако и пева срећа. Од кад је она у кући, слуга мора да добије вина кад руча. СОФИЈА: Ја мислим, боље је тако, него да краде гди што

МАКСИМ: Има она доста забаве код куће. СВЕТОЗАР: Али опет у друштву. МАКСИМ: Друштво није највећа срећа. СВЕТОЗАР: Та о срећи и ја не говорим. МАКСИМ: Друштво даје често повода да се човек каје.

СОФИЈА: Доста већ један пут, стиди се од кума. МАКСИМ: Шта да се стидим, и он има такву аспиду на врату. КУМ: Камо срећа, да ми је таква, те би и ја прогледао као моја браћа. МАКСИМ: Шта си стала као лутка; допада ти се, како је кум леп!

СОФИЈА: А ви, куме? КУМ: И ја бих волио, да је као ви. СОФИЈА: А ти, Максо? МАКСИМ: Мени пева срећа. СОФИЈА: Ето вас тројица, па ни један није задовољан. Како си ти, секо, с твојим задовољна?

ШАЉИВАЦ: Колико је то велика несрећа, толико је с друге стране срећа. ДОКТОР: Како? ШАЉИВАЦ: Ви сте казали да је дух из коња прешо у вас.

ЉУБА: А она њему: „Слатки мој Светиславе, можеш ли сумњати да те милујем; ти си мој живот, моја утјеха, моја срећа и задовољство.“ СТАНИЈА: Пи! Безобразница, да тако говори. ЉУБА: Пак да чујеш кад пева. СТАНИЈА: Знам, све срамотно.

ЉУБА: Е мајка, чекај само док видиш, допашће ти се. СТАНИЈА: Да ми се допадне? Камо срећа, да нисам ни дошла. 7. МИЛАН, ПРЕЂАШЊЕ ЉУБА (трчи му укоб, пак га увати за руку): Бáба је казао да оће.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Мужу је сунце она, дома звезда, а дечици Мајка, С њоме рајска срећа, с њом задовољство цвета. ПРЕДГОВОР Оном који је с немачком литературом мало више познат, пашће може бити на памет

Мој брајко, другојаче је јунаке Срета натпио, а не као ти што си; али срећа твоја што ја морам чизме да свршим. Нека, нека, биће време, видићемо ко је јунак; срећа твоја велика што данас морају

Нека, нека, биће време, видићемо ко је јунак; срећа твоја велика што данас морају чизме бити готове. (Смотри Султану у постељи.) А гле ове?

СТЕВАН: А ниси, само си од јуче мамурна. СУЛТАНА: Сад ће ти пући глава! СТЕВАН: Бре, срећа је твоја што ја с мајстор Сретом добро живим, а сад би ти показао на кога ти замањујеш.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Није важно прво место — важан је спортски дух! Лопта је округла, никад се не зна, срећа је промењива, победиће бољи, све је релативно, неко воли попа, а неко попадију ...

За мање од петнаестак минута, бледећи и знојећи се, Адлеријана је остао само у доњем вешу. Није га тела срећа! Потеро га малер, шта ли! Затим оде и кошуља. Цап!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Из очију му вири баронство. Моја драга, нећете постићи оно што сте наумили; на мене је једну пала та срећа да будем госпоја од Голић. МАРИЈА: Ја вам честитам такву срећу; него се бојим да Голић не оголи и вас као мене.

истина, но ја јој опраштам и желим да унапредак више предосторожности има; ја пак с моје стране гледаћу, кад јој се срећа појави, да јој не одречем благодјејаније по достојинству мојему, то јест хиљаду форината које тражи, даћу јој

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ЦРВЕНИ ВРАБАЦ За шумом тајном, чаробном, негде у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Вјечита срећа ту се скрива и трепти радост сунчана, жива, читава земља цвјетни је врт.

Кад би у залив бацила срећа рибара чичу погнутих плећа, старост га брзо мине, рибица дође, не треба звати, одмах му снагу и младост врати,

Мачак и Жућа уз деду сели, печеног петла заједно јели . . . Над Јапром тако, ко црвен облак, вечито срећа прши, невоља свака буде и прође, све се на добро сврши.

Тамо ти срећа вечито плови по тихој води, у малој барци. На Јапри никад не стану млини, никада добри не умру старци.

Повика баба: „Јадна ми срећа, ето ми старог, пијан ко врећа! Опет си капут пропио, авај! У шталу иди, па тамо чмавај!

Да нас је тамо нанела срећа, не би нам празна остала врећа. ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ Колибе ево на крају села, чаробњак

СВИЊА: Јесење доба с неба је пало, товиш се, кркаш, прибираш сало, ово је права земаљска срећа, ноге све краће, трба све већа, важна је само препуна врећа.

У тој свирци трепти срећа плава и жубори пјесма заборава. Једног дана, испод крошње драге, заувијек се разиђосмо, друже, по свијету, к'о

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Заиста је све тако лепо удешено. Његова екселенција, покојни сенатор, утрошила је неколико милиона. — Срећа је за село да је један напуштени манастир претворен у замак. Сада могу понешто зарадити и ван риболова. — Како не!

Кажу да је, када је зимус било залеђено, било тужно и тешко у помрчини. — Срећа је за вас да нисте били. — Било ми је жао ујака и ујне, и хтела сам доћи, али сам се страшно бојала да пређем тих

Лепо је провести вече усред тога домаћег мира. — Али ја мислим да је заиста главна срећа погодити шта треба чинити, у општу и у своју корист.

не може да га замисли; нарочито док не може да замисли да и онај други има своје занате, децу, бриге, да је углавном срећа и несрећа расподељена подједнако праведно и неправедно по свету, можда и уме да мрзи.

Малише синуше од поноса: — Учинићете нам задовољство, господине. — Добра срећа, дакле! А што сте изабрали баш Мање Острво? — Тамо је дивно. Оно не припада никоме. — Како никоме!

Приближио сам је још више себи; желео сам уистину да је утешим. И одједном, апсолутна чаробност и срећа овога тренутка уђоше у мене. Учини ми се да један део те среће, као ноћне тишине. мора прећи и на њу.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Наместо тога покој благ Слободним влада светом, И само лахор, тих и драг, С мирисним игра цветом... Ах, каква срећа! Рад и труд, Што дух и разум крепе, Богатом руком шаљу свуд Награде своје лепе.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

даму жандара и остале коцке тренутак је обрачуна можда прилика за најжешћу свађу ваш је случај на реду ваша се срећа пита реците пословицу неку док тутањ издиже језера и нестају границе државне а да вас нико не тужи да сте

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!... Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...« »Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака.

пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа. Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.

Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена, — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло! И каквих ти власти и кметова он није променио, па ништа...

Тако је морало бити !... Иначе... иначе не би било свега овога... — А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!... Нисте ли пре неколико минута били као убијени. Зар и то није страдање !...

Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!... Почетком јуна настаде велика журба у школи : одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је

Свеједно, и без тога мора бити. Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче... Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје. Па зар да ја то све изгубим олако ?... Не, не!..

хм... досадиће се обома. — Само тебе кад имам, тебе... Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.

кад је овде питање о смрти и животу !... Све се променило у новом учитељском гнезду; не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.

очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...

XXИИИ Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа. Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Млоге су га моме брале, Ма га н’јесу одабрале; Тебе га је срећа дала, Да б’ сте дуго поживјели! И поштени род родили!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ко цветићи бели са Месеца рађају се по улици деца. Од смеха мог умире дан, а свакога ког погледам, стиже моја судба, срећа и сан. Кад махнем руком, нехотице, нове звезде сину. Тад сјајан, тужан, цео град, личи на моје лице.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

То је већ објављено народу и цео народ припрема весела и очекује свакога часа важан догађај. — То ће бити нека срећа по вашу земљу? — Ретка срећа. Цео народ се радује и с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољубивој управи.

— То ће бити нека срећа по вашу земљу? — Ретка срећа. Цео народ се радује и с усхићењем поздравља владу на мудрој, родољубивој управи.

отаџбине, и деца на сиси изнета, и ода не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца као да осећају да се та срећа за њих спрема. Док стигоше до куће министра председника, већ и вече паде.

”, па додаде: — Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! И поновише се опет сличне прилике као и с песником.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.

Јест, тада је имао среће; добио је најлакше питање. Али да л' ће га и сад срећа послужити?.. Понови у памети све досадање значајније испите, и дође до закључка: да га досад није срећа остављала.

Понови у памети све досадање значајније испите, и дође до закључка: да га досад није срећа остављала. Па ваљада неће ни сада! Кад је могао досад добивати најлакша питања, можда ће моћи и сад...

Опажа се, ваљ’да, напредак у целој земљи? — Књижевност и уметност су за нас безначајне ствари. Срећа и добро једног народа не лежи у његовом умном и културном напретку, као што сте ви некада мислили, већ у мирном и

кад ја имам све што ми је потребно за живот (јело, пиће и одело) и кад ми нико не ремети домаћи мир, онда је то права срећа. — Ах — прекидох је — ми смо то називали свињским животом. Човеку смо стављали много узвишеније циљеве...

Трже се на врисак и скочи. Гледа некако збуњено, као кривац, али у дубини саме зенице сија срећа бескрајна, невина, пуна неког новог, живљег, озбиљнијег значења... Дете се збунило...

У њему је нека жива журба и затајена неизмерна срећа... У дворишту бруји: свирка, игра, смех, говор. Дошли сватови! Све се ускомеша.

— Стој. Не ваља се враћати! Поднеше јој помодрело, обезнањено, онакажено тугом дете. Ах, превелика своја срећа не допушта човеку да разуме туђ бол... Повраћено дете крете очима око себе...

заузети, а онда већ неће ни погледати ту надувену Перићку и Јовановићку, које неће сад ни да јој се јаве; мисле сва је срећа у њиним тепелуцима, а после ће трчати и улагивати се око ње, ал’ она ће већ знати шта ће радити, само, Боже, здравља

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Не ваља ти што си отишао у опозицију, а сад се још радујеш и за Илића. Камо срећа, како седимо у истој кући, под истим кровом, да смо још и у истој партији, па да пријатељски разговарамо, а овако...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу. Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна.

господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. — . . .

А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће!

није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. А ево каква је то срећа била. Кажи »Драгичка!

А ево каква је то срећа била. Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни

— па трпи кукавац сињи. — А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке.

« То би јамачно рекао. Пуне му среће и груди и шаке! Био је задовољан. А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат,

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

све месечине у њ се слише, сјај, ал и мирис, јоште више, који нас, увек изнова, сећа да негде — ван земље — постоји срећа, и да смо, пре но што смо на земљу пали, све већ видели и све знали.

Док човек копни од самоће, Воз зна како ће и камо ће. О, каква би то срећа била Кад би човек, место руку, имао крила! Кад не би било маме и тате Да нас на сваком кораку прате!

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ил̓ туђе наде, туђе жуди? О, шта то мари, шта то мари! Ја плачем кад и други страда, Кад туђа срећа ко цвет вене. За мене нема туђих јада: Што боли другог, боли мене.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

О проклета косовска вечеро, куд та срећа да грдне главаре све потрова и траг им утрије; сâм да Милош оста на сриједи са његова оба побратима, те би Србин данас

Ко на брдо, ак' и мâлô, стоји више види но онај под брдом; ја повише нешто од вас видим — то је срећа дала ал' несрећа. Не бојим се од вражјега кота, нека га је кâ на гори листа, но се бојим од зла домаћега.

Боже драги, да га сан не вара тê овако старац узлетио? Срећа се је стара пробудила: у Каруче, на крају Црмнице, од петнаест хиљадах Тураках не пуштише жива ниједнога; и данас је

СЕРДАР ЈАНКО Притиска ме све несрећна мòра; како заспим, не да ми кркнути. ВУК МИЋУНОВИЋ Каква мора и каква зла срећа! Ту нити је море ни вјештице, но си ето кâ чабар дебео, па те сало кад лежеш задуши. Мене никад још притисла није.

“ Док Грбичић мени попришапта: „Немој такве говорит ријечи, не смије се овде право зборит. Твоја срећа — не разумјеше те“.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом. Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком

За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како

“ унапред срећан што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити. А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала. Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

очију Са танким велом мистерије звука, С полусном среће кроз ту песму тију, Тако далеко од животна хука К’о срећа звезда, и сна, и младости. Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири?

Упорно, тужно жаљење се јавља И јасно доба пролећнога неба, Снови и наде... и сви тако живи; Срећа се види... и све се понавља... Хајд’мо! — Ал’ куда да нам сада треба? Зар морам смрти, смрти што не годи?

добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’ сузе ноћне у дане сплина, кише, И чудна срећа доћи под сунцем, у слободи.

Ал’ све то ствара живот опао, црн и мрзак. Све што од свега прошлог у моме духу има, То је жалосна срећа да будем пуст и дрзак И сагорелих снóва да гледам прамен дима.

Тада је срећа била чиста, проста, Задовољство које не наноси гриже; Било је снаге што из сплина диже, Љубави, страсти и нежности

Али увек, када бол ил’ радост стиже, Кад нас срећа мами ил’ нас се јад косн’о, Ми смо, с дана у дан, једно другом ближе Неотступно, стално, јаче судбоносно.

Кад све подједнако мало смисла има, Јер све брзо прође: и љубав и нада; Очајање, срећа — као прамен дима; Живот као празна, шумна кавалкада; — Зар ти није често изгледало, друже, Да је недостојно

И сâм, он никада више не зажèли Варку земне среће и надања свих. Тужан је и уклет свет што се весèли; Срећа, то је гробље и заборав тих.

Главна лица: један п е с н и к, једна ж е н а. — Ах, каква срећа! И ви сте на балу. — Случајно, Госпо... Не збијате шалу? — Шта вам пада на ум! — Што другоме не би.

илузија свет, — Нећемо више ништа жалити, Јер свега ћемо бити давно сити; Јер ће нам вече, одмор и смрт бити Срећа коју ће суза залити.

Брзина све ништи. Нека буде већа! — А шта је то што су некад звали срећа?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

А свијет је обезбожио, знаш, видите, напустисмо наше старе обичаје па и срећа остави нас“, то говорећи, значајно погледа своје другове, који сви бјеху ошишани, без власуље, у широким панталам

Солдат се још боље приби у нугао. „Ха, Милице, луч ужди!“ гракну сердар, па настави: „Добра ви срећа — и вама на добро дош’о, соколови моји!“ Врата се затворише а пламен се опет исправи.

Пошто се ижљубише посједаше. „А што вама шће да пуцате?“ „Ваистину нехотице. Пушка се одапе моме буразеру, срећа да не уби никога!“ одговори бркоња. То бјеху: Радоје и брат му, Петар и Марко, синовци сердара Пеја.

Онај предњи и запјева путнички, лијепим, снажним гласом: „На путу нам добра срећа била...!“ „Кога познајеш од њих?“ упита лагано Марко Спасоја.

Не осјети је ли рањен, но метну нож у зубе па извади обје леденице да ће у бега... али му би лоша срећа. Један од онијех пјешака поврну се па ће га иза леђа, кундаком у сред затиока. Његуш паде као камени стуб, не преви се.

“ Пејо искочи. Женске се поређаше до врата, у кући. „Добра ти срећа и добар ми дошао, пријатељу! Стара кућо, ђе си ми!“ одговори Пејо, скинувши капу и љубећи се у лице са гостом.

“ прихвати Марко. „’Бро јутро! Здрав’ осван’о, Цуца! Је ли ти се што снијевало!“ стадоше га задјевати. „’Бра ви срећа!“ рече он дебелијем гласом, као из бадња да одговори. „Оно, ушњех да сам у сред Цеклина.

тога било је некијех молитава (налик здравицама), у којима домаћину и његовима од Бога се искало најприје здравље и срећа; па помињи редом све живе; па за род у земљи, па за напредак у стоци, па — ко зна што још.

е ће људи сад доћи!“ У то, као што рекосмо, дође поп Марко сам. „Добро јутро, снашо!... Ха! камо их?“ „Добра ви срећа!“ скочи Јока, па га пољуби у руку.

Овај потоњи не назва, но прстима дотаче капицу. „Добра ви срећа!“ одговори сердар, растежући сваку ријеч. Он их омјераше од главе до пете. „Ђе би могли коначити, стрико?

“ запита малиша, изговарајући чисто нашки. „Ваистину и овдје, у мојој кући, кад сте путници, а срећа ве нанијела!“ Човјек хитро сјаха и рече нешто странијем језиком ономе другоме.

Овај мој пријатељ, не бјеше тада у Котору, но је служио негдје далеко, нити је знао шта ја учињех. Срећа шћеде да га ту скоро премјесте амо у Приморје, а то је некако дознао поочим, а знао је да смо пријатељи, па ми ево

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Толико ми зле очи наудиле! Да бог да ми свака срећа посахнула и не имала напретка као ова сламка од јутрос! — и при томе ломи сламку).

итд.). Благослови се махом изричу као и поздрави и отпоздрави, (Здрав био и оцу и мајци! Да бог да и срећа од бога!), захвале (Хвала ти као човјеку! Хвала ти од неба до земље!) и похвале (Алал му мајчино млеко!

Куд год поступао, свуда ка срећу наступао! Куд гођ одио, дома долазио! Куд се гођ окренуо, свуд те срећа пратила! Куд ходио, срећан био! Лијепи глас по свему свијету носио, како што носи пчела по меденом цвијету!

Снаха ти се сребром ковала а медом примила! (кад ко што право рече). Свака те срећа на пут пратила! Све ти се по добру познавало! Свијетла ти као Милошева на Косово!

С тобом се браћа поносила! Твоја се срећа родила, звездама сјајним росила! Узор био чојства и јунаштва! У сребро ти се оковала! — (кад ко мудру реч рекне).

Ако сам (укрâ паре) ишâ куда и оне (паре) оду! Дабогда ми свака срећа посахнула и не имала напретка као сламка по јутрос! (— и ту преломи сламку). Дабогда не дочекала зелене венце!

— Образ иде с главом О СРЕЋИ — Не бјежи од прве среће. — Није вук никоме срећу појео. — Сваком своја срећа. — Сваки је своје среће ковач. — Ко је срећан, и вране му јаје носе. — Ко бежи од прве среће, последња га рђа бије.

— Дај мени срећу, а знање кому ти драго. — Дај ми срећу, пак ме баци у врећу. — Средња је срећа најбоља. — Срећу моли да те испрати, а нек’ те не причека. — Срећан је кога туђа несрећа учи памети.

— Срећу моли да те испрати, а нек’ те не причека. — Срећан је кога туђа несрећа учи памети. — Ако те срећа не причека, на вељега је хата стић’ не можеш. — Роди ме мајко без главе, само немој без среће.

— Ако човек неће на несрећу, несрећа ће на њега. — Не стани сироти на скут, нећеш себе на срећу. — С кијем је срећа, и мрав му помага. — Човек може сироти стати на скут, али не може на срећу.

— С кијем је срећа, и мрав му помага. — Човек може сироти стати на скут, али не може на срећу. — Где срећа вечера, несрећа руча и вечера. — Где је срећа ту је и несрећа; где несрећа ту и среће има.

— Човек може сироти стати на скут, али не може на срећу. — Где срећа вечера, несрећа руча и вечера. — Где је срећа ту је и несрећа; где несрећа ту и среће има. — Многима срећа на велику несрећу служи.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Човек прими за Бога, и извуче ђавола на поље. Ђаво одма запита човека, каква га је срећа ту донијела, да га избави; и шта је тражио у тој рупи; а кад му човек каже, да му је ту прије неколика дана упала

За мене ће бити особита радост и срећа, ако Ви нађете да су и ове приповијетке, према пјесмама, достојне народа Српскога. Ваш У Бечу о Мученицима 1853.

” А он је запита: „А чија си ти?” Она му одговори: „Ја сам твога брата срећа. Онда се он ражљути па јој рече: | „А да где је моја срећа?” Девојка му одговори: „Твоја је срећа далеко од тебе.

” Она му одговори: „Ја сам твога брата срећа. Онда се он ражљути па јој рече: | „А да где је моја срећа?” Девојка му одговори: „Твоја је срећа далеко од тебе.” „А могу ли је наћи?

Онда се он ражљути па јој рече: | „А да где је моја срећа?” Девојка му одговори: „Твоја је срећа далеко од тебе.” „А могу ли је наћи?” запита он, а она му одговори: „Можеш, потражи је.

” Онда јој он рече: „А ко си ти да ја не бих добио ни ових опанака?” А она му одговори: „Ја сам твоја срећа”. Кад он то чује стане се бусати: „И ти ли си моја срећа, Бог те убио! Ко тебе мени даде?

” А она му одговори: „Ја сам твоја срећа”. Кад он то чује стане се бусати: „И ти ли си моја срећа, Бог те убио! Ко тебе мени даде?” А она се одмах утече: „Мене је Усуд теби дао.

између себе: „Знамо одиста да не ће она ни једноме од нас на ногама одбјећи, него неко од нас, а ко, тогај ће Бог и срећа данас помоћи.” Те тако кад ђевојка руком о руку пљасну, сви потекоше у један трем.

” Једна му од њих, најстарија рече: „Бог дај буди господину!” друга: „Добра ти срећа делијо!” а трећа: „Са срећом дошао сретњи и пресретњи јуначе!

моје чаше, и ја ћу умријети приђе но трећи кокоти запоју, и ја знам да се ти не можеш проћи да се не жениш, и била ти срећа! и просто ти било од Бога и од мене грешнице!

да је његов брат а њихов син мртав, и да га иде тражити; те он од мјеста до мјеста, од града до града, док нанесе га срећа у онај исти град и пред царев двор. Када га пар угледа, ухвати муштулук шћери говорећи јој: „Ево ти мужа!

” Чоек прими за Бога, и извуче ђавола на поље. Ђаво одмах запита чоека каква га је ту срећа донијела да га избави, и шта је тражио у тој јами; а кад му чоек каже да му је ту прије неколика дана упала жена, и да

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Дајде наруџбину за оне напољу! ЦМИЉА: Шта оно беше? ИКОНИЈА: Рекла сам два пива, али ладна! Колики пљусак, срећа што сам прекрила терпапиром! ЦМИЉА: Јеси чула, удаје се за профисора, а радница! Дако једаред и мене сунце огреје!

Замало да ме уапсе! МИЛЕ (пришао шанку): Срећа његова што нећу да правим екцесе по кафанама, иначе би видео свога бога! ИКОНИЈА: Знам, страшно си опасан!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

А да идем, да бежим од ње? Ох, знам да нигде нема веће сладости, среће. И ако трпим, хоћу да излудим, ипак је срећа, срећа... Али, не могу више. Убићу је, убићу је, Бога ми, душе ми!

А да идем, да бежим од ње? Ох, знам да нигде нема веће сладости, среће. И ако трпим, хоћу да излудим, ипак је срећа, срећа... Али, не могу више. Убићу је, убићу је, Бога ми, душе ми!

Говори, кажи да можда, можда... (Измиче се, престрављен.) МАРИЈА Убиј! Али камо срећа да је »можда«, да није истина! ЈОВЧА Па камо је? Где је? Да је видим. Јер ти лажеш. Где је, где је, да је видим!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

познајем да чловек у младости, не обзирући се нимало на своје недостатке и несовршенства, жели само и говори: „Камо срећа да су наши стари паметнији били!” У тридесет година возраста почиње сумњати да није Ни сам доста паметан био.

најнужнија и најполезнија чловеку на свету, будући да од ње зависи сва наша доброта илити злоћа, следователно, и сва срећа илити несрећа, колико телесна толико и душевна, за које родитељи (о, родитељи, слатко и свето име!

Моја срећа те и[х] нисам чуо док сам млад био, јер се никад не би[х] смио додирнути прсију моје младе, него би[х] им се морао клањ

Него, ако ти само није трудно, говори и наслађуј нас с твојом беседом. Камо срећа да сам из детињства и младости таке разговоре слушао, чини ми се да би[х] боље познавао шта је воља божја и зашто смо

” Архим[андрит]: „Господине, на моју душу, имате право; божја истина из ваших уста беседи. Камо срећа да сви архијереји тако мисле! Ја би[х] се нама[х] оженио.

” Мал[еница]: „И не би[х], не бој се, не би[х]! Камо срећа да сви чине као ја! Не би се никад увео био таки оби|чај да су сви калуђери просјаци!

Изиђем из града; нађем Нику: „[Х]ајде, брате Нико! Све нам иде по жељи! Срећа нас за руку води!” | ПОЧЕТАК МОЈЕГА ПУТОВАЊА Шта је човек кад га каква страст преузме!

Пак [х]оћеш да бог с тобом чудо чини. Но, једна за стотину, или да једеш као и други људи, или — пут за уши.” Срећа моја што сам страшив био, а отишао би[х] заисто кудгод у планину.

Ове три године биле су ми најнепријатније у животу; и срећа моја што су мој Тома и Павел сасвим добри били, које сам совершено љубио, како и они мене, а без тога јошт би ми горе

И ово је већа, него ко мисли, срећа да човек може од једнога узајмити за одужити се другому, и тако даље, док умре и утече, пак онда нек трчи за њим ко

— питомост благонаравнејши — најпитомији благообразан — смеран благополучан — срећан, добар благополучије — срећа, добро благосостојанство — имућност, благостање благоурежден — добро уређен благоуханије — мирис благохотан —

— несрећан злополучије — несрећа, зло злословити — клеветати злохотник — онај који жели зло злошчастије — зла срећа; несрећа зовоми — звани зреније — гледање зри сије — погледај ово ибо - јер игуманисати — бити игуман идриотски

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Све је бесмислено. И политика, и идеје, и принципи, и култура, и углед, и каријера, и та, та велика животна срећа! Живот у Србији је старо гробље... Ништа велико не може у њему да израсте.

Жели да започне нов живот, хоће Србију да уводи у Европу. Хоће ли му то бити срећа? Зар је истина да је последњи пут у очевој кући? Није могуће, није истина... Вукашин се наслони на зид поред пећи.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али један је трчао лако, радосно, други је једва одизао њушку од песка. Као да је нека срећа бити лав! Пустиња је усијана, пуна трња, пуна змија, а можда и над лавом постоји лав?

Сав мрачан, седео је у најмањој соби двора преврћући древне књиге. — Можда је у књигама његова срећа? — уздахну царица мај ка, али принц ништа не рече. Принцу је било досадно. Баш досадно, па ето!

— Није потребно ићи тако далеко! — Црвенокоса се осмехну. — Твоја срећа није ни на врху света, ни на дну мора! — А где је? — Сам ћеш открити!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Али сва цпећа да се умешала срећа и спасла и Милоша, и госте, и њега. Кад је Милош чуо причу, опоменуо га је да ни у оданости не ваља претеривати.

Тако се у Вишњићу зачела мајушна а чврста тачка која је светлела. Можда је то била, у слепом гуслару, чиста срећа од постојања; можда је то било и сазнање да се несрећа, претворена у живот, сасвим добро може одживети.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Та је песма излив срца, Излив душе сретних дана, У њојзи је моја срећа, Љубав моја опевана; У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада.

Ј. Дучић ЛXX СУТОН Ја те волим једним жаром невеселим И сумњом у тугу и лепоту јада: Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу срећу коју желим.

у таке ноћи, када отка Помрлом грању зима покров ледан, Ова је соба била к'о врт један, Гдје је к'о поток текла срећа кротка. Као и сада, пред иконом сјаји Кандила свјетлост. Из иконостаса Сух бршљан вири.

„Не! нема слатких илузија више, Кад човек знаде да сред земног дола Највећа срећа, и сласти највише, Постају извор најдубљега бола...“ ...А сунце жеже... Спавају долине...

Даница Марковић ЦЛВИ АПРИЛСКА ЕЛЕГИЈА Прошле су љубичице! И моја кратка и нестална срећа Са дахом њиним у неповрат мину; Април у цвету и у сјају сину, И све, о друже, што ме на те сећа Сад само тугу у мом

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

У временом и бурном жилишту човјеку је срећа непозната - права срећа, за ком вјечно трчи; он јој не зна мјере ни границе: што се више к врху славе пење, то је

У временом и бурном жилишту човјеку је срећа непозната - права срећа, за ком вјечно трчи; он јој не зна мјере ни границе: што се више к врху славе пење, то је виши среће непријатељ.

Е куд срећа да је и он тада у гробницу пануо мировах и премирне да је ноћи царство свуд свјетлости погасило зраку!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Зато радо силазим у тај стари град и шетам по њему, одевен у ношњу тадањег доба. Дешава се да нам срећа каткад дође, сама од себе, у сусрет. И мене је сада пресрела, јер ова шетња кроз стари Беч увесељава ми душу.

Немам времена да разгледам варош, већ морам право ка Лавоазијеу. Сва је срећа што тачно знам где ћу га наћи. Од шест сати изјутра седи он и ради у својој лабораторији, у Малом Арсеналу, где се

„Па причајте нам о том Вашем храбром првом кораку!“, довикну ми ратнички госпођа Лавоазије“. Причам даље. „Сва је срећа да се проблем о којем сам говорио може рашчланити у два узастопна, астрономски и физикални.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Шта ту ваздан! Ја бих се само тако и женио. Јер права срећа осећа се само после победе, а брак што се закључује у општој сагласности личи само онима што нису способни да осете

А кад смо говорили о будућности, онда су рај, сунце, цвеће, загрљај и срећа биле једине речи које смо познавали. У том рајском врту, где смо се замишљали непрестано загрљени, ми смо гледали нашу

о... ој Мораво моје село равно, кад си равно што си водоплавно, или Сунце јарко не сијаш једнако... Само што је та срећа мало трајала, јер је дошло време да се активно посвети војсци.

Проклињао сам и себе и сав овај варљиви живот. Увек је тако било, целога мога живота измицала ми је срећа у последњем, најлепшем тренутку. — Ах, Ѕтеван!

— Заиста, госпођо, немам обичај... — Али први сте коме сам допустила да ми приђе. — Срећа, коју не знам како, али... — Одскора сам у великој вароши и, признајем, све ме интересује. Удата сам, али људи данас..

Ми обоје, после тога, осетисмо неко олакшање и растасмо се заувек, а ја пожурих жени чија ми срећа није више давала мира. Ја слагах да сам све везе раскинуо само због ње.

са толиким лептирима у глави пуној вереница, жена, Рускиња и, шта ти ја знам још каквих, живих створова и ствари. Срећа је моја, размишљао сам даље, што мене није питао за савет, јер му, и поред тога што још нисам почео осећати толико

речима обасуо жељама о великом дану што пружа тако ретку прилику да се поздрави, и да се стегне рука и пожели најбоља срећа. — А сем тога... — опрезно је прелазио на главну ствар — и још сам имао друго што сам лично хтео...

Мислим, да ћу идуће недеље имати још један масан спор. На часну реч служи ме срећа у парницама.“ Али овако, авај мени! Зар смем више да се појављујем пред светом?

Ова мила главица као у најслађе лутке била је толико лепа, а моја срећа што је држим и могу да гледам толико потпуна, да сам скоро сасвим заборавио где сам.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Све је у томе, само у томе. Ето, наша срећа, каткад и сама наша егзистенција, почивају на тако крхкој, тако несуштаственој гранчици.

И старе играче оставља на цједилу некадашња срећа (готово да човјек помисли: зар је и коцкарска срећа ствар хормона!).

И старе играче оставља на цједилу некадашња срећа (готово да човјек помисли: зар је и коцкарска срећа ствар хормона!).

По степену мазности његова гласа тачно сам одређивао до које га је мјере срећа послужила. Тад су се сјетили да је киша престала и дигли се у предвечерњу шетњу. Дозивали су и мене.

Данас, наравно, то више није могуће. Таква изузетна срећа привилегија је само доба дјетињства човјечанства, прољећа људског рода, златног доба кад је младо човјечанство живјело

У смирењу се лако завргне тачкица смрти као кужне клице у барском плићаку. Ништа ми није тако страно као смирена срећа смирених људи. Јер нема на свијету тужније ствари од тужне среће. Чисто ме на сузе гони призор такве среће.

Нека само дође! — И смјеста се јавља одговарајућа филозофија: смирење је највећа срећа, највеће добро; оно је посљедња мудрост, врховна радост; смрт је највиша истина.

Бивало ми је, напротив, тужно, дозлабога тужно. А најтужније од свега била ми је та њихова срећа сред те туге. И опет сам у себи понављао: „Нема на свијету тужније ствари од тужне среће!

Људи се готово редовно осјећају усрећени својом срећом у оном степену у коме други ту срећу цијене. Наша срећа добрим дијелом зависи од других. За Ивана то вриједи у нарочитој мјери.

тако, све пјешице, у неки страни град, прешао без запрека границу (јер слијепце-амнезичаре, мора да прати оката срећа, као и мјесечаре који шетају по крову), па сада, ко зна у ком кутку Земљине кугле, лежи у крилу неке чудне, непознате

Овдје у болници кажу да је сва срећа што му се то десило док је још тако мали. Брже ће се привикнути, веле. Тек што не кажу: бит ће сретан као да је

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. — Добра ти срећа! Откуд тако рано? — Хоћу у чаршију. Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију.

— А сад полазите, и нек вам је добра срећа! Ђурица се трже, као из дуга сна. — Шта, зар нећемо сутра ? — запита чудећи се. — Сутра, ја како.

— Стако, шта велиш ти за мене ? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. — Па... видиш сам... Зло је, не може бити горе. — То знам, ал’ опет...

Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја ?... Зликовац! крвник!...

и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

да је његов брат а њихов син мртав, и да га иде тражити; те он од мјеста до мјеста, од града до града, док нанесе га срећа у онај исти град од пред царев двор. Када га цар угледа, ухвати муштулук шћери говорећи јој: — Ево ти мужа!

Чоек прими за бога и извуче ђавола напоље. Ђаво одмах запита чоека каква га је ту срећа донијела да га избави и шта је тражио у тој јами; а кад му чоек каже да му је ту прије неколико дана упала жена, и да

А он је запита: — А чија си ти? Она му одговори: — Ја сам твога брата срећа. Онда се он ражљути, па јој рече: — А да где је моја срећа? Девојка му одговори: — Твоја је срећа далеко од тебе.

Она му одговори: — Ја сам твога брата срећа. Онда се он ражљути, па јој рече: — А да где је моја срећа? Девојка му одговори: — Твоја је срећа далеко од тебе. — А могу ли је наћи?

Онда се он ражљути, па јој рече: — А да где је моја срећа? Девојка му одговори: — Твоја је срећа далеко од тебе. — А могу ли је наћи? — запита он; а она му одговори: — Можеш, потражи је.

Онда јој он рече: — А ко си ти да ја не бих добио ни ових опанака? А она му одговори: — Ја сам твоја срећа. Кад он то чује, стане се бусати: — И ти ли си моја срећа, бог те убио! Ко тебе мени даде?

А она му одговори: — Ја сам твоја срећа. Кад он то чује, стане се бусати: — И ти ли си моја срећа, бог те убио! Ко тебе мени даде? А она се одмах утече: — Мене је усуд теби дао.

За неколико дана стиже у Стамбол. По Стамболу није много врљао, но одмах убруси те оде цару на диван. Срећа га послужи те га цар брже пусти преда се, и он му све лијепо исприча ради чега је дошао.

— Бог ти помогао! — одговори калуђер. — Па куда ћеш, духовниче, куд је тебе срећа повела? — упита Ера. — Ама, вала, не води ме срећа никуд. Да ме води срећа, не би ме водила овим путем. — А што?

— одговори калуђер. — Па куда ћеш, духовниче, куд је тебе срећа повела? — упита Ера. — Ама, вала, не води ме срећа никуд. Да ме води срећа, не би ме водила овим путем. — А што? — упита Ера.

— Па куда ћеш, духовниче, куд је тебе срећа повела? — упита Ера. — Ама, вала, не води ме срећа никуд. Да ме води срећа, не би ме водила овим путем. — А што? — упита Ера.

— Хајдемо, дакле, у петак, — рече главар; а пети опет скочи: — Не у петак, људи говоре да никака срећа у петак није пробитачна. — А ви, браћо, хајдемо у суботу.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Тамо где ти је с илузија будућност, срећа сјала, Где си заносно гледала снове што их нада плела, Где ничег не нађе сем бол и сећање да си пала, Тамо си понова

НА ОНОМЕ БРЕГУ † Јанку Веселиновићу На ономе брегу што је над животом, Тражио сам место где станује срећа, И ишао дуго окружен лепотом Из предела снова у пределе цвећа.

Ни Богу се сад не моли. Нема чему да се нада. Ах, вечно бих била с тобом! Је л' да и сад тражиш мене? Срећа ми је с твојим гробом; Твоја цура нагло вене.

Да ли знате и то да ње нема више? Као уздах бола, као срећа људи, Кратка је и њена историја смрти: Ноћ и један ветар... И њени су врти Умрли, да нико сад их не пробуди.

Њина срећа лежала је у том Што још ништа пожелеле нису, Што живљаху са сваким минутом, К'о цвет вечит у своме мирису.

Мада срећа нема своје лице, Њезин изглед осенчава нада, А њој човек не мери границе, Прави простор тек у њему влада. И та слика,

Ноћ у тмини нек служи за дане, За уздахе нису само уста, И мрак има своје светле стране, Мис'о с' рађа кад је срећа пуста.

Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве руже, Ноћас била сва мртва пролећа: И мириси мртви свуда круже. Ноћас љубав долазила к

песму једну ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва. Заборавио сам јутрос песму једну ја.

Могила расте све шира и већа На влажној земљи погажених њива: То мој нараштај, моја мртва срећа, Силази у њу и у журби скрива Препукло чело, пребијена плећа.

Понека глава скривено се крсти. Још знак слободе детињи је плач. 1916. ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ Тако нас остави слобода и срећа, Сан великих дана и победе хор.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Због тога сам много патио али, гледано из садашње перспективе, то је била срећа у несрећи, јер ме је то научило да уважавам непроцењиву вредност самопосматрања ради очувања живота, као и ради

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

За мене је то била велика срећа, јер је то био широки пут којим сам изванредном лакоћом могао закорачити у оне дивне активности које се називају

Ускоро сам осетио топлину личног пријатељства немачких ђака и професора, а то је била права срећа за мене, као прст провиђења.

То је за њега била највећа срећа у животу. Али војвода од Девоншира, верни Кембриџанац, поклонио је Универзитету велику суму новаца за изградњу зграде

Али је за Националну академију наука и за народ Сједињених Држава била срећа што је постојао један човек, који је имао подједнак таленат и за организацију и таленат за научно истраживање.

Ћипико, Иво - Приповетке

Охладан ветар пропухује и завија између кућа. Загорци се шћућурили уза зид, ћуте; очекују да их ко унајми, или да их срећа намери на добра крщћанина да им понуди конак да се до сутра заклоне. Но ниодкуда добра гласа!

И та рука, за неко време, остаде испружена у ваздуху. Наредни дан иза олује освануо је ведар и море се утишало. Срећа хтеде, и брод што јевтино превози крену одмах јутром преко мора. Укрцаше се и лепо приспеше на други крај.

Не би они то били урадили да их на то не нагна љута невоља. ...Једнога дана зла срећа намјери на њихову кућу у околици познатог трговца Осман—ефендију из Скадра.

И срећа их намјери на радњу, па пошто им рекоше да ће бити зараде за дуље времена, синови остадоше у граду, а отац се поврати к

док млађи брат прозбори: —Затворили нас, — и дохвати Спасојеву руку, као да помоћи од њега тражи, и надода: — Срећа те смо заједно! —Нека су мене, убио сам! — одговори он. – Но што ће с тобом? Сјутрадан изведоше их пред суца.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Ох, боже, кад би се то десило...могао би онда и Чеда... ЖИВКА: Таман, као да је Чеда прва брига. Камо срећа да си ти мене послушала... ДАРА: Шта да сам те послушала? ЖИВКА: Па ето то...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

постоје две синтаксичке паузе, па зарез заправо подстиче да их перципирамо, а брисање зареза помало их прикрива. Срећа је, међутим, што Црњански није дозволио да зарез буде брисан свуда где то налажу правила логичке интерпункције.

Срећа је, међутим, што Црњански није дозволио да зарез буде брисан свуда где то налажу правила логичке интерпункције. Срећа, наиме, зато што остављена одступања од нормиране употребе зареза дају довољан број импулса за усмеравање читаочеве

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

свако чудо Арнаутима да им се само свети, па се још удруживао са чуве– ним арнаутским хајдуцима за пљачку и убијање. Срећа га је чудно служила да је изашао на глас, да га се страшно боје и да некако сачува главу до првога ослобођења.

Србију навака, нафака — оно што је човеку од Бога, по исламу, одређено да поједе и попи– је у току живота; судбина, срећа, воља Божја нехарица — незахвалница, не– милосрдница низам — војник регуларне турске војске пафталија — пушка са

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Уздишућ’ мирисом, цвеће збори тио: „Човек си био!“ Имô си срца, имô осећања, Уз које срећа никад не приања. И прва реч’ца беше са твог трона: „Скидајте ланце с дваест милиона!

кô барјак бео, Које си собом са неба снео: Кад све то никне па се разграна, Свануће зора лепшега дана; Општа ће срећа у врту свêсти Најлепша цвећа венац оплести. Венац ће овај подарит’... коме? Викторе Иго, спомену твоме!

Колеба је свака Демостена знала, Ал’ је лоша срећа Грчку сахрвала. У тиранској страсти Антипатер плива: „Хватајте ми, слуге, Демостена жива!

Жена откри благо лице — ох, како је мила! Руља већем одаљила. А то ј’ срећа била. ЗЕБЊА У РАЈУ Оженио с’ младић Топлотан и зрео, Могао је наћи Крин без пеге бео. Па где нађе љубу?

И Јун може проћи без икаква лека А твој вапај срећа јоште није чула, — Ти га мани врагу, крепи своју снагу Па се хватај Јула. Питаш: шта ћу онда ако и Јул слаже?

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

САРА: Она је богата. РУЖИЧИЋ: Шта је друго богатство Нег на чизми штикле? Које срећа поклања Маленима људма, Да велики издају, Да познати бивају.

САРА: Да иј оставимо саме, он ће њу јамачно дотерати, те ће јој се усладити нобилитет. ФЕМА: Ху! Камо та срећа! Ја сам заиста несрећна мати. САРА: Не старајте се ништа, ово је филозоф. (Ружичићу.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

да ме вежу за јарбол Ако си постао песник тако ти и треба Сад поштуј наслеђено блато Буди туђа песма туђа срећа Буди гром зарђао у мору Онима који своде свет На прву реч недовољно одгојену И птицу која налази своје законе у

Петровић, Растко - АФРИКА

Заузет тим осећањем ја и не чујем добро све његове речи, али их потврђујем главом и смешим се. Колико је за мене срећа да путујем са њиме! Сат-два његова разговора за мене су као јединствени семинари.

Њамкоро је питао кокош: „Ево дођоше бели са дугачкога путовања, питају како ће стићи тамо куда су пошли, хоће ли срећа бити са њима?“ Кокош је одлетевши пала на леђа и једнако се на леђима копрцала.

“ Кокош је одлетевши пала на леђа и једнако се на леђима копрцала. Њамкоро тврди да је то знак да је уз нас велика срећа. За овако лепо пророчанство добија пет франака. Три врачаре из времена Вуијеа помрле су.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

“ Е, мислио сам све ће нас паша посјећи. ДРУГИ ТУРЧИН: Наљутио се, а очи му као жива ватра сијевају. Срећа наша те се, приклијештено у томруцима, нађе још пођешто ђаурскога робља, те да њине главе не исјече, листом би наше

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Мало после престаде борба око Тешице и наша це војска повуче. И то је још срећа! Пушкарање це постепено прекиде. Овда онда пуцкарало це још погдегде из пушака и топова, али свакоме је било јасно да

Но стара српска срећа поможе, наша посада остаде хладна и мирна. У шанцу се само разлегала команда: »Картечом, скора ватра...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

На то мени срце: Добро ј’ мени туди, Ал’ би време било Да променим груди. Здружиће се срећа да ме тамо прати, Одакле ћу теби Нову срећу слати.

Није туга моја друга, Сто ме јада не савлада, Моја ј’ срећа шарна дуга, Сваки тренут златна нада. А ја друга блага немам, Нит’ би друга блага требô; Ти си злато моје наде,

А севне ли и замагли И загрми бој, Показ’ћу ти да сам и ту Соко бранић твој. Љуби мене љубованко, Нек нам срећа сја, Ако не знаш шта је љубав, Учићу те ја. XXВ Ој, ружице, цвете вити, Ти се немој поносити!

“ Кад полише колач вином, Па сркнуше, кâ шта треба, Застадоше, збунише се, Душа им се усколеба. Јер откако је срећа њима зацветала, Никад нису уста још на уста пала, А пољубац први рад се увек скрити, Је ли, моје лане, па знадеш га

Ох, блажени дани, Кад се заносимо, Змије, клетве и авети Јоште не видимо! XЛІІИ Срећа стоји, нешто чека; А јад иде, Бог зна окле. Срећа им је била кратка, Јад ће бити Бог зна докле.

XЛІІИ Срећа стоји, нешто чека; А јад иде, Бог зна окле. Срећа им је била кратка, Јад ће бити Бог зна докле. „Куме, куме, погледај га, — Има ли му јоште дана?

Сестро моја, нежни цвете Старих успомена, Нит’ је срећа, нит’ несрећа Што ти гроба нема. Ја и тако к небу гледим, Ту им тражим лика, Кад се сетим мојих милих, драгих

Како у вис шева лета; — Како неву грли срећа; — Како красно ружа цвета; Како ј’ живот пун пролећа. Таке слике ја бих свету Брже него песму дао, Ником никад не

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ту су, на педесет метара од нас. Стрепимо само да не изврше јуриш. Сва је наша срећа у томе што њихов командант није у првом стрељачком строју, те нема ко да им нареди.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Камо срећа да сам, кад сам га подигао реч ону изрећи, на двоје прегризао! Ах, проклети језик, вредан јест да страда који год не

Но не! То је давно било, повјест сада мртва, А љубови нашој жива подобаје жртва. Пој која је срећа оног који љубљен љуби, Јогунасти како дане у пустоши губи; Како љубов, куд год иде, преобража твари, Што се љуби, све

Пак кад свега тога узрок, што је све зазид'о, Тебе помним, души мојеј возљубљена Видо, Срећа, велим, у слободи човјека почива, А слобода у остену разумноме жива.

Идем — што ћу? (совјест трпи) —, и више сам пута Изгнан мор'о прах отрести с мојијех опута, Ићи куда нова срећа прстом сл'јепо каже, Оставити што м' је тада стало да помаже.

Дунав није напојио, није Фрушка смела, Ни за Загреб паки срећа није ме припела; Нису могли удржати двојеструки в'јенци, Писаничке и венетске љубве ми првенци.

Овако се, небог, тјешим кад се Срећа м'јења, К'о, кад зима на њих ступи, безлисна корења: Кад одлазим с мјеста кога, и страх ми се јежи, једа л' боље

Јошт скорбније ће ми ново бити: Штогод упов’о сам — ништа, ето, Не получих, нит ћу прибавити. Срећа ми се, худом, ах! не смеје, Љубов увек љубјашчег ме бежи; Мен’ весеље радост и не веје: Моме скорб и јад на срцу лежи.

Отуд у свет, прост ја, ступих, Пак искуства скупо купих За мир срца мог чувственог; Срећа лија гонила ме А противност свалила ме Очајањем угњетеног.

Јесмо л’ без зла који час? Човек, страва човеку, ах! већа, Гони правду, што је свију срећа, Гони мир из света сав. Вук не ломи реч ни веру своју; Топи картач не привезу к боју Анаконда, рис и лав. 1825.

У прсима Српкиња благо неисплаћено Носи! Не гледај време, јер љубов све ће победит! Сети се да највећа срећа те овде чека: Роба родити нећеш, већ човека, образ божества. То је злато! То је сребро и драги камен! 1826.

Једва утекох, ноктима мал’ ми Очи не изби из главе, — срећа да читав отидох. 1831. Владислав Стојадиновић Чикош МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ — Гле Благоја! Куд ти тежиш?

Наклона види л’ да ти је срећа, у Ватру скочиће због тебе, за живот свој Тај дволични не мари Доброжелатељ: духне ли Пак откуд ветрић ма најмањи,

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ВУЈО: Слободан?... Слободан, дакако!... А зла ви срећа, витези, да какви ће ни бит’ господар, него слободан?... Јуче — е није богме, него баш одјутрос, и заплакала се сирота.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Бојим се, вели, познаће ме, па оде и брада и глава.“ Ја укабули', па што Бог и срећа јуначка дадне... Те цијеле боговетне ноћи нијесам могô ока на око склопити.

ми трапезе, ја ћу ш њим вечерас морати подијелити мејдан кô бирземаниле с Асан-бегом Чеком од Сане, па коме Бог и срећа јуначка вољадне! Једва га умирише и свладаше да не подврисне: „Стој! Буди мене миран!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

О ја бих радо приче праисконске, Ја волим бајке: младости су пуне, У њима јек је трубе јерихонске, Док ваша срећа по гробљима труне. Нек' моја срећа сања и на лажи.

Нек' моја срећа сања и на лажи. Више је волим но науке ваше: И луду младост моје око тражи, А најмудрији гробари га плаше.

Сада пун досаде богова се сећа И смеје се Богу који васкрсава. Ах, живети можда некад беше срећа! Он би сад да спава, за векове спава. Живот мре. Он сања.

Заспала срећа тешко спава, А над њом жуди јасмин снен, Лицем јој бол се разиграва И страшћу дише зрели клен. Похотно шуми јасмин

Похотно шуми јасмин снен. Кад пожар који снагом доји Пепелом заспе звезда прах, Срећа ће химну да запоји Просуће венце ружа Бах, Грунуће снаге вулкан плах. (1912) ЗЕМЉА ОЛУЈЕ ''Не додируј ме!

За сваком зимом и за сваким летом. Стани сад док се млади сан ужива, Неоскрвљена срећа док се снива, Сад кад смо сами ја и небо твоје.

О, чему сјај тај што дан очарава Кад моја срећа на дну Прошлог спава? И тихо јецам сред вечери позне. XXИВ Сав сјај што нећу крај мене се јати, Сва празна ласка

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Како си, Јонатане, могао да подлегнеш? Срце моје, Јонатане, горком је патњом пуно. Био си моја срећа, пријатељу, брате мој. И ти си ме волео, Јонатане, више но своју душу. Љубав је твоја превазилазила и љубав жена.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У Левчу, Тамнићу, Белици и Ресави у сну грожђе јести значи: »јаук, болест« (ГЕМ, 20, 1957, 184), а код Поповаца: »срећа ти је кратка« (СЕЗ, 65, 1952, 264). Гуња.

Најглавнији обредни хлеб је чесница (која се, у Лубници, зове »срећа«). Њу понегде месе (од пшеничног или кукурузног брашна), на Бадње вече, кад и к. »бадњак«, тј.

Ћипико, Иво - Пауци

Пали и големи трошкови на њ. Срећа, те неће имати одакле да их плати! На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се што се ово догађа у новије

Војкан оде у свијет да потражи дјецу .... Бог зна куд, и живе ли још? .... Стрица Петра чека што и Војкана. За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета, али која вајда кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути?

Погађао је Глишо рашта га господар штеди, али ко господару што може? Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа! Сигурно помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде!

Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора. У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема... А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику.

драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту! Лако за те...” Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду. Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише.

— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа! Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.

Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке! Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.

— Што ме гледаш? Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити. А ужасно се на одијело троши, немаш појма! Срећа, де ће ме, зафаљујућ' пресвијетломе, ова комисија окрпити. Ма пожуримо!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

„А, ако га ухвате разбојници?“, питала је. Тешко је са женама. Срећа је за мене што сам читав свој век провео иза дебелих зидина манастира па нисам морао да се борим против чудних слутњи

Његов циљ је ту одмах надохват руке, а за то и није потребно нешто особито много. Довољно је да га послужи срећа и да на правом месту и у право време изведе праву представу. Димитрије ...Потом Никанор исприча своје виђење.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Млади Нунец ишао је, Где га позва лепа срећа; Забацивши звучни гитар На широка своја плећа. Мамузе му ситно звече, А мач звони о степене...

И тако, извол'те чути, Отпоче лукави Амор да душе њихове мути. Но срећа потраја мало, не зато што беше срећа, Већ бедном кравару селском што, најзад, буклија трећа Одузе сва чула редом.

И тако, извол'те чути, Отпоче лукави Амор да душе њихове мути. Но срећа потраја мало, не зато што беше срећа, Већ бедном кравару селском што, најзад, буклија трећа Одузе сва чула редом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

О СУНЦУ, ЏИН И ЊЕГОВА ПЕЋ 114 XXИИ БЕЧ. УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ 120 ХХИІІ ПРВО НАУЧНО ДЕЛО И ЊЕГОВ ПОСТАНАК. СРЕЋА У НЕСРЕЋИ 129 XXІВ ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕРЛИНУ. СТАБЛО ЖИВОТА 136 XXВ ГРАЦ.

Зато је била права срећа да се у Клеопатриној пратњи нашао Сосиген, којему је Цезар поверио реформу календара. Сосигенова календарска одредба,

Но она ме при крају мога боравка мал’ не изневери. Шта ћете, срећа је женскога рода. Ево шта је било. Наш конгрес се приближавао своме крају.

ХХИІІ ПРВО НАУЧНО ДЕЛО И ЊЕГОВ ПОСТАНАК. СРЕЋА У НЕСРЕЋИ Беч Ово Вам писмо пишем, драга пријатељице, из библиотеке бечке Политехнике.

га, ја преживљавам поново бурне године мога живота, и сада ми је тек јасно како у несрећи може да буде и срећа прикривена. XXІВ ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕРЛИНУ.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

њом): Ево не дрхтим, не клецам од страсти за твојим телом, већ само осећам како би ми ту, код тебе, било све моје: и срећа, и мир, покој, кућа... Ето шта си ти за мене и каква! Сада мораш све да знаш.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” Мајстор Коста се у последње време некако све више и више у сликама изражавао. Мало срећа, мало читаоница, човеку се машта потхранила.

Уме бити срећан, и то је његова срећа... Јулици и Срби чиним много више, они више и траже, али њихово радовање је сасвим другачије.

С ким се дружи, како се понекад изражава, и, што је најгоре, лакомислене је природе, не прима ништа к срцу. Срећа је што у школи напредује. Мене слуша, морам признати, али после опет удеси да ради друкчије...

— Нано, теби је увек до шале. — Море Јулице да видиш, и није; него хтедох рећи да је срећа што мали од оца нема баш ништа. И не треба му.

Ти си била срећа и за сиротог Тодора; сећаш ли се како те је волео и мазио? — Јулица уздахнула дубоко и чини руком знак да је и то

Отац Миланов, који је само годину дана раније веровао да сва срећа зависи од стипендије, гледао је сад шта се за час начинило од те стипендије.

Друге године, Бранку се насмешила срећа, добио награду за темат, помогао му мало и Павле, и он је отпутовао у Италију на три и по месеца.

И ту ми рече једну лепу ствар: — Код нас, Јевреја срећа је увек и ствар разума. Отуда су наше среће и разноврсније, и дуже могу да трају него код других народа.

У степеништу, отац је дигне у наручје, и милује је, и обоје подрхтавају и ћуте. Сокина једина срећа. Прекине срећу Сока: „Пусти ме, задуваћеш се.

” Па се опет прекине празан разговор. Паланка тешко подноси догађај који нема реп, свеједно да ли је несрећа или срећа у питању. Још један дан, четврти: тада се нека госпа јавила са одређенијом бригом.

Али, видиш, Мимића бије још и несрећа. Срећа и несрећа, то су фактори живота и у животу владара, и у животу просјака.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Све ово, љубезни моји читатељи, доказује да и крпеж није за одмет и да је велика срећа кад се и огрижаји каткад у кући догоде.

јер, као што сам казао, она је тако на добродетељ гледала да нико није помислио ни издалека у њу завиривати; камо срећа да и наше девојке њеном примеру подражавају, таким начином не би своје аљине до полак прсију изрезивале, нити би

дају трње провлачити, и проче, а то све само добродетељи и истине ради, која је једино благо и блаженство, и једна срећа на земљи живећи људи. »Почитајеми г.

поштовања БЛАГОДЕЈАНИЈЕ — доброчинство БЛАГОДЕТЕЛНИЦА — доброчинитељка БЛАГОПОЛУЧИЈЕ — напредак, благостање, срећа БЛАГОРАЗУМНИ — опрезан, разуман, разборит ВАЛ (из франц.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Оно се смејало срећи као и несрећи, јер срећа је готово увек варљива, а невоља не. Оно се смејало слободи као и тиранији, јер слобода је често фраза, а тиранија

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Наша контрола је била искључена. Људи су били препуштени сами себи... Нека нас срећа послужи, хвала Богу! — и командир се прекрсти — те изведосмо читаву батерију из тога пакла.

— Требало је да поведемо још неколико коња — вели редов Џамић. — Ех, да смо знали да ће нас оваква срећа послужити — узвраћа Груја.

А-ха! Хоће то, хоће. Сва је срећа што је између возова било велико одстојање, те су возари могли благовремено да се зауставе.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Сву јесен ми у очи лишће падало, К'о по шанцу доскорашњег бојишта: Каква срећа данас дивна што ми је младост чедна! О Саво реко, понеси ме као чун далекоме мору, Или као оборено вито стабло

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

У Горњем свету угор је цењен, али бити цењен тамо горе није нарочита срећа за рибе. Нека га више ништа не пита! Љутито машући репом риба се изгуби иза стене, а Седефна ружа се обрати медузама.

Низ кичму малог сунцокрета прође језа: није нека нарочита срећа родити се као сунцокрет! — Као патуљак-сунцокрет! — исправи га један од браће, а мама се трже.

Сада је бар знао своје право име! Али, бити маслачак сам самцијат на свету, је ли то нека срећа? Малишана је све јаче обухватала туга. Осети како од ње бива све прозирнији, све тањи, као ветар лак и хитар.

Ти је не можеш тражити уместо њега, али попни се на Сунчев Брег и питај Сунчеву мајку за савет. Ако она не зна где је срећа твог сина — нико неће ни знати! — Источни ветар пође за облацима, а жена крете да нађе Сунчев Брег.

— рече мајка. — Тражим срећу свог сина! — Ти му је не можеш дати! — Сунчева мајка заврте тужно главом. — Његова срећа је у девојци с цветом у оку, а девојка је у пољу макова зачарана.

И гле: полако и посрћући уз њега се пењала мајка, а придржавала ју је Поглавичина кћи. Не верујући да је таква срећа могућа — Белко се уштину за мишицу: чуда се само у лудим сновима догађају.

— упита. Варалица одмахну главом. — Не крадем и не варам! — љутну се, а карта му под језиком не би ли га срећа посрећила да му баш та притреба. Гракну орао и окрену се да види шта га то у леђа пуцну.

Варалица испљуну карту и пљесну руком: — Добио сам! — Видим! — обори главу орлушина. — Или је срећа, или је твоја вештина тако хтела! На част ти! Мене још нико није преварио.

Пажљиво, као да му се ради о глави, окрену Радан коцку и помери скакача неколико пола унапред. Срећа је, изгледа, била на његовој страни. Дечаков скакач био је све ближи циљу. — Човече, не љути се!

Постоји Заборављени Град, у њему Замак, а у Замку твоја срећа. Да би до ње дошао — мораш пронаћи кључ који и Град и Замак откључава.

Још је једино, у прикрајку, орах стајао. — Срећа што си тако чворноват, тако ружан! Бар ће ми тебе оставити! — шапну брезица, али се у истом часу зачу нечији усхићен

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Ти! Таквога сина имаш. КАТА (погружено одлази, кршећи руке): Црна ја! ТОМА »Црна!« А зар кадгод беше бела, срећа каква? Од како си, таква си. И родила си се таква! Стара, мртва, ледена, плачна...

) Седни! ТОМА (згрануто): Још и да седнем? МАГДА (преклиње, моли га): Седни те с тобом у кући срећа, благослов да ми седне! берићет, благота с тобом у кући да ми заседне. Седни! Окуси! Само хлеб, со!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Негда у таке ноћи, када отка Помрлом грању зима покров ледан, Ова је соба била кô врт један, Гдје је поток текла срећа кротка: Као и сада, пред иконом сјаји Кандила свјетлост. Из иконостаса Сух бршљан вири.

У небу свијетле се ласте. И вече све ближе Стиже И расте. По граду гомила блуди, Врева и хука: Упоред иде срећа и мука, Суза и смијех; Чедност и гријех Једно уз друго стоје, И све се комеша чудно И врви.

уз пратњу лептира сњежни' И тихи шум са грана, Ти, драга, ишла си мени Кô срећа помрлих дана... Вјетар је мрсио лако По твоме њедру влас, А за тобом је стизô Грличин топли глас.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Све је изгубљено, остаје само „худа срећа“. Истом трагиком обојене су и песме о времену Бранковића и хрватских банова.

Кад су се зачудиле Сењанке девојке како је са два друга похватао многе Турке, рекао је просто и скромно: „То се срела срећа и несрећа“. Сувишно је истицати како је овакав јунак деловао на борбено расположење народа.

Више тлачи коњиц Јабучило нег' што Момчил' бритком сабљом с'јече; ал' га лоша срећа сусретнула: кад изиђе према Пирлитору, сусрете га девет враних коња, а на њима брата ни једнога!

“ Тад се Марко на њу насмејао, па је њојзи тијо беседио: „Срећа твоја, лепото девојко, што се ниси јабуке машила, ил' јабуке, ил' прстена златна; вера моја тако ми помогла, обе би ти

Ако ли ми бог и срећа даде те се здраво у Крушевац вратим, уватићу Вука Бранковића, везаћу га уз то бојно копље — као жена куђељ' уз

И овако шеташе, вишњега бога мољаше; срећа ти је донесе на један језер црне крви, љуби Лазарову. У језеру находи гиздава господичића љуби Лазарова.

погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, драга душо моја, да ти с̓ здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа нађе, узеђу те за Милана мога, за Милана, богом побратима, кој је мене богом побратио, вишњим богом и светим

погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, моја душо драга, да ти с' здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа нађе, узећу те за Милана мога, за Милана, богом побратима, кој̓ је мене богом побратио, вишњим богом и светим

душо, у табору честитога кнеза; моли бога, моја душо драга, да ти с' здраво из табора вратим, тебе, душо, добра срећа нађе: узећу те за верну љубовцу“. И одоше три војводе бојне: њи ја данас по разбоју тражим“.

Алил-ага беседио Марку: „О јуначе, Кралевићу Марко, ајд' на мејдан, да с' надстрељујемо, па ако ти бог и срећа даде те ти мене данаске надстрелиш, на част тебе моји бели двори, и у двори моје достојање, и кадуна моја верна

њега л'јепо дочекају, и нек тебе даду Арапину, да у двору не замеће кавге, а ја знадем ће ћу те отети, ако бог да и срећа јуначка“. Оде Марко у хана Новога, а ђевојка у цареве дворе, па казује цару и царици да је дошô Краљевићу Марко.

Глас допаде црном Арапину: „Зла ти срећа, црни Арапине! Стиже јунак у твоје сватове; коњ му није коњи каквино су, веће шарен како и говече; нит' је јунак кô

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

нема у глави има у књизи Сви људи заједно знају све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга Нема ништа Без најбољег друга Друг ће другу Да ублажи тугу Друг другове У сватове зове ПУЋИ ЋУ ОД

шустер Нешто ми се горко збило Убоде ме оштро шило Рекоше ми буди џокеј Океј океј Бићу џокеј Издаде ме и ту срећа Падох с коња као врећа ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК Једном кад ме звао рак Звао рак На свечани доручак Доручак

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Сва срећа што сам на вријеме скочио у неки јарак, иначе бисте ви, дјечаци, још данаске стајали скинутих капа над гробом раба божј

— Гле, колико им је само стало до муниције! — чудио се командант. — Сва срећа што не знају за оно склониште у Мачковој пећини.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Двојица једноживци свуд су пристали с добром, дома и на путу, на јелу и на спавању. И срећа им бољма служи. Двострук им је доходак, свакад су разговорни, ноћ им је слободна и светла ка и дан, ни од кога не

(смрт) Ни говори, ни ромоли а вид човечији има (икона) Једна глава, једно грло, суретина одело (калуђер) Њима срећа, осталим штета (трговци) Ка гладноме докопати се ситу лепа се јеџека најести, удес је, тако и желити наслушати се

Рече ми: стигла те је честита срећа; а рада сам видети је и сазнати побољма. Врх натуре ми реч издајеш, а сконе не исказујеш, чудно ми је за то.

Девојка Јаох, леле мени, сад ме зла срећа сукоби и белај ме снађе те нападе ме опак дауџија ка љути душман, а мој ближњи друг изобличивати ме и злом обносити!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Којешта! — помисли Мане — па Манулаћ није ни био ту. Он је у то доба већ обично у кревету. А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте. да, мисли Мане, сами су били.

А имала је три зета у околини. Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре, — може јој се каква срећа јавити тамо. И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.

А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света: свет ће је заборавити, па ће и гласа онога