Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Е, — хвали се Никола, — баш сам срећан а да нема ње, зло! Још би ми дрекавци и кућу оборили. Бива те и мој Золе провири на врата, ал’ онај у лугу још се више
— Ох, како бих волео да... Не! Не! Милисаве, дете моје, живи ти и буди срећан!... После тога се окрете од њега, а главу је заронио у јастук, дубоко уздахнувши.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Наравоученије Срећан је човек такова сложенија који се ласно не расрди, и који може у време срдитости расуждавати.
И до данас међу христјани находе се који и сами не знаду шта о њојзи мисле. Карол дванаести био је срећан против Петра Великога, док је ови своје војинство научио како ваља војевати, пак онда онај пропадне.
Ја знам тога и тога који ништа није радио ни заслужио, али кад је срећан!” Мучно је говорити с човеком који хоће у ветар да говори, и да ни сам не зна шта мисли, шта ли беседи.
А кад би срећа у самој вешти нешто била: тако, ко је срећан морао би всегда и у свачем таков бити, но ми видимо све напротив.
Пастир за овчицам кад пева, он је срећан у својеј сфери, илити окресности. 115 Петао и гпаги камен Пепао, чепркајући, нађе многоцени дијамант.
” - „Сам на свету!” — са ужасом вопију голубови, поздраве га, честитају му срећан пут и одлете, са сожаљенијем међу собом говорећи: „О, несрећне на свету птичице!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Ја сам слушао мога оца, и сећао сам се целог живота свију његови̓ совета, и био сам спокојан, задовољан и срећан. Следујте мом примеру, следујте тој чаши мога оца, не само у пићу него и у свима другим страстима и наклоностима, па
̓ — Везир нато ма̓ну руком: ,Еј исадиле̓ (срећан вам пут). — Тако ти ми, не седивши нимало код везира, изиђемо и сви рекнемо уз пут идући: ,Богме, брате, онако је,
а он нама по сто пута срећан пут од Бога запроси. Управо сиђемо на Дњепр где је ћуприја све од пола јела некако увезана и на води плива.
кад си преступио заклетву и ниси над народом надзиравао и ниси чувао овце, а ти узми капу, пак иди чувај свиње, и срећан ти пут!” — Ђурица пође му руци, а он трже руку. Тако ти мој Ђурица оде из Сонета.
, државни ШТРАНКА, нем., конопац, уже ШЧАСТИЈЕ, рус., срећа; ШЧАСТЉИВ, СЧАСТЉИВ, срећан ШУЋУР, тур., хвала
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, браћо, срећан дан, срећан рад, срећно виђење дабогда! — рече чича Мирко, па натеже бардак. Пурко се, међутим, упита за здравље са
— Е, браћо, срећан дан, срећан рад, срећно виђење дабогда! — рече чича Мирко, па натеже бардак. Пурко се, међутим, упита за здравље са Ћебом,
— кликну Миона радосно, притрчавши, па узе грлити и љубити Огњана. Огњан се мало изненади. — Па срећан ти рад, домаћине мој! — настави Миона. — Гле, гле! Како је то красна браздица, па како је дубока!... О, мене луде!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, У несрећи људској — срећан. Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.
За све време њиховог разговора чечао је као пас и слутшао њихне „паметне” разговоре... А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше...
Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело. Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише
Што журиш? — Само пожури!... Све ми се нешто слути... Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли... Пожури, побратиме!...
— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. — Ја бих то највише желео! — рече Лазар. — Е, срећан пут! — Хвала!... Дај боже!... Коњ заигра под њим. Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван.
бакрачлија — бакарне корице за сабљу, предмети од бакра балинчаг — деца неуких и простих муслимана батли — срећан човек бегенисати — заволети без — врста платна белај — несрећа, зло, беда белокорац — нож са ручицом од беле кости
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тако је прошао цео живот тог човека заљубљеног у звезду. Али он је умро срећан јер је цео живот живео у светлости звезде која је била лепша и већа него све друге звезде: зато што је светлила а није
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она ће га и усрећити! Ја вам кажем: она ће га усрећити! Бар ја бих с њом био срећан! Још како! Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: „Лакше, лакше, младићу!
Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!... После се сетим Марије, ах, те прве и
Аксентије Смиљанић позна га у мраку: — Побјеже! — рече он. — Ко? — Учитељ! Поп дахну душом: — Срећан му пут! — Шта? — рече Аксентије. — А Мара? — А? — И она с њим!
Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао. Ја сам био и одвише срећан да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући овај сладак сан грком јавом. Вечно сам био с њом.
Ја видим, и ти видш да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун. Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце? Сви разлози су за, један лакомислен крај срца против.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове. Тако је причала чешће, љутила се и додавала ла је зачудо увек срећан тај господин Спира. Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.
— А па наравно. То је идеал и мој и мојих родитеља био... Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан па дочекам да се упразни каква добра парохија...
— Ао, фрајла-Јуло — рече јој Шаца сав блажен — кад ћу бити тако срећан да ја сам, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и ја вас понудити!
И док је он њу сматрао као недостижни идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан, — дотле се, као што се већ увелико приповедало, он, Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз
— рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега. — Е, па збогом! — вели поп Ћира из кола. — Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опора вила од лаке несвестице, у коју је
— ’Ајде, терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа. И кола пођоше. — Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау Габриела. — Е, то је баш лепо. Ко би то рек’о. Е, баш, баш...
Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку. Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им срећан пут!... — А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио док сам ја била тамо напољу!
а ко је узме, биће срећан и задовољан, к’о и сам што сам у супружеском животу свом. — Та коме ви говорите — вели домаћин — та знамо ми већ то
— Е, да! Та шта говорите! А, па дабоме! Пролазе године, а женска деца, што кажу, зачас нарасту и нађикају к’о штир. Срећан пут, па поздрав’те све. — ’Ајд’, Петре, потерај! Кола пођоше.
Ој, збогом, красна душо, Па срећна довек буди. И одјек сродни’ груди Још прима: Срећан пут! Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.
— Она је срећна, а тек он, како је он срећан! Како је срећан! — рече путник, па се опет даде у мисли. Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза
— Она је срећна, а тек он, како је он срећан! Како је срећан! — рече путник, па се опет даде у мисли. Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу,
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Веља радост у пријатеља му и у Мице. Како Марко постаде нотарош, буду сватови, и тако по нади и жељи постаде срећан пар људи: Марко Рогозић и Мица Рогозићка. Срећно је све текло, срећни пар лепо живи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И сви би они мислили да сам ја једини срећан међу њима. Јер шта може бити лепше и пријатније него ићи вереници? „А у ствари, чак ни она блага баба, светитељка она
„Јест, сви би они веровали да сам ја једини срећан међу њима. Сви би они мени завидели. Јер, шта? ја идем вереници. Значи: волим, дрхтим од среће у оној радосно
И у овом часу, у овом тренутку кад ме својим слатким речима бацаш у најлепши занос, ја бих ти могао рећи да сам лудо срећан. Ето ја те сад волим безумно.
Африка
„Идем сутра у Ман!“ кажем себи и понова тонем у сан бескрајно срећан. Неколико сати раније ја сам први пут у животу чуо за Ман. Ујутру поливање водом од које се јежи. Кинин.
Бог је, разуме се, срећан и не жури се са прождирањем јединствених девојчица, на чему сам му бескрајно захвалан, јер је он тежак, неспретан,
Рекох да су ми жена, деца, краве, пси, козе, отац, мати, браћа, кров итд. итд. врло добро и да сам срећан што је тако и код њега. Он ми од своје стране показа свој дом.
То би једва чујно, те бејах срећан да ни Н. ни Меј још не примећују. Црни који су нам долазили испредали су једну дивну мрежу звукова над биљем и
Све је радосно што је сунце најзад отишло. Групе људи и жена пролазе у разговору. Ја сам савршено срећан. Проналазе ме ипак неки старци, које у мраку не могу да познам; са њима је један стари гријон (бард), кажу сасвим слеп.
франака, за целу ноћ ношења, да сам по пет франака давао шефовима племена, и да је црнац на другом месту тих, уљудан, срећан, ако шта добије!
Овде су већ лагани, и чаробни, и рујни заласци. у Кази у седам часова. Срећан сам да могу попити чашу хладнога пива; да могу купити последње новине из Француске, донете аеропланом; не као на југу,
Био сам уморан, модар, прозебао, можда болестан, али истовремено и срећан да ће се овај пут, који није био ни невероватан ни неприступачан, али који је за мене значио много, још продужити.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Него, како се случајно код вас догодило, ви сте врло срећан човек. ЈАЊА: Пи, пи, пи! Право кажи греческо мудрост: „Ди — ј нестрећу, ту — ј и стрећу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
С времена на време – што Павле није приметио – њене би се крупне очи затварале, и неки срећан осмех јављао се на њеним лепим уснама, повијеним при крају, као да једе трешње. Капетан јој се беше допао отпрве.
међутим, кад је добио своју куртку, чизме, и попону, као да се облачи за свадбу, пред вече, дотрча Агагијанијан, сав срећан, да јави да су Исаковича Руси нашли, на свом списку, као свог официра, који је задржан у Темишвару.
(Исакович је хтео да каже фигура, али је рекао: Хинтер.) Жели му срећан пут! Био се толико расположио, да је почео да млатара рукама и да маше Исаковичу пешкиром, који је био скинуо са главе.
А хтео је све да отрпи, ако буде могао, само да Теклу оперу, оставе на миру. Био је сав срећан, изненада, да се разговор о Теклиној посети у Енгелу, тако добро свршио.
Све то, каже, није потребно. Чуо је већ о капетану. Неће да га задржава. Срећан му пут у Јарослау. На двеста, триста корака одатле, пред Павлом пуче широк видик, који је нестајао у магли, а спуштао
Теодосије - ЖИТИЈА
А журио га је и преподобни Симеон, говорећи: — Ако ме удостоји Бог да видим како се манастир зове наш, бићу срећан ако крај живота у њему завршим.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
То су главни узроци страсти који покрећу динарске људе као и узроци сукоба који се међу њима јављају; отуда произлази срећан или несрећан ток њихова живота, много више него што потиче од себичности или од лакомости.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Моје обавезе према вама нису тако обичне; ви знате колико вас ценим и поштујем. Био бих срећан када бих вас могао утешити бар.
Никакав облачак; хоћу да ми је све ведро. НОВАКОВИЋ: У срећном браку увек је ведро. РИНА: Но, а зар наш брак није срећан! Имаш ли да ми пребациш што? НОВАКОВИЋ (брани се одлучно): Али не! РИНА (љуби га): Но, па онда разведри се.
Пођите, молим вас, редом, па гледајте на шта он удара? Хоће да поруши оном човеку брак... СПАСОЈЕ: И то један срећан брак! ЂУРИЋ: А брак је господине, један од првих основа друштва!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био сам срећан што се то овај пут није догодило и што ћу маму од сада виђати без њега. Њега нисам желео ни у сну да видим.
Наједном, а да заправо не знам ни зашто, био сам срећан што постојим, што постоји овај насип, ова пруга на њему, мочвара испод њега и на малом језичку сувог земљишта Рашидина
За тренутак сам био срећан што постоји Грета; што је с нама и што смо због ње одвојени од осталих. Моја ољуштена леђа с малим милионом пликова и
Да се није десило оно што се десило, следећа три дана био би ред да будем с њима. Био сам срећан што се то десило, иако смо се мама и ја виђали крадом као љубавници, а испод њених очију расли плави колутови.
Негде, у врбаку, детлић је кљуцао у дрво. Био је то такав дан да се човек морао осећати срећан што постоји. - Ви знате шта ја мислим? - додала је Бароница. - Било шта да мислите, ви сте у праву!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Дакле да ти исприповедам. Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину. Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце.
„Вјера спасет”. Сад се врати и изјави да је готов. У срећан пут пију последњу чашу. Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се. Крећу се.
Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. — Ово је први дан срећан. Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде. Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром. Извади новце и исплати.
Она има код куће сваки дан комедију, па или се боље или горе водило, Чамча је увек једнак. Кречар, и он је срећан човек. Има жену, његову Агру, која му у свачему гове.
Гледа да заврши, но фрајла Лујза га запита: — Кад буде овде бал, хоћете доћи, Херр вон Кирић? — Бићу срећан. — Истина, неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро провести.
Уговор је готов. — Видите, Јуцо, и ја сам несрећан. Прво у породици, као што је свету познато. А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити. Нек’ буде. — Ма три дана таквог пријатеља име носила, лакша ће ми бити смрт.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Коцкајући се, свако вече скоро, при њеном столу, био је срећан да може неприметно додирнути прсте њених бачених рукавица, или да превуче руком по њеном огртачу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Почетак брака може бити срећан или несрећан, од њега зависи цео каснији ток заједничког живота, као и то, што је најбитније, да ли ће се или неће
¹⁸ Понедељак је први дан у недељи (по-недељак) по народном рачунању времена, и зато је срећан (по некима најсрећнији) дан за отпочињање разних послова.
²⁹) Посебно амбивалентно значење има среда. Према неким веровањима, она је срећан дан, односно улази у ред оних дана који су добри за почетак сваког посла, док према другим схватањима среда није
³¹ (Овом објашњењу иде у прилог и једно предање српског народа у ђевђелијској кази према којем је среда некада била срећан дан, али откако је на тај дан ухваћен Исус Христос, Бог среду прокле, те она од тада постаде несрећна.
) Према једном нашем средњовековном тексту, среда је срећан дан за рад: „аште ли в среде скроиши, буде ти корист и дође ти велико благо и живот“.
(Истина, постоји у Гружи веровање да је срећно дете које прохода у среду.) За четвртак се каже да је срећан дан. У народу постоји ова изрека: „Сви су дани добри, а четвртак понајбољи.
Веома је повољно за дете да се роди на овако срећан дан као што је то четвртак.³⁵ О петку се у народу мисли као о изузетно несрећном дану.
Дете рођено у недељу биће изузетно срећно и живеће „господски“.⁴² То је разумљиво с обзиром да је недеља, срећан, свети дан, дан одмора од рада. За срећног човека се каже: „Мајка га родила у белу недељу.
Ко се роди у белој кошуљици, биће „вазда срећан“ (само мора да је чува да му је не украду), верују у Босни и у 3ети.⁴⁹ Лука Грђић Бјелокосић пише да се у Херцеговини
⁹⁸ У Црној Гори се сматра да „прије године не ваља детету казати како му је име, да живи до дубоке старости и да буде срећан“.
или улогу амајлије која штити дете од урока и злог ока, или магијски спасоносних средстава која му обезбеђују дуг и срећан живот.
Ову косу чува дететова мајка. Док ставља косу у капу, кум овако благосиља: „Нека је срећан, дуговечан и благословен!“ Сви присутни понове ове речи и, следећи кума, стављају по пару, колико ко може, у исту капу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Погледали су је запањено. – Имам две кћери и мужа и ... па добро, рецимо, срећан брак! Уопште нисам амбициозна, знате. И не бих волела да заузимам место неком млађем.
– Али шта ће вам, онда потврда? — промуца козја брадица. – Видите, мада је то срећан брак, понекад долази до свађа. То је нормално у сваком браку, је л' да? И онда...
Лепо му стоји кратко подшишана коса. Има срећан облик главе. Осмехнула се: са тако ретким талентом за живот, он је и од овог места направио свој посед, у коме му је
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез устаде вичући: — Нека нам је срећан нови брат! Сви поустајаше и пољубише се с њим. Пошљедња се с њим пољуби Милица.
први наздрави владици, честитајући му Нову годину, па сви редом, како који прими чашу, заиште благослов и жели срећан почетак. Па посједаше. На ходнику момци служаху напитком војнике.
Ако бих са ово мало свога знања и много преданости и добре воље могао вам служити, био бих заиста срећан! — И ја бих био задовољан да останете уз мене — поврну владика. — Требали бисте ми још како!
ја... — Разумијем ја то добро. Немам шта да праштам, него, јесте ли задовољни гласовима из дома? — Срећан сам, господине! Никада овако не бјех срећан! Ја немам ријечи, којима бих умио захвалити вам!...
Немам шта да праштам, него, јесте ли задовољни гласовима из дома? — Срећан сам, господине! Никада овако не бјех срећан! Ја немам ријечи, којима бих умио захвалити вам!... Молим вас, тај господин Жутковић зна да је ово за мене?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Али ја би желио знати ваш густ? ДЕВОЈКА: Мој је густ онај који је и ваш. МЛАДОЖЕЊА: О, како сам срећан! ДЕВОЈКА: Како? МЛАДОЖЕЊА: Да такву супругу добијам. ДЕВОЈКА: Ви ме опет застиђујете.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Од почетка благородан, њихов је утицај на ову област књижевности и данас срећан кад год писац са зечјом истанчаношћу, осетљивошћу, слободом, смислом за игру и хумор представља разноврсне животне
Узе листак књиге беле Па је зеке — нацртао. Зека, зека из јендека, данаске си срећан био! Данас ти је — деце ради Стари ловац опростио.
Милићевић, Вук - Беспуће
Како би,он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу. Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико
Она сигурно још плаче, мишљаше он. Она каже да је несрећна. — А зар сам ја срећан? - запита се он и луташе очима по тами. И читаве ноћи не склопи ока.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Пали, комшија! — викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији, с којим се слабо и познавао. — Срећан Божић, и добар апетит желим! — додаде Јова. — Хвала, такођер и вама! — чу се из комшилука. — Извол’те да ручамо.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако збори у себека, Па једнога спаваћива Испод срца пипа жива, Ма кô мртав тај почива, Ко зна штано срећан снива, Ма зацело не од змије, Што крај срца с' њему вије.
ти за горицу пане, Па кад веће буде на западу, Да погледаш своју децу младу, Да погледаш и да се насменеш Те да срећан онда за век тренеш.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
славу нашу, Петрак је освитао код наше куће, свечан и обријан, и здравио се с дједом : — Побратиме Раде, да нам буде срећан данашњи светитељ.
— Покрао Раде! — Који Раде? — Твој Раде, Раде школарац! — дим у дим испали стриц, једак и задовољан, побједнички срећан и дјетињски увријеђен. — Ето ти твога ђака, сад се можемо стругати мотиком.
Отпирио сам као заобадан, а натраг дотутњао ознојен и срећан. Како и не би, повјерен ми је тако важан задатак, читава војска на мене чека.
Вјере ми, ко је узме, биће срећан ко један по један. Не мора се бојати хајдука, ни за мираз бринути. Дани Десници је првом пало на ум да свом камарату
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Завидан ти је човек као проклет. Никад му ничег доста, никад срећан. (На сцену утрчава Суљо. Сви поскачу.) ЈУСУФ: Иду ли? СУЉО: Иду. Биће овде за мање од по сата.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ракије на длану, онда прилазим руци, и, нудећи у исто време свој образ, честитам празник: — Христос се роди, нано, и срећан дан! — Ваистину и с тобом, чедо моје! Ове године мајка овако с тобом, а до године да Бог дâ да ми ти...
— Ко? — тргла се она. — Та он! Побратим! Тај срећник. Срећан ли је он! Она од страха једва дође до гласа: — Како, брате, а зар ти...
То је Ита осетио, и то га је као освестило. — Да, да, и ја! — И дигао се. — Срећан сам! Што да не? Хоћеш да ти певам? Знаш да ћу ноћас, док ви ... ја ћу сву ноћ — ах, ноћас! А опет то „ноћас“ било је..
велику, голему... Нарочито теби. А њему, већ — и опет је показивао напоље, на мужа јој: — он је сада и онако срећан. Пружио јој је руку, али није могао да крочи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
зоре, те помислим, сад ће доћи слобода на наше горе, да ће хтети, ко ће моћи, дићи народ богу горе, те ће бити један, срећан, неће бити Саве, дрине, и опет се тебе сећам, будалине Саведрине!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цар кад га саслуша, рекне му: — Кад је тако, синко, срећан ти пут! Кад се вратиш немој проћи да ми се не јавиш, јер и мени има доста година, пак ако би дао бог те би нашао ту
Пустиник му одговори: — Е, мој синко, срећан си, сам те је бог упутио куда треба. Одавде нема до њих више од по дана хода.
Змајева мати му рекне: — Срећан си што ме одма при првом поздраву матером назва, и к руци ми приступи, тим си ми постао син.
Тамо има увијек мјеста, погоди се и служи, и ако си добар можеш још и срећан човјек бити. Пасторак захвали човјеку, па опучи право у град.
И тако се жито одмах угаси, и он с Милицом остане срећан. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ! Пође некакав цар са својом женом и са кћери да се шета по мору на лађи.
— одговори војник и све му потанко исприча шта се збило. — Ето ти двор, од данас нека је твој, и срећан ти био! — рече му господар и оде својим послом.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Ја је видим увек у послу. НИКОЛА: Та по цео дан пипа, ал’ ништа не изилази из руку. МАКСИМ: Хеј, хеј, срећан си ти човек, то ја знам! НИКОЛА: Шта ћу, да је мало оштрија, волио би. МАКСИМ: Не знаш што говориш.
Ти си моја злосрећа, то ја знам. СОФИЈА: Буди једанпут и ти човек. МАКСИМ: То јест, дај се под папучу метнути, па срећан човек. СОФИЈА (публикуму): Е молим вас, сад како жена да се не радује код таквог мужа. Добрим не можеш, зло не помаже.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ја, дакле, таки и таког створа момак јошт нисам срећан био да се каква девојка (оћу рећи господична) у мене заљуби. Ја сам млого пути молио и преклињао Амора и Венеру,
Устани, девојко, ја ти праштам, јер сам више ја него ти крива. ТРИФИЋ: Децо, ја видим да је овај дан срећан за мене. Зато да заборавимо сви што је било, и да се скупа прочастимо.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и те системе, ма шта се догађало, јер, биће толико лепих ствари због којих човек, ако није размажен, може да буде срећан! Лова је одлазила и долазила. Одлазила у огромним количинама, стизала кап по кап.
После, док смо седели у његовој собици под самим кровним гредама, признао ми је да је у ствари савршено срећан, јер живи у складу са својим принципима.
Када је у вароши, обично у бифеу, „Код коњаника“ и пије сок од шаргарепе, јер болује од коњуктивитиса! Срећан човек! Суле се, представља као грађанин света, мада није сасвим случајно што је за своју резиденцију изабрао баш
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА (пољуби је): Доћи ће оно, ангелска господична; ја сам и са самим изјавленијем љубови ваше паче мјере срећан. ЈЕЛИЦА: Млоги љубовници по романима нису толико за свадбу марили; но ја ту другојачије осећам.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Намести кревет, од педља дужи, зевну, па леже и ноге пружи. Сав блажен, срећан, ниже без броја: „Кућицо драга, слободо моја!
ватра сама, распали га копитама и још њакну, врло љут: „Драги госо, срећан пут!
Ширећи гране старина храст срећан је био и сунце пио, журно, у сласт. А кад би стигло невреме бурно и ветар худ, ветар зао, када се драо, он би
“ Разигран точак весело ђипа, топло се брашно у сандук сипа, деда се срећан по млину врти, препуне вреће на леђа прти, врти се жрвањ вртоглав, а млин се тресе од буке сав.
— „Ово је, Борка, тврђава права, ваља ми бити меден!“ И момчић смерно утањи глас: „Алај сам срећан што чујем вас! Како живите са женом драгом, како вас здравље служи, иду ли деца за вашим трагом, јесу ли слична
“ Потврдих главом, шта да се ради. Кад се на свету збратиме млади, срећан се живот најбоље гради. СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) УВОД Оглас по оглас ево се ређа у
Сличице твоје, сви их у селу хвале: погледај, кажу, унуке твоје мале! А ја сам срећан поносним горим жаром, цртеже твоје милујем руком старом.
БАКИНО ПИСМО Унуко моја, дете сунчаног лика, деда је срећан због твојих красних слика, руком их глади, милује читав дан, дедин је живот постао распеван.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Говорио сам јој лагано: — Не могу вам казати сада, јер немам шта да вам кажем. Бићу само просто бескрајно срећан ако дођете. Дајем вам реч да нећу бити зао, да вас нећу задржавати, ни додирнути. — Не могу доћи.
Био сам срећан што има неког који, обраћајући ми се у својој патњи, не наилази на чисту себичност. Пустила је, једва усплахирена, да
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
За молитвом Нека иде труд и рад, Да у вама старост нађе Напреднију унучад. НА НОВУ ГОДИНУ Срећно нек је ново лето, Срећан празник свима вама.
невољи и сузама; Што за кору сува хлеба Под теретом умирете; Ал' што васкрс чисте правде Веровати ипак смете! Срећан празник свима вама, Тиранија које гони: Ал' што сузе разумете Које лију милиони — Вама који против ропства Подижете
лију милиони — Вама који против ропства Подижете стег слободе; Што славите рад и љубав, Који општој срећи воде. Срећан празник свима вама, Мученици са свих страна, Срећан празник, тужна браћо, Од Адрије до Балкана.
Срећан празник свима вама, Мученици са свих страна, Срећан празник, тужна браћо, Од Адрије до Балкана. СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И
Бог је тако испунио Сиротиње слатки над, Син је њезин срећан био, Јер је мајка срећна сад. Она грли сина свога, И обоје славе Бога.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ту је и збор богова, дошли да се напију крви на људској хекатомби, над-вук је срећан и крилати црви праћакају се чило у житкој земљи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Људи смо... ти знаш... пази мајку и сестре — он се опет уозбиљи. — Буди разуман и чувај се. Е, збогом, и срећан ти пут!... Дотада нисам нарочито помишљао да ми се шта може десити.
Застанем, па се окренем и видим кувара који ми махну руком, као да вели: е, сад можете слободно. Био сам срећан што сам остао читав и, онако усправан, стајао сам да се одморим.
— Ја не знам... али починем да верујем у судбину... срећан случај, назовите га како хоћете. Па ти знаш шта је било пре три дана. — Онда се Радојко окрете мени.
Хвала ти хтеде још нешто рећи, али му заигра доња усна, он трепну неколико пута и брзо проговори: — Срећан ти пут! — Журно се окрете и оде на осматрачницу. Враћали смо се један за другим, обузети мучним осећањем.
— Јер ако задоцниш, бићеш изведен пред ратни суд. То добро упамти. Срећан ти пут! Објава је била већ готова. Гласила је на седам дана...
“ И казао ви, да му се спреми овде, јер ће и он доћи вод’, да спава. Наскоро наиђе и Александар, срећан и озарен. — Украдосмо је пешацима. Замолих га да ми исприча, како се обавила та отмица. — Чекај!... Посилни!...
— А командир? — Падоше једно другом у загрљај... једва се одлепише. Сав је срећан. Вечерасмо и, онда, нема смисла да останем више, те дођох — заврши Александар причу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу ... Да се живи !...
Та зар она да буде његова, она!... Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом... А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...
А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и
ништа не ради, само седи... А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна. И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!... О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.
А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна. И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!... О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.
Тек само онако: »како сме он да буде срећан ?«... па цап преко средине и... готово!... Као да никад није ничега ни било...
Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже !« прекрсти се она, кад изрече ову мисао.
Да ме слушаш, а не да ми туторишеш! Коме се не свиди, срећан му пут!... Нису се разумели. Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Не, не, господине министре, без ласкања, боље се не да пожелети. Народ је, видим, врло задовољан и срећан. За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! — рекох.
— А ви сте на сваки начин спремили све што треба да такав срећан случај неминовно наступи? — Ми о томе нисмо још ништа темељније размишљали, али није искључена могућност да баш
— Ми о томе нисмо још ништа темељније размишљали, али није искључена могућност да баш заиста наступи какав срећан случај.
Сад настаде одушевљење и изјаве захвалности, али на то мудрац не рече ни речи. Саопштише збору срећан успех, додајући како тек сад виде каква велика памет лежи у том човеку.
Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... Ево нас у њиви.
— Ала чудне моје бабе, 'оће да је кицош и уз лонце... — Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! — Бог ти помог'о, ти жив и здрав! — Јесте се уморили радећи? — Помало, вала, трчкарамо.
— Добро ви вече, радници! — Бог ти помог'о! — Срећан рад! — Да Бог да, ти жив и здрав! — Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.
Он весело подиже главу и поче да се смеши на људе који пролажаху поред њега. Он је сад желео да сав свет буде срећан, као што је и он срећан.
Он је сад желео да сав свет буде срећан, као што је и он срећан. Потрчао би од радости, да час пре угледа своје другове, јер зна да ће се међу њима још више расејати и развеселити...
Али ме бар теши очински и каже да се не бојим ничега, док ми је оваквих пријатеља... А ја срећан, Боже, и само се чудим како се то људи тако продобрише!
Чудили су се лудој мајци и девојци, а највише лудом оцу. Свуда су их исмевали, а Васи су сви говорили да је срећан што је одбијен, и чудили су се шта је имао да заволи.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (срећан и збуњен све више): Је л' баш он то рекао? ЖАНДАРМ: Па јес', рекао господин начелник. ЈЕВРЕМ: Спиро, пола!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. А срећан и вредан човек. Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад сакрије главу у мрак, Осети се срећан, јак, Заокружен као број И на своме господар свој! Миш шмугне под кућни патос, А калуђер чак на Атос, Паличњак се
” „Е зече, мој луди зече”, Корњача му на то рече, „За ту причу, по Езопу, Ја сам тркач неподесан! Срећан ти пут у Европу, Добро ми је и ту где сам!
Црнотравци, срећан вам рад! Забављени око димњака, крова и стреје, Да ли бар наслућујете будући град, Знате ли његов главни трг где је?
Душа ми је била пуна, препуна. Волео сам живот, и Београд, и све што је било у Београду. Био сам богат, и срећан што сам свој дах помешао са дисањем великог града, што ми је дано да преподнева проводим у Народној библиотеци,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У томе се разбудих од страха. ВУК МИЋУНОВИЋ Срећан био, дивно ли си снио! На чудо сам и ја на сан био бранећи се од некијех пасах, и пет шест сам мачем пресјекао.
А што ми се највише допада, што свачему треба наздравити! ВЛАДИКА ДАНИЛО Срећан ли си, игумне Стефане, како те је Бог весела дао!
Море стење под силом небесном, колебљу се у мору небеса; волна волну ужасно попире, о бријег се ломе обадвије. Нико срећан, а нико довољан, нико миран, а нико спокојан. Све се човјек брука са човјеком: гледа мајмун себе у зрцало!
Жâ ми га је кâ једнога сина, жâ ми га је кâ брата роднога, ере бјеше пушка мимо пушке. Срећан бјеше, а убојит бјеше; око њега руке не превијах, свагда бјеше као огледало; у хиљаду другијех пушаках познати га
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Добро, добро. И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора тресући се од
Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио. — Ба... ба... ба!...
газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.
И теби срећан дан, и жива и срећна ми била! Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да
— Хвала, дедо! Срећан ти дан и празник, дедо! И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.
пет, шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.
и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.
Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар. Најпосле нађе то. Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.
Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао. И срећан што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој | руку на бедра, а особито на једар јој кук.
— дотрча Софка до њега и | пољуби га у руку. Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.
Али Софка му мимиком одрече да није то чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку. Он, сав срећан што није оно, досети се.
Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога што му она наређује и што говори с њим. Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И пуно цвећа што на један мах Стресе на
Да ми је живот лепоте и здравља, Кад чиста душа чисти дише зрак, И кад је човек срећан, јер је сâм; Када се сумња немила не јавља; Јер свет је беда, прљавост и мрак, И невољничка болница и срам.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Благослови могу да буду озбиљни и шаљиви. Нарочито се често чују кад се напија (Срећан био и куд путем ходио, и куд водом бродио!).
Куд гођ одио, дома долазио! Куд се гођ окренуо, свуд те срећа пратила! Куд ходио, срећан био! Лијепи глас по свему свијету носио, како што носи пчела по меденом цвијету! Нада те се не нашло јунака!
Свијетла ти као Милошева на Косово! — рече се у Црној Гори, кад ко учини какво одлично јунаштво. Срећан био и куд путем ходио и куд водом бродио. Срећан ти пут и од њега се похвалио! Срећан уранак, миран данак!
— рече се у Црној Гори, кад ко учини какво одлично јунаштво. Срећан био и куд путем ходио и куд водом бродио. Срећан ти пут и од њега се похвалио! Срећан уранак, миран данак! Срећна уранка, а бољег вазданка!
Срећан био и куд путем ходио и куд водом бродио. Срећан ти пут и од њега се похвалио! Срећан уранак, миран данак! Срећна уранка, а бољег вазданка!
— Није вук никоме срећу појео. — Сваком своја срећа. — Сваки је своје среће ковач. — Ко је срећан, и вране му јаје носе. — Ко бежи од прве среће, последња га рђа бије. — Бољи је драм среће, него сто ока памети.
— Средња је срећа најбоља. — Срећу моли да те испрати, а нек’ те не причека. — Срећан је кога туђа несрећа учи памети. — Ако те срећа не причека, на вељега је хата стић’ не можеш.
На несрећном се увек кола ломе. — Ишли путем два човека: срећан и несрећан, а према њима у силовитом трку нагло избију упрегнути коњи у кола, који су се били отргли из возаревих
Несрећан човек, нашавши се пред очигледном опасношћу да буде згажен, сиђе с пута у јарак, а срећан човек остане на путу да мирно сачека коње с колима и своју судбину.
увис, скретоше с колима у јарак, где се био склонио несрећан човек, — који под скрханим колима нађе своју смрт, а срећан човек оста нетакнут. Од суђења се не може утећи.
3) БИЉЕ БАДАЉ У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је срећан може наћи некакав драгоцјен прстен. ИМЕЛА (МЕЛА) На којој би се лијесци нашла мела, над оном лијеском има гуја с
свет суха муња — муња из ведра неба табак — кожар табачки — кожни тана — тигањ талија — срећа; судбина таличан — срећан таруут — јанџик; кожна кеса татарин — гласник, поштоноша на коњу телбиз — подвалаџија телечар — место где се држе
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пустиник му одговори: „Е мој синко! срећан си, сам те је Бог упутио куда треба. Одавде нема до њих више од по дана хода.
” И тако се жито одмах угаси, и он с Милицом остане срећан. 14. КО МАЊЕ ИШТЕ, ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ. Била три брата, па на беломе свету ништа више нису имали до једну крушку, те би
” На то му старац одговори: „Ако си наш, треба да се побратимиш са мном, ако желиш срећан да будеш.” Он на то пристане и побратими се са старцем.
” Зачуди се царев син на оваке одговоре, а највише на ови најпотоње ђевојке и промисли у себе да ће бити срећан и пресрећан ако ову узме, те слими с десне руке прстен и стави јој на руку говорећи јој: „Ти си моја заручница.
Цар кад га саслуша, рекне му: „Кад је тако, синко, срећан ти пут! Кад се вратиш, немој проћи, да ми се не јавиш, јер и мени има доста година, пак ако би дао Бог те би нашао ту
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Не могу да се начудим како те прошло! Погледај, молим те! Нолике чворуге, а јутрос нигде ништа! Срећан си колко си тежак! Брзо си се коварнуо, ко да те неко чудо извукло, Боже ме прости!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СОФИЈА и ВЕЛА (доносе послужење за владику, служе њега и Јовчу, па се измичу). ВЛАДИКА (гледа за њима, Јовчи): И срећан си, Јовча. Сва ти деца добра, и синови, и снахе.
МЛАДЕН (одгурне га снажно и с оделом одлази). ЈОВАН (враћа се ближе): Срећан си, Младене, срећан што си њен, што њу двориш, служиш и што, кад је облачиш, можеш руком да је додирнеш; што ноћу, кад
МЛАДЕН (одгурне га снажно и с оделом одлази). ЈОВАН (враћа се ближе): Срећан си, Младене, срећан што си њен, што њу двориш, служиш и што, кад је облачиш, можеш руком да је додирнеш; што ноћу, кад спава, можеш,
ЈОВЧА (са неисказаним напором да се насмеје, са сузама у очима, с болом у устима, кркља срећан, гледајући у њу): А... а... а...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Ха, ха, не тамо!” — почне сам себи говорити, срећан ако се то не случи касно, док се | јоште може вратити и на прави пут упутити; иначе, идући куд не зна, мора у целом
Онда ћу срећан бити!” Но, моја глава, пуна светиње, другојаче би мислила. Кога оженити? Мене? Сачувај, боже! Боље сто пута да ме
” Маленици, који за стећи силу дуката вредан је био и кадар, но за употребити и[х] на ови начин није нимало срећан био, јер кад би и[х] једанпут у кесе запечатио и у гвоздени сандук сложио, не би више смео у њи[х] како год у жеравицу
— надање благонаравије — питомост благонаравнејши — најпитомији благообразан — смеран благополучан — срећан, добар благополучије — срећа, добро благосостојанство — имућност, благостање благоурежден — добро уређен
штетовати — штетити што-либо — машта штудирати — студирати, учити шупчење — шуштање шчастије — срећа шчастљив — срећан
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половине овога вијека, њих двадесет тројице. Ја сам био срећан да ту књигу имам у рукама за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицини главнијех фра-Јерковића,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Памтим све. Никад ме ниси узео на крило... Никад се ниси поиграо са мном. Ни пожелео срећан пут.“ „Шта ти то говориш?“ „Гонио си ме да радим више него слуге. И Тола Дачић лепшу је младост имао од мене.
Полазили су кад се смркне, полазили ка Морави, а Ката би са отворених вратница викнула за њима: „Срећан вам лов, мушки!“ И једино је она то смела.
“ — „Покрашће ти тај свако гнездо, не бој се. — „Озбиљно Мислим. Усвојићу га. Наследиће ме, биће газда и срећан човек. Ти имаш још тројицу, доста ти је.“ Тола је рекао: „Не бих ја дао овог малог црквењака за целу Србију.
Једва устаје, излази напоље, куда ће? Мора из овога раскопанога гроба. — Мијате, седлај ми кобилу! — Срећан ти унук! — трчи к њему, хоће да му пољуби руку. — Седлај ми кобилу! Мијат се збуњено клати пред њим.
“ — он отвара уста и мисли да се смеје, и мисли како нико не каже „нека ти је срећан унук“. „Нека ти је живо“, каже се за теле и ждребе, а кад се човек роди, кад се роди унук Аћиму Катићу, друкчије се
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да си ме убио, као луди ветар би светом хујао. Нека ти је срећан пут! — птица се вину увис, а дечак полете за њом. Ко зна колико је тако летео?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зачудих се, на што тол'ко цвећа; Ал' ми цвеће тихано прогуди: „Тихо, тихо, тако срећан био, Да се твоје злато не пробуди!
Тамо, куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име! Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Чим начу име младог човека, он му приђе, поклони се церемонијално пред њим и рече: „Врло сам срећан, учени Архимеде, што те овде затекох! Имам да ти испоручим много поздрава првих научника нашег славног Музејона“.
„Указујете ми особиту част својом посетом и причињавате ми велику радост. Срећан сам што сам вас упознао. - Шта ради моја мила отаџбина?
„И грофица од Румфорда!“ „Но наш брак није био срећан!“ „Тако?“ „Били смо две сасвим различите и неукротиве природе!
„Честитам Вам, госпођо грофице, на томе проводаџилуку!“ „Брак је био врло срећан, а Лагранж се просто расцветао“. „Значи да му је брак боље помогао но лекарско пуштање крви“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Побратиме, разумеш ли? Ја сам стекао још један свестан живот, задобио сам још једну љубав, ја имам још један свет. Срећан сам што сам отац, увиђам да никад нисам био тако озбиљан као сад. Побратиме, узми читај ову Бобину карту.
дотле нисам познао узвишеније осећање љубави, и слушајући га како у једном необузданом жару, преображен, усхићен, срећан говори о своме детету ја сам грцао гушећи се. — Никола — рекох уклањајући мараму с очију — ти знаш и моје несреће.
Али по сваку цену требало ми је подићи свој углед и ја отпочех здравицу: — Господо, срећан сам што се налазим у овако одличном... дакле, друштву. Као што вам је познато ја сам допутовао вечерас, брзим возом...
Малаксао уместо срећан, он се уплаши уместо да се нада. И с немирним, збуњеним очима, осушених уста, он одговори брзо, расејано: — Да, врло
— Ти знаш, па зашто ме питаш сад? — Тако питам; срећан сам да увек о томе слушам. — Добро, волим те ... Али признајем, малопре, неколико тренутака пре, волела сам те више.
У тренутку ја заборавих све, сав бол, и мишљах полудећу од радости. „Дакле раскид, раскид, хвала, како сам срећан, како сам срећан“, шапутао сам кроз плач и свом снагом мучио жену која ми се предавала.
„Дакле раскид, раскид, хвала, како сам срећан, како сам срећан“, шапутао сам кроз плач и свом снагом мучио жену која ми се предавала.
Она отвори, господине, али тада, ох тада је све било доцкан, ви ме разумете! Уђем ја унутра и сав срећан хоћу да је загрлим. А кад она врисну и побеже од мене као, далеко било, од леша.
Ја му довикнух: — Срећан вам пут! А затим батерија одмаршира, остављајући позади мали облачак прашине. Овче поље мирисало је миром овог
Не, драги рођаче. Моја рука дрхти, јер сам узбуђен и срећан, посматрајући голим оком, како неустрашимо наступа стрељачки строј наше пешадије, како непријатељ, поколебан
И једва пристаје да му замени, па даје опет исти, само из другог рафа и пакета, а сељак одлази сав блажен и срећан што је за два гроша купио од оних бријача што су по сто пара.
Рекао си онда: ,Где будеш да будеш, Милићу, ја ћу те венчати, а ако то не могу, рече ми, и ако срећан будеш па те Бог обдари породом, ја ћу га и нико други крштевати.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише
на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану ; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра
— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини...
Је ли то на реду ?... Море, срећан сам ја, бадава!«... А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
па га запита не би ли му знао казати што за девет златних пауница. Пустиник му одговори: — Е, мој синко, срећан си, сам те је бог упутио куда треба. Одавде нема до њих више од пô дана хода.
Немој онда жалити на ме. Ја сам теби добра, јер си ме нахранио у нужди и спасао живот, зато ме добро послушај и бићеш срећан. Лија оста, а он оде.
И тако се жито одмах угаси., и он с Милицом остане срећан. ПРАВДА И КРИВДА У једнога краља била два сина; један бјеше лукав и неправедан, а други добар и праведан.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
А онда су ме жестоко напале. Морао сам да пустим оне две птице и био сам срећан када сам могао да се придружим другу који се склонио у пећину.
Морао сам тај посао да завршим, али када сам одложио и последњу књигу, био сам веома срећан и рекао себи: “Никад више.” Моје истицање на првој години донело ми је наклоност и пријатељство неколико професора.
Био сам духовно срећан, тако срећан као никада у животу. Идеје су непрекидно навирале и једино сам имао потешкоће да их брзо шчепам.
Био сам духовно срећан, тако срећан као никада у животу. Идеје су непрекидно навирале и једино сам имао потешкоће да их брзо шчепам.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али оно што сам видео са брода, превазишло је сва моја очекивања. Осећао сам се заплашен и осетих како бих био срећан да се окренем и вратим у Идвор. Свет изван Идвора изгледао ми је сувише велики и загонетан.
Али чежња ми се није остварила па сам био срећан што сам на крају месеца био још увек жив. Узео сам својих зарађених петнаест долара и најкраћим путем сам се упутио на
Признао је да је срећан што је борби био крај, а био сам срећан и ја. Он је рекао својим колегама ”да је страшни Турчин био изабран као члан
Признао је да је срећан што је борби био крај, а био сам срећан и ја. Он је рекао својим колегама ”да је страшни Турчин био изабран као члан телесне гарде бруцоша, резултат борбе око
Када бих му то рекао, изгледао је веома срећан јер га је јако привлачио слепи гуслар. Професор Мерием је несумњиво био велики познавалац грчке класике, а Билхарц је
- Не - одговорио сам му. - Ви сте срећан момак! – рекао је Енглез, додајући да би много дао да је на мом месту. Казао ми је да сада мора да се пење на врхове
- Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у далеку Америку. Она нам више није далека.
- Не - одговорио сам му. - Ви сте срећан момак! – рекао је Енглез, додајући да би много дао да је на мом месту. Казао ми је да сада мора да се пење на врхове
- Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у далеку Америку. Она нам више није далека.
Разговарао сам са Лангранжем и био сам слеп и глув за све око себе. Био сам веома срећан када сам угледао Идвор, а знао сам да ћу ту бити слободан и да ћу моћи да се скоро два месеца одмарам, размишљам и
После два дана осећао сам се као да сам поново у Њујорку, и био сам веома срећан. На повратку у Берлин никако ми нису излазиле из памети мајчине речи: ”Мораш се оженити Американком ако желиш да
Било је то велико охрабрење и био сам сав срећан. Један други човек, добро познати физичар и инжењер, обратио ми се питањем да ли ја заиста очекујем да ће студенти
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Видиш, никад се на то не би' сетила! Па, разуме се! Е, баш вам хвала, дали сте ми добру идеју. ПЕРА: Ја сам срећан, само ако сам вам учинио услугу, ма какву услугу. Ви ме, је л' те, нећете заборавити? ЖИВКА: Не брините!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Родио се Христос! Родио се, јесте, Али не за оне који се продају; Кад је народ срећан, с њиме срећу деле, А кад народ страда, тад’ га не познају.
Београд је данас срећан, Рукујућ’ се српском диком, И открива срце своје Пред Србином велебником. Ну ти мораш опет натраг — Састанак нам
Срећни били, заручници! Срећан данак што вас спаја И чаробом песме ствара Од најдубљих уздисаја. »Стармали« 1889.
После црне кафе Ошли кући право, И мој чика Сима „Изрјадно“ је спавô. Он је човек срећан, Увек слатко спава, — Али мени данас Нешто бучи глава.
Али зато ове муке, Лепим, слатким плодом роде: Тако можеш милост стећи У светиње и господе. Бићеш „срећан“ ако умеш Тако врдат’, тако шарат’... Само двома...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Ах, како можеш добити када си поштен? ВАСИЛИЈЕ: Зато што сам поштен, даће бог те ћу бити срећан. (Извади решконту.) Видиш овде дванаест иљада форинти. ЕВИЦА: То је само артија.
Ја сам срећан, ти си моја, гледај ме, ја играм од радости, ти си моја, оди да те пољубим. Ја сам твој. ЕВИЦА: Шта је теби, Васо, ти
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
пут до зоре И предели непокретни као нада Сричу своје име на његовој усни ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ Танасију Младеновићу Срећан ко исписујући песме и посвете Избегне њиховом прејаком смислу разумљивости погубној Чудовиштима лепоте ноћи белога
прејаком смислу разумљивости погубној Чудовиштима лепоте ноћи белога стиха Болесној ватри колери рђаво вољеној речи Срећан ко живи после свега што је рекао Срећан ко изађе из опеване шуме ко преброди опевано Море и општа места од свега
лепоте ноћи белога стиха Болесној ватри колери рђаво вољеној речи Срећан ко живи после свега што је рекао Срећан ко изађе из опеване шуме ко преброди опевано Море и општа места од свега страшнија Срећан ко своју песму не плати
после свега што је рекао Срећан ко изађе из опеване шуме ко преброди опевано Море и општа места од свега страшнија Срећан ко своју песму не плати главом Али сувише вешта песма чему користи Она све изврда доњи и горњи свет слаже Жеднога те
Краков, Станислав - КРИЛА
Среле су поглед официра на коњу, и једна са подшишаном црном косом баци му брз пољубац. Мали ађутант на коњу је срећан, и враћа пољубац целом шаком. Горопадна поворка камиона наиђе на сусрет, и обави све загушљивим облаком прашине.
Чуло се како у даљини грми. — Кајмакчалан... рањен сам на њему, на јуришу, — мислио је рањени ађутант и био је срећан. Глава његовог суседа је у дебелим завојима. Изгледа да не спава, јер су му очи отворене.
Нека нова радост запали му побледело лице, и он беше срећан јер је понова угледао жену. И све борбе, и сви болови и све блиске смрти одлетеше као давни мучни снови у заборав
Петровић, Растко - АФРИКА
„Идем сутра у Ман!“ кажем себи и понова тонем у сан бескрајно срећан. Неколико сати раније ја сам први пут у животу чуо за Ман. Ујутру поливање водом од које се јежи. Кинин.
Бог је, разуме се, срећан и не жури се са прождирањем јединствених девојчица, на чему сам му бескрајно захвалан, јер је он тежак, неспретан,
Рекох да су ми жена, деца, краве, пси, козе, отац, мати, браћа, кров итд. итд. врло добро и да сам срећан што је тако и код њега. Он ми од своје стране показа свој дом.
То би једва чујно, те бејах срећан да ни Н. ни Меј још не примећују. Црни који су нам долазили испредали су једну дивну мрежу звукова над биљем и
Све је радосно што је сунце најзад отишло. Групе људи и жена пролазе у разговору. Ја сам савршено срећан. Проналазе ме ипак неки старци, које у мраку не могу да познам; са њима је један стари гријон (бард), кажу сасвим слеп.
франака, за целу ноћ ношења, да сам по пет франака давао шефовима племена, и да је црнац на другом месту тих, уљудан, срећан, ако шта добије!
Овде су већ лагани, и чаробни, и рујни заласци. у Кази у седам часова. Срећан сам да могу попити чашу хладнога пива; да могу купити последње новине из Француске, донете аеропланом; не као на југу,
Био сам уморан, модар, прозебао, можда болестан, али истовремено и срећан да ће се овај пут, који није био ни невероватан ни неприступачан, али који је за мене значио много, још продужити.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXВИИ Овај лептир златокрили, Што с’ на пехар крина наже, Он је срећан и пресрећан, — Ал’ не уме да искаже. Видиш, драга, а славујак, Њему пева срце, душа; Ох да дивне мелодије, — А
Ко је мери мером цпеће, Тај је никад схватит’ неће. Ако хоће да је схвати, Мора бола осећати. Срећан срећом за њом гине, — Ал’ остаје још празнине. Њена с’ међа тужном крије, — Ал’ бол ипак испуни је.
ЛXИВ Ко је тужан, нек не тражи Туге нове. Доста му је, доста му је, — Нек не чита песме ове. Ко је срећан, нека грли Своје снове, Нек не мути ведру душу, — Нек не чита песме ове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Иза једнога угла сачекао нас је капетан „Фикус“. Срећан је и озарен. Прича нам како је овај руски капетан, Сергије Николајевич, његов друг из кадетског корпуса.
Ишли смо ћутећи. Код првога топа командир застаде. — Збогом, наредниче! — Збогом, господине капетане, и срећан вам пут. Војници нас поздравише. Мало ниже командир проговори. — Ето тако... Био је добар друг.
! А ти си млађи и имаш дуже боловање, па како си вешт. Решио се, прича ми, да позове Полету код себе у стан. Био сам срећан што ћу бити у друштву те младе девојке, ма је цео дан водио по околини Гренобла.
Онда климну главом и настави: — Сада тек настаје оно што је главно... У том моменту био сам врло срећан што ћу са том малом остати насамо.
Та мала Арлета је љубоморна... Она је плакала. Био сам бескрајно срећан, и једва сам чекао када ћу је наново наћи. Следећег дана, идући на састанак, каже ми Тома: — Да је Арлета мало
Затим живо додаде: — Ја сам срећна. А ви? Више него срећан, свакако. Понесен, уздигнут, надахнут... Човек треба да се у животу напати, као ово ми у рову, па да онда још јаче и
Лука се насмеја. — Де бога му, уместо да си срећан, ти хоћеш да плачеш. Драгиша се савлада и настави: — Био сам ван себе од среће. Место ме није држало.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Непознати песник ПЈЕСН за похвалу некоторе госпоже новосадске Срећан, душо, срећан сат кад си на свет стала, срећна тебе Нови Сад земља васпитала: опхождење, красота, медне речи,
Непознати песник ПЈЕСН за похвалу некоторе госпоже новосадске Срећан, душо, срећан сат кад си на свет стала, срећна тебе Нови Сад земља васпитала: опхождење, красота, медне речи, доброта, предивна
), Да ја вмјесто невјесте отечество љубим, Да се слатко о кућици својеј срећан трудим, Да ја род свој љубезни страсно обожавам, И Мађаром, нашеј браћи, серпски да мађарам.
Они исти птични гласи умилни С којима се сваки срећан весели Нису већ за мене; јер ми серце вене За мојом љубезном. На первом степену мога живота Жалост ме посети, и баш
Хоратіуѕ О, ако сам ти икада, Музо, ја Са песмом серпском, земни, угодио (У самој беди с тобом срећан), Варвит ми сладошћу обли данас! Приведи струне победоносно у Согласје.
к блаженом Животу стазе различне! Размисли Којим ћеш путем ширим, којом Стазицом поћи, па иди срећан! Много препона имаћеш даљном ти На путу. Храбри с’! Борбом се твори муж. Над вама штит мој!
Убудушче творит шта ћу, Срећан хоћу л’ постати — Попечен ја мирска сва ћу Рад’ будушчег одати Вечном бога промишљен’ју.
У вечном света немиру ти си Један уживао мир. О, срећан ти си! Сад те у гробу Вечити обима мир. 1852. Јован Ст.
Ој збогом, красна душо, Па срећна довек буди, И одјек сродних груди Јошт прими: Срећан пут! 1845. Васа Живковић У НОЋИ Куд ме вуку чудне сласти Кроз улица тамне краје, Зашт’ ми маме
Окол мене сав свет ужива весеље, Док ја вапијем. Оних истих птицах жомбори мили, С којима се сваки срећан весели, Нису већ за мене, јер ми серце вене За мом љувезном.
Зато сам овако почео. — Кад нисам тако срећан да сам Косово поље, Ситницу реку, Крушевац и пр. видио, морам се помагати воображенијем и сопственом његовом
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА (чита даље): „Једва чекам срећан час да притиснем...” ЈЕРОТИЈЕ (престрави се): Шта да притисне? АНЂА (наставља): „Пољубац на твоја уста”.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У самој пак Краљевини Србији и у њеној престоници Београду нагло јача француски утицај. Био је то срећан стицај околности, јер су тада нове књижевне идеје долазиле из Париза.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Од радости, стида, једва би промуцао: — Па... дедо... чини ми се, имаћемо. — Е, пошљи ми по момку. Младен, сав срећан, слао би. Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.
И тада се Младен у дућану осећао срећан. Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ
Знате да треба, па донесите. Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: Празником, после ручка, баба већ на капији седи. Седи она, као увек, мирно, безбрижно.
И онда Младен одлази у чаршију. Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.
Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену. Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен,
га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. — Тако, тако! — говорио би он.
Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан. Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.
Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. — Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући
и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.
Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би
И ту, у дворишту, седели би, служили би се. Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.
надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
провуку кроз његову кошуљу и рукав, док је још обучен у одећу у којој је умро, да не би, ако је био срећан, однео са собом срећу у гроб« (ГЕМ, 37, 1974, 212).
мајчину кошуљу, узме их за руке и доведе до воћњака, где три пута обилази са њима родно дрво — шљиву« уз благослове за срећан брак са децом (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 183), а после порођаја, ако се жели следеће дете женско, постељица се закопава
»У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је срећан може наћи некакав драгоцјени прстен« (Вук, Живот и обичаји, 1867, 236). Бејтуран (артеміѕіа аннуа). В.
Кад се хоће да извади њезин коријен«, он »бјежи све дубље, а ко би га извадио, тај би био веома срећан«, и кад би кроз прстен на његову дну »погледао у саму цареву ћер, вјерује се да би пошла за њ«.
у свом комаду бити срећан у овцама (понајчешће у њима, а каткад и у другој ситној стоци и у живини — в. нпр. СЕЗ, 32, 1925 224, бољевачки срез,
(за усеве), комадић прага (за домаћина), па шта коме од тога за време божићног ручка падне у део, у томе ће и бити срећан те године (419).
Ћипико, Иво - Пауци
што ли? — Жури, синко, пред оца, не часи ни часа... Да бог те био срећан сусрет! ... Али... и Смиљана зајеца... Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јевђенијева прича је толико била бесмислена да се Лауш, поред свог чемера, насмејао и одвратио како би био срећан да се тако нешто догодило, да је повалио вилу, па макар после целог живота испаштао.
Изгледало је да је Кирча савршено срећан човек. Све му је полазило за руком, био је вољен и поштован и најзад, што је најважније, био је задовољан собом.
Зачудо, нисам осећао ни страх ни кајање, нити ишта друго до пријатне разгаљености. Био сам срећан. Димитрије Млади Матија је ухватио некакву женску у штали и то је био повод да се међу нашим чистуницама разгори
А онда ћу сићи, поново рођен, олакшан, раскомоћен и богме — срећан. Онда се могу, колико год хоће, златити у сунчана предвечерја, мотати и развлачити отегнуте слине магле, листати први
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Почињем песму ја И те је песме силна моћ, Младост јој име зна! И стократно је срећан свак Те песме ко је плен; Живота у њој трепти зрак, И бол је сладак њен!
Шта ли смо цвећа погазили, То бог једини само зна! Но ви сте онда срећни били, А с вама срећан бејах ја. Пламен је лизô ваше лице, Дисала нагло ваша груд, А ваше косе и витице Мрсио лахор као луд...
Српкиња увек ми буди, Љуби та равна пола, жеља је моја сва, И љуби... ах, љуби мене, и мање вина ми нуди. И бићу срећан ја. 1888. НА ЧАРДИ Снажни Арпадов сине, стасити и витешки!
Топовске чељусти страшне на море зијају грозно, Ту правоверни клања у јутро и вече позно. Он хвалу Пророку шаље за срећан свршетак дана, И ређа, склопивши очи, стихове из Корана А с плаве пучине, ено, где сунце уморно спава, Двороги месец
Но Рахман не беше срећан. Делећи радости свима Он није могао често да радост подели с њима; Јер спомен на мрачну прошлост њега је мучила
“ Међ нама сеђаше деран, невина некаква душа: По целом изгледу срећан, што важне личности слуша; Груди му дисаху бурно, а очи беху му влажне, И он је занесен слушô беседе крупне и важне.
А таласић сваки једном жељом жуди, Да јој срећан падне на мирисне груди! Гледа пастир, гледа, па се чуду чуди, А нејасна жеља распиње му груди; Па га гони, креће, где
Тамо куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име; Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ко се родио при доброј констелацији, тај ће бити срећан целога живота, особито ако и у њему буде подешавао своје подухвате по констелацији звезда и буде слушао савете
Ево испунио се тај сан. Колико сам срећан! Но, ко то куца на нашим вратима? Је ли Мефисто или Вагнер? - Ни један ни други, него Хомункулус, тј.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Гледа вазда умиљато, па им срећу снажи, у пролећу – среће доста, срећан – ко је тражи! ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јер оно што је некада било, било је. И ево, можда ће ти бити криво, али ја се не кајем за то. Чак и срећан сам, што је тако било, што те нису дали за мене, те сам због тога отишао у свет, и постао ово што сам сада: ваш
И зато сам срећан. Сан ми је лак, душа чиста, тело мирно и мртво. И зато, Ташана, не бој се ти, већ кажи ми све, кажи све као оцу, више
МИРОН (спази Ташану, прилази јој насмејан, честитајући јој празник): А, Ташана, срећан ти празник, света недеља, и како си? ХАЏИ РИСТА (прилази Ташани): И од мене ти срећан празник, снахо!
ХАЏИ РИСТА (прилази Ташани): И од мене ти срећан празник, снахо! ТАШАНА (љуби их у руке): Хвала, хвала. СВИ Срећан празник!
ХАЏИ РИСТА (прилази Ташани): И од мене ти срећан празник, снахо! ТАШАНА (љуби их у руке): Хвала, хвала. СВИ Срећан празник! МИРОН (у шали): Добро, бар и ти сада да се смејеш.
Деца обучена у ново. Недра им пуна цвећа, босиљака и колача). МЛАДЕН (с улаза, сав срећан): Па, чедо, Ташана (показује на децу) ми смо већ огладнели! Готов ли је ручак за нас?
МИРОН (горко): А, остави то. Једном је то свршено. Не да ме то боли, него сам срећан што сам због тога постао свештеник.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
да му се девојка допада преко сваке мере, да је, „такво штогођ” желео увек за госпођу у својој богатој кући, и да је срећан што није „пренаглио” да се раније ожени.
Ипак се после свадбе запазило нешто врло занимљиво. Петар се добро оженио, и срећан је, али, сасвим насупрот ранијем свом начину живота, сваки час долази у варош.
Гос-Тоша се појавио у кавани ретко елегантан, и срећан као дете. Водили се озбиљни разговори, и гос-Тоша је изненадио „идејом” о запослењу сиротињских жена.
Уме бити срећан, и то је његова срећа... Јулици и Срби чиним много више, они више и траже, али њихово радовање је сасвим другачије.
— Ух, Нано, не знате ви шта је трк и галоп по овој нашој равници! Коњ да сам, а не јахач, па бих био срећан. Какве галије по мору! Равница бескрајна, и добри коњи, па лепше лепоте и већег уживања нема. Ја на Лабуду.
А жупник твој, ако ћеш да знаш, Лука, задовољан и срећан: труби по вароши твоју славу као да те је и он створио... Вала, у овом свету се крсно име не зна...
И решили да Павле има да је плати, наравно само зато што је у духу лирском држана. Кад је Павле, сав срећан, отишао, Бранко уздахну. — Да чувамо тог Павла као очи у глави. Осећаш ли ти колико је тај младић питом, добар...
Интелигентан, марљив, частољубив, при том учтив и предусретљив, и просто срећан да учини услугу. — Није могућно, госпођо, да вама није мило што ће наша варошица имати сад студента и у Паризу, и
Изведоше посету. После четврт сата уђе сам Павле. Милан га мирно гледа. — Срећан ти пут, Павле — шапће и смеши се. Кад у младом човеку, на успону живота, падне мртва амбиција, све је умрло.
Могла је парафразирати мога оца, који је говорио: да нисам несрећан, био бих срећан, парафразом: зато што сам срећна, не могу бити несрећна...
Тиса се ућутала и смирила. Воде имају тај човеку неразумљив контакт с човеком, да ућуте кад је човек много срећан, или много растужен. Павле премешта у други крај уста енглеску лулу, а преко луле се смеши енглески, мирно, паметно.
Од прихода те куће живелаје породица пристојно. Ту се Бранко уселио кад се венчао с Мартом, и ту је, сав срећан што је у Риму, и што га Марта воли, изгубио лево око. Зачудо, десно, врло кратковидо, поправљало се.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ја сам срећан био, те јој се ово дело допало, и моја уста почела су ме већ сврбити мислећи да ћу (нека Венус зна) бар један пољубац
месец носио тако беславно умро као и млоги људи на свету; и из овог поучавамо се да никад не ваља пре смрти говорити: срећан сам, или славан сам, или ништа ми не недостаје. Магарац Санхо Панзин јест трећи предмет наше историје.
сирјеч, заљубљен човек, по мору страсти своје летећи, једнако мало »о« у устма носи: »о, како је лепа; о, како би срећан био; о, кад би се судбина смиловала!« А кад жељу достигне, онда окрене велико »О!«: »О, како сам се преварио!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Све то некако давало му је довољно квали фикација за министра полиције и сви смо сматрали да смо њиме учинили срећан избор личности за тај положај.
— Биће богат, те ће му се преливати; биће срећан, те ће му цео свет завидети, — изгледа да су биле пророчке речи врачарине, које се нису обистиниле у моме животу.
Знојиш се, знојиш и знојиш док не скрхаш језик и научиш извесно правило, те сав срећан станеш пред професора, па све лижући прсте од задовољства говориш што си научио очекујући да ће ти сад професор рећи:
Ја сам већ од првога сусрета био заљубљен у ту женицу и био сам необично срећан кад год би ме муж позвао да их посетим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Па добро! — рекао је невољно Краљ и пођосмо на осматрачницу дивизиона. После мале паузе проговори Краљ: — Како бих срећан био, када би се овако старали и о војницима... Тешко ми је што народ толико гине.
— Па... како наредите. — Хајд, маглу, док те нисам дохватио. Исајло задовољно трља руке и сав срећан облеће око поручника. Или после обуке изиђемо на обалу и посматрамо рибаре.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Заиста, шта је? Чије је лице у мраку, у брзини навукао? Побеже из рова, праћен војничким врелим псовкама, али срећан што је и ово лице привремено.
— Онда знај да више никада нећеш бити с њим. — Како ћу знати да је срећан? — Видећеш га! — у гласу Сунчеве мајке зазвуча туга. — Али, он неће видети тебе.
Стазе су му се под ногама угибале, а главе поданика биле савијене до земље. Класови пуни мудрости, ах, како је срећан био Цар! Сада су му и ноћи биле мирне: ужасни снови нису стизали ни до капије дворца. Ближио се дан Велике Светковине.
Ко може сунчану зраку да присвоји? Ничија нисам, ничија нећу ни бити! Заборави ме и нека ти је срећан пут! — Да би прикрила збуњеност, погну Златокоса танани врат и презриво се насмеја, али младића ни то не одврати: —
— просу Варалица три дуката пред себе, нека не брине трговац... Живот је овај пун мука! Зар он, до јуче срећан, ноћас не проклиње своју судбину?
»Шта ове о бунару трућају!« младић је гневно подиже и крете, срећан што му је поток вратио његов стари лик. Дубоко у себи чинило му се да види како у тами неке пећине, на дну језера, на
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Долази Арса. АРСА (здравећи се): О, хаџија, Христос воскресе и срећан ти дан! ТОМА (прекида га гневно): Ето ти твоја Србија! А за време Хусејин-паше такве су се на четири коња черечиле.
— Ја не жалим снагата, Жалим срмали јелек, Хај, хај, срмали јелек! СТОЈАН (Магди): Дадо, Христос воскресе и срећан ти дан! Али, да се ти не љутиш што ја овако долазим? МАГДА (грли га): Чедо моје!
МАГДА (грли га): Чедо моје! Па ти си нам газда, синко, шта ми против имамо. МАРКО (љубећи Стојана у руку): Срећан ти дан, газдо. СТОЈАН (показујући на кућу): Тамо! Унутра! Код даде! И њој је сада Ускрс и светао дан.
(Пружа му чашу.) Окуси, газдо! ТОМА (крсти се, узима чашу): Ех, Магдо! (Пије.) Него хајд! Хајд, срећан ти дан и Христос воскресе! МАГДА (љуби га радосно у руке): Ваистину воскресе! Ох, хвала, слатки газдо!
ТОМА (одобровољен, пружа руку Марку): Хвала, Марко. МАРКО (љуби га у руку): Хвала, газдо, и срећан ти празник! МАГДА (нудећи га): Узми, газда.
Песна — не! Дом, уз огњиште! (Барата по појасу, тражећи кесу с новцем.) И, с’г Коштан, остај ми с’с здравје! Срећан ти пут! Путуј! И ја ћу да путујем! Дома ћу, кући... И, жив из њума нећем да изиђем. Мртвога ће ме изнесев...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је јунак мудар и разуман, и срећан је свуда на мејдану; учини га дружба старешином, старешова три године дана. Ал’ се млађан зажелио мајке, дружбини је
Честита ћу тебе учинити, тј. учинићу да будеш срећан и уважен. Балачко је личност непозната историји (по једном мишљењу, под тим именом се крије потурица Балабан, турски
— спустити Србадија — Срби Србини — Срби србињски — српски Србљанин — Србин Србљи — Срби Србови — Срби сретан — срећан сретаоштина — сретање сретњи — срећни срида — средина срића — срећа срма — сребро срмајли — од срме (сребра)
) — срећан честито колено — од племенита рода Чечане — село са леве стране Ситнице чибук — цев за лулу, лула чилаш — белац чи
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Вјерна куја смјело је јуришала на безобразника и тако је многи окачењак одјурио подерана тура, срећан што је читаво остало оно што се крије иза тура.
Дјечака хвата страх: ево је, сад ће скочити! Уто однекле испада Николица с кујом. Јованче му, сав срећан, ђипа у сусрет и... бубне с кревета право на земљу. — Враг с тобом и твојом кујом!
— Како би било да се ми сакријемо? — На дрвеће! Сви на дрвеће! — весело дочека Стриц већ унапријед срећан што ће се пентрати по дрвећу па ма због чега било. — Идемо мало даље од логора, па на букву.
— Ропство је тешко и каквој шашавој птичици, а камоли неће бити овим бистрим стођаволима — гунђао је он срећан што ће се већ кроз који тренутак ови весели бјесови разлетјети селом као чворци.
— Дјечурлијо, пут под ноге, ватру табанима, петама вјетра, хватај маглу! — Сав срећан развика се пољар. Сутра ћемо сви у варош да тражимо Лану.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како и по чему се тко боље има. Крошто ли други ништа нејма. Они све напредује и добија, срећан је и благо му се грне, а они худник, нејма среће, све му је тек назадак у свачему.
рђа, врстан чађа, мудри лупља, снажни ломан, здрав худи, добри на гласу злочест указом, поносљив спуштен окуњио нос, срећан несрећник, имовит дужник, танцовођа слепчовођа, гиздав ружан, окретан шувртан, занаџија рабаџија, поглавар мотичар,
земљи и садруг ближи праху, а на мертигу овде стојиш у твоме стасу; то те снаходи што се не стоји у твојој вољи: данас срећан, честит и богат а сутрадан напала штета, притисла рђа и чађа и свака несрећа сколила. Остао одрпат и пуки сиромах.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.
“ веле једни. „Лелее, куче у чашире!“ смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори. Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а
Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена. Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама