Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
По срећи, изиђе неко пред њу са свећом: позна и сама од шта је бежала. Свећа је просвештен разум који нам показује истину, а мра
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
судбине коју сам рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите: да се не треба у срећи гордити, ни у несрећи очајавати.
веран био, гди смо га годе потребовали, и ми њима и сада нећемо се отрећи, но ћемо све оно учинити, што се клони срећи народа серпскога, и буде у могућству нашему, а уверите се да ћу ја сад, јошт и не јављајући императору, јербо му знам
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Осмех за сласти бесконачне, И крило за простор света; О вечној срећи очи плачне; Пад збори за тријумф лета. И мир где зрње мрака ниче, Да сав шум сферâ таји...
Хоћеш да сазнам духом холим Све замке путем злим и правим, Издајство друга којег волим, И лаж у срећи коју славим.
РЕФРЕН Сневај, да увидиш да пролазни снови Још најближе стоје постојаној срећи; Да не питаш никад, зашто јади ови, А не који други, а не који трећи.
А кад пође као безнадеждна сена — Никад можда нисмо били ближе срећи. ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа, Октобарско сунце гасне иза хума...
Моја жудна душа неизмерно воли; И сваки мој корак, то је корак срећи. Почнем јутром онде где вечером заста, Увек држећ чврсто краје златне нити; И мој дан безмеран усхићено свити, С
Но бићеш неверан и болу и срећи; Сумња ће ти дојку отровану дати; И без топле вере ти ћеш мене звати, И без праве сумње мене се одрећи.
ПЕСМА Никад не знам куд ће нова песма хтети, Новој срећи или болу старе ране; Да као молитва у небо полети, Или као капља отрова да кане.
Но том вечном болу и тој тамној срећи И реч једну нову ако буде дао — Ко ће знати да сам некад ишчезао Јер ту реч чудесну не умедох рећи!
Остај недостижна, нема и далека — Јер је сан о срећи виши него срећа. Буди бесповратна, као младост; нека Твоја сен и ехо буду све што сећа.
долу, Тражих те на брегу; и не налазећи Твој узрок и разлог у људскоме болу, Тражих твоје благо присуство у срећи. Јеси ли у страшној катастрофи звезда, Или хармонији светлости?
Где је хармонија, Осим у љубави? И знак вечитога, Ако не у срећи свемира? — Свуд зија Твој понор и злочин; свуд су твоји пути Бесмисла и страха; саму, узвишену Над свачим, дух
Путниче, када се опет вратиш дому, И у топлој срећи и јаду студену, Ти прислужи светом Марину; и к тому Љуби свога ближњег и његову жену.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом.
— Е, — рече владика — ти си своме дјетету највише добру рад. Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут. — Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим? Научи ме! — Пошљи је у Биоград на науке.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А тек Јула, како је она тек сретна и задовољна била! У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је
и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то да смо принуђени били другој срећи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни.
Онда девојке постају суморне. Шта ћемо, кад све по срећи иде! Сирота Алка иде у башту да тражи љубичице. Почетак ускршњег поста. Цвет љубичице, дика мирисног пролећа!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА: О мени? Каквим поводом? МИШИЋ: Случајно у разговору. Најпосле дође реч о вашој будушчој срећи. Знате ли за кога намјерава ваш господин отац вас дати? КАТИЦА: За кога? МИШИЋ: За кир Диму.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мора бити да је код жена много успеха имао? Павле је, међутим, и не погледа. Честита јој, каже, на срећи, на мужу, на деци, на кући. А што се тиче њега, он је, каже, несретан.
Надала се срећи бар у овој, ванбрачној, љубости. Божич стално уздише за својом, првобрачном, супругом као и тај матори, Монтенуово.
Чуо је, каже, да је Божич пуштен из ареста и да се вратио кући, па није хтео да смета, у тој породичној срећи и радости.
То, да му Божич, Божич, кога је презирао, говори о трону аустријском, и просвећености, и срећи у Аустрији, тако преподобно, задржа Исаковича, баш у тренутку кад је хтео да скочи.
чела, племенитих црта, видео његов стас, тако прав, па му се чинило и да га чује, како говори о свом животу и људској срећи. И ето, такав човек, па јарац, пас, курвар.
Теодосије - ЖИТИЈА
благочастив и богобојажљив, ништељубив, храброшћу и војном вештином сјајан као нико други, и свима добрима на земљи у срећи веома изобилан, а уз То врлином, безлобношћу и правдом, милошћу и кротошћу украшен, — узе, по закону, себи жену по
таквој ревности његовој и доброј промени, да је онај који је одрастао добро и од оних који су добро живели и у свакој срећи тако брзо заволео да усрдно иде суровим путем, што се међу многима ретко налази.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Чита.) „Мојо счастије одно обстојатељство тревожит”. ПАВЛЕ: То не могу да разумем. АЉОША: Каже, њеној срећи само једно смета. (Чита.) „Ја знају што ти свјо времја думајеш обо мње”. (Говори.) Зна да ја стално мислим на њу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
знатижељника у каменим увалама Локрума — ништа сем дугог тајног саучесништва, док је она јурила за својом представом о срећи — непостојећим виставижном у боји, а он покушавао да из свог просечног талента и лица начини заштитни знак за успех —
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Пуче топ, утече роб! — Утече, ако бог дâ, млади принцип! — викну Крцун Сердарев. — Хеј, што бих се обрадовâ, да по срећи погодим! Сви млађи, па и њеке од женских заграјаше: — Занаго и ја!... Занаго свак!... Дај боже!... Па да га оженимо!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Деда Раде и стриц Ниџо су питоми, посвећени заштитници сна о срећи и завичају, па им се писац без престанка враћа, као да страхује да би га, без њих, напустила милошта.
одредница, прелазећи слатку лирску самообману, у илузију која нам је насушно потребна, у надахњујући сан о лепоти и срећи.
Ево како се самарџија Петрак, један од најузбудљивијих ликова тог дечјег сна о срећи, споразумева с коњем о величини и врсти самара који треба да изради: Дед се послушно диже и доводи окретна коњичка.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
По срећи сви су знали пливати до самога попа, док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и преплију на другу страну.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СВЕТОЗАР: Али опет у друштву. МАКСИМ: Друштво није највећа срећа. СВЕТОЗАР: Та о срећи и ја не говорим. МАКСИМ: Друштво даје често повода да се човек каје. СВЕТОЗАР: Ја мислим, кад је код своји.
Премда се данас овој срећи нисам надао. ЉУБА: Моја мајка на срећу спава. Зато се можемо по вољи разговарати. МИЛАН: Господична Љубо, вами је
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поскочи мачак брже од жапца: „Ово је земља Црвеног Врапца!“ Ваздан је мачак мјерио поље, све му се лице у срећи купа: „Гдје ли ћу наћи ловиште боље? Милион миша, милион рупа!
Гускино крило лепеза твоја, а јастук меки паткица која. Живела вечно у миру, срећи, никада лавеж не чула псећи. И још ти ово на крају велим: ја сам за ручак трбухом целим!
Под кладом рупа, тамна и глува простирка у њој од лишћа сува. Ту Јежић уђе, плива у срећи, шушти и пипа гдје ли ће лећи. Намести кревет, од педља дужи, зевну, па леже и ноге пружи.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
разумете Које лију милиони — Вама који против ропства Подижете стег слободе; Што славите рад и љубав, Који општој срећи воде. Срећан празник свима вама, Мученици са свих страна, Срећан празник, тужна браћо, Од Адрије до Балкана.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Куд оде онолика љубав ка животу ? Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи? да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици,
Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.
шта ћеш боље ?... Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи. И сама жудиш за миром... Па хајдемо, хајдемо, голубице!... Казао сам ти већ, копаћемо злато...
Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно. »А он баш не хтеде одмах, онако драговољно...
румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Гледала га с чардака девојка, Гледала га, па је беседила: “Боже мили! да чудна јунака! Да ли ми га Бог у срећи даде!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— У ћару? — Разуме се! — Не разумем! — Проста ствар... Народ је бар неколико месеци живео у радости и срећи! — То је истина! — рекох постиђен што тако просту ствар нисам могао одмах протумачити.
Пут није лак, али морамо савладати јуначки све препоне, кад знамо да нас овај мучни пут води срећи нашој. Нека нам Бог милостиви сачува вођу од свака зла да би нас и дале овако успешно водио!...
Чудна ми чуда, једно око! Шта ће ти очи кад има ко за нас гледа и води нас срећи? Ваљда ћемо због твога ока и чичине ноге напустити ово племенито предузеће. — Лаже чича!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Били сте на погрешном путу. — Лепо, а шта ће вам школе, кад оне не доприносе ништа људској срећи, — онаквој, какву ви одређујете ? — Само због државних потреба, иначе, разуме се, нису нужне.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА: Ама, пусти ме, човече, макар једну реч да проговорим. Кажем: отац, а не радује се детињој срећи. ЈЕВРЕМ: Ама, ко се не радује, радујем се, него... чу ли, Павка, шта ти ја рекох: ја, у име божје, одох у посланике.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Браћо раденици! Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом! Је л’ тако, браћо? Опет пауза.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Помислим — океан Чеду мом је за живот потребан! — И то је све што бих могла рећи О љубави, материнству, срећи; То је наше осећање, кравље... А сад збогом, ћао, и уздравље!
стаза којом, предвече, Полако, ногу пред ногу, Говеда силазе смерно На реку, да пију воду; Пут који води ка води Срећи би нас мого довести; Газови и појила су На главном правцу повести!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ти си, као и ја, на јулијској жези, Док жубори вода крај тебе у виру, Сањао о срећи, награди, и нези, Сањао о добром, заслуженом миру.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник! Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били! — Хвала, нано! Хоћу, нано!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И брзо ће опет мртво лишће лећи На постељу влажну, где се тужно трули, Сањати о прошлој и пролећној срећи, О сновима што се никад нису чули; А јади ће бити суровији, већи За сваког што сања, што живи и хули.
гробом Новом животу, без данашњих мéна, Бољем животу што бар нечем води: Ако не часном миру оно рату, Ако не срећи, а оно слободи.
УДЕС И око се наше тешко сузом влажи У искреном болу, и срећи и тузи; Наш је бедни живот замршен сплет лажи Где се тајно ропће, претвара и пузи.
У љубави и срећи рâног доба Мислио сам на мржњу овог света, У младости — на дане близу гроба, У радости — на тугу старих лêта.
Па ипак ћу ти нешто тихо рећи, — Прву реч што икад од мене је пала: Знај да љубав треба нашој земној срећи; И ја сам, збиља, једном за њу знала. А мало среће, то је живот сав.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ГРЕХУ 121 О ЛАЖИ 122 О ИСТИНИ 124 О ПРАВУ 125 О ПРАВДИ 126 О СИЛИ 127 О РАЗЛОГУ И ЗАКОНУ 128 О ДЕЛУ 129 О ЧАСТИ 131 О СРЕЋИ 135 О ВРЕМЕНУ 137 О СМРТИ 139 О СУДБИНИ 141 О БОГУ 142 О РАЗНОМ 144 Б) СТИХОВАНЕ 148 1) ШТА ЈЕ ЛАКО (ЛАСНО) 149 2) ШТА
— Боље да си мртав но срамотан. — Глава за главу, образ ни за главу. — Образ иде с главом О СРЕЋИ — Не бјежи од прве среће. — Није вук никоме срећу појео. — Сваком своја срећа. — Сваки је своје среће ковач.
па у здравље твоји’ синова и синовица, унука и омладака, нека вас јаки бог и данашњи Божић много и задуго у свакој срећи придржи.
нашему бану домаћину хајер и берићет у његовој кући, у његовој муци, у тврду волу, и брзу коњу, у пуној ћаси и веселој срећи, ћаса му напредовала, а срећа му се вазда веселила.
’Ватајте се танке сламке, танке, танане, Да гледамо ко ће коме у срећи пасти, Коме старо, коме младо, ком’ што срећа дâ! Било старо, било младо, љубићу га ја.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
хоће ли којој они прстен добро ићи, али кад у граду не нађоше, посла их по бијеломе свијету да траже еда би се по срећи која нашла, али све залуду.
По срећи сви су знали пливати до самога попа, док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и преплију на другу страну.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мајка од среће занеме. Малишан се усправио! Проговорио! Њеној срећи није било краја, али старија браћа нису престајала с исмевањем. — Шта је то што ћемо видети? Да нећеш полетети, можда?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ти си, као и ја, на јулијској жези, Док жубори вода крај тебе у виру, Сањао о срећи, награди и нези, Сањао о добром, заслуженом миру. О!
“ (1-2) 2 Дођи, о дођи! У преслаткој ноћи, Скривен тамом од твога погледа, Говорићу ти о вечитој моћи Живота, и о срећи земних чеда, Што могу смрт да плодношћу победе.
И нашто клетве! Нашто ружне речи? О срећи својој човек вазда снива; Бол, јад и патњу смрт једино лечи. Проста ти била моја љубав жива! В.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
их, разносећи свуда свој топли, свој спасоносни, свој мили поздрав, и све живо, замирући, одговори у нежној, дрхтавој срећи, још сањиво све се пружало сунцу, очекивало његово миловање.
сав у ланцима, па ослобођен одједном, ја осетих јасно сву лаж о оној потпуној довољности једне жене, сву лаж о могућој срећи и спокојству са једном.
Моје да пазе, онда нека победе, земљу своју нека поврате и трипут је већом учине па од тада нека живе и владају у срећи и задовољству све докле траје света и века.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу. Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
По срећи сви су знали пливати, до самога попа; док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и преплију на другу страну.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ВОЈИСЛАВУ (Приликом откривања његовог споменика 1903) Снев'о си о срећи коју човек нема, У мислима својим пратио си дане Изумрле давно, и време што спрема Да разастре покров свуда, на све
Потајна слабост и жудња ка срећи, Скривене мисли у боји љубави, Њен поглед некад све што знаде рећи, Још једном само да је да се јави.
да спуштену главу Занавек подижем, да сам данас већи; Да дело из крви пружа светлост праву, И пут који води и миру и срећи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У бити то је био однос старијег брата који се брине о сигурности, удобности и срећи своје сестре и све ми је то личило на сличан однос узидан у српским народним песмама.
Посматрао сам олуја са Пилатуса из планинске кућице и слушао њеног домара како ми честита на реткој срећи, не само зато што сам имао прилике да видим диван призор олује онако како се она види када се посматра изнад олујних
Посматрао сам олуја са Пилатуса из планинске кућице и слушао њеног домара како ми честита на реткој срећи, не само зато што сам имао прилике да видим диван призор олује онако како се она види када се посматра изнад олујних
ти знаш да је стари Љубомир био у праву и да те је само бог сачувао да би у животу постигао много више од Гавре, чијој срећи изгледа сада завидиш.
на завршетку када је Хелмхолц, после похвала упућеним свом драгом студенту Херцу, честитао немачкој науци на великој срећи што је додала још један ”диван ловоров лист свом победничком венцу.
Ћипико, Иво - Приповетке
јој госпођица, кад се Цвијета, постиђена, из кухиње вратила, и насмија се преко воље, као да јој завиди на толикој срећи. —Лијепо ти је изашло, да! — помилова је и господарица. — Сад ваља да се на пут спремаш.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Добро изгледаш: ту, ту, ту (пљује) да ми те не урекну!... ПАНТА: Е, Живка, да знаш, нико ти се није тако обрадовао срећи као ја. ЈАКОВ: Ја сам, Живка, долазио, али била си некако заузета.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
долази отуда што се тежња породице ка самоочувању, оличена у родитељском ауторитету, и јунакова тежња ка личној срећи, везана за његов осећајни живот, готово по правилу налазе у опреци.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Ох, што бива од човека! — „Ајд’, не лудуј. Са мном пој: Свакој срећи има лека Ил’ на земљи, ил’ у њој »Јавор« 1888. И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА...
Ја мнидијах: ти ћеш мени Оно крајње „С Богом“ рећи, Ал’ ти, бржи, брзо сврши, Остави нас худој срећи. Худој срећи? — Јест, тако је, Ал’ ти шаљеш порук с неба: „Остављам вас худој срећи Са којом се борит’ треба!
Ја мнидијах: ти ћеш мени Оно крајње „С Богом“ рећи, Ал’ ти, бржи, брзо сврши, Остави нас худој срећи. Худој срећи? — Јест, тако је, Ал’ ти шаљеш порук с неба: „Остављам вас худој срећи Са којом се борит’ треба!
Худој срећи? — Јест, тако је, Ал’ ти шаљеш порук с неба: „Остављам вас худој срећи Са којом се борит’ треба!“ И кад овај порук чујем, Дреше ми се с грла гује: Тако ћемо!...
Постојмо дуго над гробом овим И вратимо се с уздањем новим! — Мален је камен, — баш према срећи: Срећније Српство шат дигне већи. »Стармали« 1887.
Могу, вала, ведрит’, могу и облачит’; Цео светли дувар ја могу помрачит’. Е, ко би се надô такој моћној срећи! Та ја ево могу да пркосим свећи.“ Набујао пркос у слабом створуљку; Па све ближе к свећи, к мирноме горуљку.
Над стомаком с леве стране Стоји срце — живо било! Где год људи лете срећи Ту је срце десно крило. А сад руке... шта ћу њима?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ах, надо коју врисак зна изрећи, Тескоба и грижа, пре но мир у срећи, Слаби смо и ломни као лист лискуна И не усуђујемо се да будемо друкчији.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛВІ Срца стрепе кашто У највећој срећи, Не питај их зашто, Не умеју рећи, Кад би тога часа Говорити знала, Од тога би гласа Неба задрхтала.
Две душе загрле. се, А срце бију два, У Тој се срећи рађа Тек права молитва. У сузама се купа Па све јој трепти сјај, — И повије се у меки, У топли уздисај.
У зрелости на оствару жеља Кад се стаза бољој срећи прти, Имао сам добрих пријатеља, — Није свако умро пре самрти.
“ Сад бих да падне на ме Целога света туга; У срећи сам онако, Сад ’вако тражим друга. XЛВИИ Други на гроб плоче мећу И ваљају на њих хриде, Е да спомен дуже траје,
Јер се мени тако чини, Да вас гледам с друга света. Појте, појте својој срећи, Не дајте је из свог круга! Само цпећа нек је права, Као што је моја туга.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Завидео сам овој мачки на срећи и спокојству. Али зачуо сам нечије кораке. Придигао сам се и ставио шлем на главу... На вратима се указа висока и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
верност према завичају и своме народу као и замишљеност пред страшним законима живота и смрти, у тузи која уздиже и у срећи која гуши. У њима, наш човек се први пут стао обазирати по свемиру и људском немиру.
Патка рано па па квикчет и пачиће погледа, кукук тако ку ку вичет: свима радост без сљеда. Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи. О златоје пролеће!
Дај казуј под перо Правила полезна; пут ко срећи Отвори. Чујте! „Народ ће с’ родит из Вас серпски. Може постати народ млад Каквим сам хоће кад над њиме Штедар и
Проја ми пада на зној и вода слађа, Миленко, Нег’ твоје теби посластице страним са вином. У срећи Не понеси се! Наплотак један из блата, у блато други. Доста је.
— Редак у Невољи пријатељ. — Веруј у Творца, и Добродетељ љуби; она је верни ти Свуд содруг у несрећи, Срећи, чести и нуждама. 1835.
Колико се над тобом Љупких р’јечи казало! Колико ли крај тебе Усана целивало! И ја с’ надах срећи тој, Дуго овдје чезнећи; Ну сни моји љубави Већ с’ одмичу бл’једећи, Већ весела пјесма ми Зан’јеми у несрећи.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Пољана је иста И ведра и млада, а небеса чиста. Но твој поглед лута, јер он Прошло жели. Изван душе своје ти се срећи надаш; Садашње не појмиш, а због прошлог страдаш. Ја, довољан себи, не знам песму јада.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Ја опет, хвала богу! Али ти... Видиш себе... Наше већ је било. Него немој на ову децу... Не стај им на пут срећи!... То је могла. Више није могла да му каже. Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза.
Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге. Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак; то знаду сви људи, па што бог даде!
Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост
Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. —Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Патка рано па па квичет и пачиће погледа, кукут тако ку ку вичет: свима радост без сљеда. Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи. О златоје пролеће!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
више за себе): Кад је вече, мрак, човек, зато што је сам, слободнији је, и онда више једе, више пије и више се подаје срећи, наслади. (Замишљено): И кад би ми ти слала, исто би тако и са мном било.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тешко болесна, пред прагом смрти и вечног растанка од Павла, блистала је у срећи. Могла је парафразирати мога оца, који је говорио: да нисам несрећан, био бих срећан, парафразом: зато што сам срећна,
Ишле су бескрајне приче о њеним тоалетама, о њеној бисти, о њеном накиту, њеној срећи, њеној вештини и памети. Младе девојке су се радо замишљале у њеној судбини и кожи, пред њеним орманом за хаљине и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но, по срећи или несрећи — оћемо л’ својски да се искажемо? — свет (осим малог скока) далеко не пада од своје кладе. Сам стоикер,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно се смејало тузи као и радости, јер туга често пута уме бити и лажна, док радост ретко кад. Оно се смејало срећи као и несрећи, јер срећа је готово увек варљива, а невоља не.
Хуана: Толико је за мене среће у твојој љубави да ја немам довољно храбрости тој срећи да се подам. Дон Родриго: Ал' имај бар храбрости рећи оно што ти душа осећа... Хуана: Волим те!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
То беше мој пријатељ који жуђаше да ме види; Погођен мојом патњом, седе и плакаше, Он, који негда рече да ми на срећи завиди, Тешком, студеном водом тихо ме сад умиваше: Некад смо се, ко дечаци, по истој речици гњурали, А затим, под
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Видећеш га! — у гласу Сунчеве мајке зазвуча туга. — Али, он неће видети тебе. Повероваће да си мртва и у својој срећи заборавиће на тебе. Пристајеш ли још увек? — Нека буде! — жена уздахну и голим длановима захвати прву гомилицу жара.
Њеној срећи сметала су једино огледала. — Гле, ко је она баба? — кажу да је упитала Царица, намрштивши се свом одразу у огледалу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Свуд сам брао ђуле и грозде бехара, Мојој срећи нигдје равне било није — Све од Бање Луке па чак до Мостара! Знаш ли часе оне?...
И у тихој срећи све трепти и сија И вода и камен, џбун и вршак грана, Као да се небо ближе земљи свија И сам господ ходи преко
Завјеса спаде... И љепота чиста Указа ми се на своме олтару, Под сплетовима лаворова листа. И ја затрептах у срећи и жару. И видјех гдје се горе уздрхтане Облаче тихо у дугину шару.
О куни се, само куни, Све верујем што ћеш рећи! Ја на твоја недра падам И верујем у свој срећи: Љубићеш ме над сва блага, Вечно и још дуже, драга.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
девојка одговара теби и твоме дому. Потегли смо на бога и срећу, тј. пошли смо препуштајући се божјој вољи и срећи. Ја од чуда лијепе ђевојке, тј. зато што је девојка чудесно лепа. Но говори цури ђувегија, тј.