Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та лепша си него вила, Лепша него сунце исто; Би ли, рано, моја била?“ „Ој срећице изненада! У мога ме ишти ћака, Тела би те мома млада, Тела би те ја јунака.
Хоће Срби да освоје града, Ал' га неће без турскога јада, А саде им тако шака паде, Унапред се већ срећице сладе, Свима игра срце у недрима — Ал' је Гојку око срца зима. Ено Турак' — ох ти његов јаде!
Роди Цвета синке једнолике, Четир сина, очине прилике, Још очиног срца и деснице, Та деснице па још и срећице. Затим Цвета роди две ћерчице, Као мајка беху лепотице.
И учас, не знам што му на ум паде, Он гроотом се ту смејати стаде, Па јоште рече: „Да срећице клете! Та весело је, што се не смејете?“ Па тад се смрче и цео побледи, Кô камен стоји, а у земљу гледи.
“ — „Змај Огњени?... Та ко за њ не знаде!... “ Ох, срећице старцу изненада! Ту Милету он огрли млада, Старини је и мило и тешко, Па га љуби у чело витешко, Јошта проли две
Та већ те је ђаво потковао! Ману мачем војвода Милета, Дочекао Нетен-бега клета. Ој Турчине, лоше си срећице, Испаде ти сабља из деснице!
“ веће јадни вичу. Сви низ поље равно се сломише, А за њима Срби поврвише. Ох, срећице за Србиње добре, — Дође лоша, само чу ли, побре.
једна друга, Престриже му џевердана дуга По ремику, кано трску каку, Задркта се срце у јунаку: „Ој коњицу, ваздања срећице, Ао пушко, дража од деснице, Да љуто ми на срдашце зави!
Роди Цвета синке једнолике А очине слике и прилике, Још очина срца и деснице, Та деснице па још и срећице; Затим Цвета роди две ћерчице, Као мајка беу лепотице.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' какве смо на земљи срећице, отеће нам још и тај завичај. О ШЕКСПИРОВОЈ ТРИСТАГОДИШЊИЦИ Вештака вечног творилачка свест умарала се мучних дана
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ми тебе варице а ти нама водице и јарице, јањице и мушке главице — и сваке срећице!“ (Вративши се с воде, поспу њоме по кући, говорећи): — „Оволико људи, волова, бродова, коња, улишта, пила, коша, да