Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. — И нисам. И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. Сину Срећково црно око, па му заустави руку. — Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!... Пиштољ за појас, па пут за уши!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сасвим издалека га тек питају да ли му што треба. „Зарадим, доста.” Мајка и отац спусте главу: мучи их „зарађивање” Срећково. А Срећко је ведар. „Секу гледајте што боље можете; да оздрави, да је удате, и да јој дате мираз.