Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Добројутро моје!... Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!... Срећо моја!... И наједанпут старац занеме. Поглед му се укочи и заста на самим вратима... Сви се окретоше и погледаше.
Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... Она убриса очи и насмеши се. — Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Како би нас назв’о? — А зашто да га ја баш питам? — вели Јула, збуњена и румена. — Питај га ти. — Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида, која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.
Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: »Еј, терету мој, срећо моја, — опет малер!« А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
О срећо, о време; ελεημοίσήνη, милосердије; άπελπίσίς! очајаније и пр.<оче>. друге се речи могу лако нагађати. У Вршцу, месеца
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
опхођењу према деци веома срдачна, емотивно топла, блага и своју нежност често исказује тепањем детету („сунце моје“, „срећо моја“, „злато моје“, „душо моја“, „узданице материна“, „ћерко слатка“ итд.).
Матавуљ, Симо - УСКОК
Она се одвоји и приђе му блиједа, оборенијех очију. Он јој шапну: — Милице, душо моја! Милице, срећо моја!... Желиш ли да овако буде и наше весеље, наскоро ако бог дâ?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Стојим, чекам, гле и нојце вође, Боже, Боже, заш она не дође? Збогом, ноћи, збогом, стазо света, Збогом и ти срећо моја клета!
патко! срећо над срећама, Благо оном ко се вама масти! Па потрчи горе ћелијама, Када тамо, како с' упропасти! Ја опазим црна
X Ма зарашта, срећо клета, Заш' је тури у живота, Кад је чека овог света Само гроза и страота? Али јатка ево прену, Диже око
Гле и трећи, — сад препе се, То бијаше мука љута, Од гнева се јунак тресе: „Нуто, срећо, нуто, зеко,“ — Па га сави опет преко.
пусто, Па не види чедо мило, Што с' ка њему упутило, И не чује како кори, Како декла плао збори: „Де си, де си, срећо мила? Но већ све сам препатила. Све ј' готово, само брже!
Обазре се па је глену, Ма се одма назад крену: „Ао срећо, и та сада, Да са мене, мене страда... Амо, мачу, брате клети! Ја је нећу преживети. Јуриш, јуриш!
њи низ бркове смеђе, Страшни брци пали по рамени, Кâнда збори: „Здраво само мени, Здраво буди, десницо витешка, Срећо моја, турска муко тешка! Издај, пушко, мачу, саломи се, — Ти, десницо, само не дај ми се!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Што ме сунце не погледа?” „Не питај ме, срећо царска,” невеста се исповеда, „још је Самсон у животу, то је извор мојих беда.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На једној се скија нози и са собом кућу вози, на челу стрше рози. Луда срећо, дај помози! БАКА, ОН, ЂАК И СЛОН ОГЛАСИ „КУПУСНОГ ЛИСТА“ Ево новина „Купусног листа“, овде се пише
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Без честога понуђаја, доме славо! Без промјене чисте твоје, много јадна! Куда ли ћу сад без тебе? срећо доме? Како ћу ти у дом стајат, с јадом стала! Луду ђецу подизати, прекукала!
Када дођем у дом тамни, тамној мене! Шта ћу ђеци каживати, ђеци леле! Кад ме сретну ђеца у пут, срећо моја! Е су ђеца мила тебе, дико мила? Често плачу, споро расту, чест мој јаде! 96.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Ех, ослону сваког нижег слоја, Сузиш, ко покварена цев купатила, А где си био, срећо моја Кад сам у Босни ја патила?
ипак... (Кад би то зависило само од мене): Карактер мој такав је, гибак.” „Судбино, пуна си гада и злоће! Срећо, спорија си од три пужа!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У тој вреви, чу се и Јокин глас. „Оо-о Стане!“ Нико јој се не одазва. „О-о-о Стаке!“ Ни другом. „О-о-о Стаке срећо!“ најзад ће Јока. „Ето ме мати, ето!“ одговори цура и до мало стиже.
„Срећо моја!“ тепаше јој мати. „Биће, као што твоје срце жели. А и моје жели то исто... Грабићемо се око оног... лац-ма-нина!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј.Дучић ЛXИИИ МОЈА НОЋИ... Моја ноћи, када ћеш ми проћи? - Никад! Моја зоро, када ћеш ми доћи? - Никад! Моја срећо, кад ћеш ми се јавит'? - Никад! Моје небо, кад ћеш ми заплавит'? - Никад! Моја драга, кад ће наши свати! - Никад!
Кад сваки цветак мирисаше: Живи! А сваки славуј цвркуташе: Љуби! ------------------ „Љубави! срећо, којом живот сладих! Шумарци! стазе обрасле у цвећу! Ви пратиоци мојих дана младих, Никад вас више ја имати нећу! „Не!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Рођен сам да будем пророк оној чети, Што ће ведра чела силно тебе хтети. Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем! Док дамари прште и играју жиле, Тонем у дубине, где се свесно скриле У дремежу тихом снене
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
од миља и среће, стотине сам их пропустио кроз шаке и знам све њихове блесаве шаптаје, не, немој, јој, то, то, тако, срећо моја, тако, али шта после, ништа, отресе прашину са дупета, погледа те мазно, ово ти баш није требало, и до виђења,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Па од чуда и срамоте Заигра му срце живо, Што ни у сну није снивô И његов се усклик оте: „Кô у љутом досад боју, Срећо моја, ти ме прати! А да стигнем пану своју, Љубав ће ми крила дати.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Слугама): Ристаћи, Костаћи, устанајте бре и ложите ватра! (Сарошу): Саг, саг, пиле моје. Сал лампа док запалам. Ох, срећо моја! Исполај на господа да ми те посла! (Отвори): Изволевај, душице слатка. От тебете побољи сефтеџија нема.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1923. ЕЛЕГИЈЕ МОЈА НОЋИ Моја ноћи, када ћеш ми проћи? — Никад! Моја зоро, када ћеш ми доћи? — Никад! Моја срећо, кад ћеш ми се јавиіт? — Никад! Моје небо, кад ћеш Ми заплавит? — Никад! Моја драга, кад ће наши свати? Никад!