Употреба речи срећу у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ох, кад би се то заборавити дало!... Ал’, ево, човек често у несрећи желео би да и саму срећу заборави, па, гле, где не може!

А мени остаје само жеља да у оваквој бајној ноћи, мислећи на моју преминулу срећу — душу испустим... После се скоро никад и не раздвајасмо; наше две куће постадоше једна иста. Дође време жетви.

Кад смо отишли пред цркву, цео народ је погледао у њега, а није само једна девојка уздахнула: ох, кад би јој он у срећу пао!... Један од скупљених момака извади иза појаса своју дугачку врулу и стаде свирати орловку.

једно стога што су га сви познавали као јогуницу, а друго као веле: кад му је воља, и кад је воли, што би му кварили срећу?

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

ови ми је језик од младости мио, и рад бих да се многима од наших младића смили; зато гдишто примешавам, ако ништа, на срећу: често малена варница велику ужеже ватру.

Ступа напред, нити се обзире, као | слепац кад по блату бежи, иде само на срећу, куд пуче да пуче. А разуман човек, ако ће колико знати, опет слуша с великим вниманијем што други говоре.

Рибари, извлачећи мрежу из реке, осете да је врло тешка, почну викати и скакати од радости, ублажавајући дан и срећу своју. А кад једва извуку мрежу, нађу у њој наместо рибе великачак пањ и мрежу сву искидату.

Онда почну псовати и проклињати таку срећу. „Немојте, браћо, — рече један од њих — ви добро знаше да су радост и скорб две сестре које једна за другом долазе, ви

Кад човек не види, ласно ће у јаму пасти или о што главом лупити, а кад види, онда неће. У стара времена срећу су почитовали за богињу, којој су се клањали и жертве приносили. Но што велим: у стара времена.

Зачудо како човек може тако упоран бити да толико срећу брани, кад својима очима многога види јуче срећним а данас несрећним?

Видећи их лисица изван свога домашаја, весма се оскорби. „Но 'ајде на срећу”, помисли у себи, „ово није први ред да је мене моја хитрост помогла”.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

мирно, ви сте царски му̓асили; ми на цара нисмо ни на вас цареве служитеље устали, но на дахије, с којима ̓оћемо срећу с оружјем да поделимо”. — Пита генерал Ћенеј даље: „Шта зактевате ви од Турака, шта ли Турци од вас?

„Да, да”, повиче Француз, „то су попови наређивали за свој интерес, а не гледају народну срећу” и проче и проче. — Кажем ја, да ми не тражимо никакве ни од кога помоћи, но само да нас с нашим поглаварима Турцима

сам Србин, господо, и ја знам љубити своју српску нацију као и Французи и други родољупци; дакле идем да с родом делим срећу и несрећу!” А Француз повиче: „Право, право, г. Филиновић!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!

Како је налепио! Куд ће, брате, шут с рогатима!« И може бити да би тако и било. Али на срећу Сретенову, мораде капетан Вучета, који је био пријатељ Милунов и свакад му држао страну, отићи неким важним послом у

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе... Најзад се окрете Маринку: — Шта ти велиш, Машо? — Ја велим да оног маторог треба притегнути!...

Е, па ево — ја сам га теби донео!... Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. — Немој, ако бога знаш! — јекну...

— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити! Хитар одвише, срећу прескаче!... Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!... Пази!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Први пут небо ту засијало На људску срећу и на болове; Ходисмо туд где све је клијало, Само Бог и ја кроз те долове...

НАПОР Када ме замори равнодушно, бедно Време, у часима безбојним и сивим, Рађа ми се жеља: ја бих да доживим Или срећу или несрећу, свеједно. И та тамна жеља негде у дну груди Расте, кô поплава какве мрачне сене.

у твом срцу, после тамних јада, Да оставим једну носталгију дугу: Па све када прође, да се сећаш тада Са болом на срећу, с радошћу на тугу.

Да ми је да волим срцем, које тајно Све носећи сумњу страшнију и већу, Не зна за врлину, јер не зна за срећу, И што мрзи болно, јер љуби очајно.

моја опијена чула — Ја знам да нестајем у шýму што блуди, Са сваким кораком којим нога крочи: Стран за праву срећу и прави бол људи — Упирући к небу зачуђене очи.

А ја ипак не знам за радост и срећу; Ја се бојим твоје подмукле Лепоте, Да освету једном не затражи већу За свирепа права што јој други оте.

Ја те волим једним жаром невеселим, И сумњом у тугу и лепоту јада; Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу срећу коју желим.

Бити пред бескрајним узвишеног ситан; И тражећи горко срећу међу нама, Веровати најзад, у час неумитан, Да је сан порекло свима истинама.

сумња страсна, и светла, и плодна, Моје друго биће и други вид; јетка, Брани коју чашу да испијем до дна, И да коју срећу познам до свршетка.

многи хтели да дограбе доцније по комадић конопца којим је задављен кривац, јер кажу да такав комадић доноси другима срећу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: »Ју, боже, ала да се ’оће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало. Чисто ми глува и пуста кућа без њих!« Па седите! Извол’те раскомите се као код своје куће.

А био му се јако допао. Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није као добар отац бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мáма што је.

»А дабоме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!« говорила је чешће гђа Сида. »Гледај, молим те, само како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.

Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу. Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади, и гђа-Сиду

да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале. Љуба би рад у нечем већем срећу покушати. Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло.

Гуска, ћурка и само прасе лакше би му ишло. Но, шта ће, мора срећу покушати, не може домаћину одбити. Господар Белкић био је особите ћуди човек.

Када Чекмеџијић кући дође, почне размишљати да ли да дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, дегод срећу. Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а, међутим, потајно може и на другом месту

Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а, међутим, потајно може и на другом месту срећу покушати. Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М.

Кад је чика-Гавра видео да ће се Љуба оженити, покуша и он срећу. Оде код госпође Макре. Она га лепо дочека и части га.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Овај човек ту, у другом шатору, воли своју жену. Лепо. Волети значи: имати за циљ срећу онога који се воли, туђу срећу. А њој среће нема без њега и човек се чува за њу и ради ње.

Овај човек ту, у другом шатору, воли своју жену. Лепо. Волети значи: имати за циљ срећу онога који се воли, туђу срећу. А њој среће нема без њега и човек се чува за њу и ради ње.

су се звона са наше цркве и оно моје празнично расположење претворило се у усхићење, у један занос, у једну безумну срећу какву никад дотле нисам осетила.

Све је лаж и свему томе ваља једном учинити крај. Спокојство, мир, то је све, и други нека тражи своју срећу. Јест, други, а ти, Јуришићу, главо, упамти ти ниси ни рођен да у њу верујеш и да се у њу надаш“ Сутра дан, онако

мени изгледа добро у оном тамо мистичном ужасу само је једна којештарија, јер се мени чини, да сви они што траже неку срећу света треба једном од свега тога да дигну руке.

А он је њу истински волео. Веровао је, јадни Христић, да ће она бити срећна кад га види, па се за ту њену срећу осрамотио. А то може да разуме само онај који воли. И ја тек сад разумем Христића, јер волим, јер прâво волим.

— За то што сам проклет, драга. — А да је оно дошло? да ли замишљаш радост моју, срећу невиђену? У њему видела бих тебе, осетила душу твоју и грлила бих је, грлила, онда бих ја оживела. Опрости ми.

Сурово сам одрицао закон, одбацивао Творца, и свемоћан волео сам живот и веровао у срећу... О како је бедно кратко трајала „смрт Бога,“ како сам се брзо као Фаетон нашао у своме Еридану и закукао: О дођи у

Африка

Питање је да ли ћу после од Сикасоа имати прилике за Бамако. Ипак верујем у своју путничку срећу која ме је дотле служила а сувише сам и грозничав и лењ да бих одмах напустио ову дивну веранду, пуну аперитива, књига

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

дајте ми того човеку кои можи да изгуби толики новци на овим временом, дајте ми, де! Сиромах Јања, твоју је срећу црно! Да узмиш штап, да идиш код цркву, да седиш и иштиш крајцара кроз твоју нестрећу.

МИШИЋ: Дакле, ја вам честитам вашу будушчу срећу! КАТИЦА: Ви ме с отим обеспокојавате, но ја знам да неће ни он против моје воље баш тако поступати.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Жене, нарочито, ретко налазе срећу у животу. Док су код матере, живе безбрижно, али то прође брзо, а после их, у браку, обично, очекује само кратка срећа.

Исакович је псовао од беса. Мрмљао је, љутито, да та несретница може наћи срећу, и овде, ако се уда за неког, поштеног, честитог, коњушара. Ди Ронкали је, међутим, подупирао Божича.

Да му из душе каже, доћи ће дан, кад ће он увидети да је на овом путу мимоишао своју праву срећу, њу! Она јесте млада, али би му била добра и верна жена. Њена мати может да му донесе смерт!

Он јој је, при повратку из затвора, рекао: Где је онај дугајлија? Ако би ти Исакович, дијете, срећу донео, ја бих му писменое емство дао, да ћу му чизме чистити свако јутро, до века!

Какву му срећу може донети удата жена? Какву му срећу може донети Евдокија? Њена мати јој је, и пре, све удвараче отимала, срам је

Какву му срећу може донети удата жена? Какву му срећу може донети Евдокија? Њена мати јој је, и пре, све удвараче отимала, срам је било, а сад јој је отела и њега.

Пожелео му је сваку срећу. А рече, да ће Агагијанијан свршити све остало. Као узгред, додаде да око чинова, које има његови братенци, у

Нека га ништа не пита. Не треба да се мешају у то. А ваљда ће и он наћи срећу, негде, за своју свастику. Рекао је Исаковичу, шта су видели, рекао му и за Божича, убојицу, али се Павле смеје на то,

напустити своју децу, зато што им се матори отац поајгирио, нити ће та млада Махалчанка наћи, у матором Трифуну, срећу. Има за оно што њој треба, млађих Махалчана, хвала Богу. Него, зло је у Трифуну.

Иди ти, а остави ми ћер у очевом дому. Па да на пролеће видимо. Можда ће и она наћи своју срећу. Ниси ти једини лепотан на свету! Ја сам ти је, каже, дао, али сам се преварио. Не дам своје дете белом медведу.

Ана се пренерази, кад чу, како Варвара додаје: да је то, уосталом, истина, и да она у браку са Петром није нашла срећу, која се у браку налази. Немамо сриће – вели.

очајно, упита, је ли при свести, кад то говори, Варвара поче да плаче, да није ни чудо, што у браку са Петром праву срећу није могла наћи. То је дите – вели. Петар њу мрзи, јер није родила. А истина је да и она њега, због тог, више не воли.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

који се кретао ка залеђу или је узмицао према Јадранском мору према напредовању или узмицању турске моћи, али, на срећу, никада није потпуно попустио. Због тога се јадранско-приморски тип могао развијати готово без препрека.

Ова побожност се лако искоришћавала за насртање на друге вере. Али је на срећу свештенство, све више надахнуто националним идеалом, постало слободоумније.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Он поваздан промукло виче: — Миш бијели срећу дијели! Још као дијете дошао с планете! Казат ће ти сат кад ћеш сломит врат!

бјежи... крушка... мјесец ... — Шта то бунцаш? — забрудна Крушкотрес. — Да ниси пошашавио од страха? На сву срећу нашег Шарова, Крушкотрес га добро протресе, па му се свака кошчица, свака мисао и свака ријеч вратише опет, на своје

Желим ти други пут бољу срећу! Кад угледа своје пријатеље, Шаров од радости узе цичати и ваљати се. И њему Миш пророк прегризе уже око врата и тако

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АЉОША: Не то. Ја не хоћу да јој кварим срећу; она тако срећна тамо са њим. Зашто да јој кварим срећу? ПАВЛЕ: А мислите да је срећна?

АЉОША: Не то. Ја не хоћу да јој кварим срећу; она тако срећна тамо са њим. Зашто да јој кварим срећу? ПАВЛЕ: А мислите да је срећна? АЉОША: Да, она мени пише, пише да је срећна, ал' опет ја морам да помогнем.

НОВАКОВИЋ (љуби је): Како си ти пажљива и одлучна! РИНА: Него! Зар да дозволим једна ситница да ми мути срећу? НОВАКОВИЋ (устајући, грли је): Хвала ти, ти ме просто претрпаваш доказима о твојој љубави.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати. Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб... Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца.

Само отац остаје ожалошћен. Прођу две недеље. Шамика се приправи и иде да покуша срећу код Полачекових. Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи.

Донде је Пера старцу по џеповима тражио од касе кључ. Отац виче, копрца се. На срећу, дође Шамика са напереним пиштољем, што бећари виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослободе.

Била је одважна. Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се. Но, на срећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило.

— И ја сам готов. Сад се договоре и сложе се у року. Шамика ће све приправити. Још једаред ће покушати срећу код матере. Мати га одбије. Сад Шамика припреме чини.

Црњански, Милош - Сеобе 1

стоке, и беше опљачкао пола Влашке, па је, по одласку братовљевом, очекивао да ће са својом снахом доживети неизмерну срећу, без икаквих брига.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

девојке које се боје да ће остати неудате и без порода састављају басме и изводе различите чудновате поступке „да би срећу добиле, — удатисја возмогле.“³⁸ Али крајњи смисао магијског опчињавања момка и удаје јесте — пород.

Новац (метална пара) ставља се детету на чело, за здравље и срећу.³² У склопу бабина налази се низ позитивних и негативних магијских правила: „ваља се“ — „не ваља се“.

⁴⁰ Дарује се још и метални новац, да би дете било снажно. При уласку у кућу свака повојничарка назове бога и пожели срећу принови.

⁵⁶ Овај старински обичај назива се „случајно кумство“, „кумство на срећу“ или „кумство на срећу“ или „кумство на раскрсници“.

⁵⁶ Овај старински обичај назива се „случајно кумство“, „кумство на срећу“ или „кумство на срећу“ или „кумство на раскрсници“.

млеко, очигледно, није детету само врста хране, већ и мистично спасоносно средство за одржавање, напредак и сваку срећу, није ни чудно што у народу постоји веома велики број магијских поступака, враџбина и табуа чији је циљ да се одојчету

(од урока), затим зрно пшенице, самотворна бритвица, зрно соли, тисов крстић, квасац, детелина са четири листа (за срећу), огледало (од море), оман и одољен (од вила) итд.³² За колевку су везани и неки табу-прописи.

Обавезни реквизити при стрижби у врањском крају јесу хлеб и со. „Хлеб и со значе срећу — да у своме животу дете никада не остане без хлеба и соли.

(Вук, бр. 10) — Дај ми срећу, па остави ме у врећу. (У Црној Гори) (Вук, бр. 818) — Бољи је драм среће него сто ока памети (Вук, бр.

429) — Ђе су данци ту су и лијеци (док чоек још има дана да живи, ласно му је лијек наћи). (Вук, бр. 1247) — Бог срећу дијели, а ашчија чорбу. (Вук, бр. 283) — Бог дијели деци срећу, маја сурутку, а баба колаче. (К-Љ, НБ, стр.

(Вук, бр. 1247) — Бог срећу дијели, а ашчија чорбу. (Вук, бр. 283) — Бог дијели деци срећу, маја сурутку, а баба колаче. (К-Љ, НБ, стр. 23) — Залуду се чоек чува, ако га Бог не ушчува. (Вук, бр.

Уместо честитке оцу који је имао ту „злу срећу“ да је добио женско дете („чобаницу“), рођаци и пријатељи упућују речи утехе: „Шта ћеш, Божја воља!

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Понекад, они се срећу и, гле, поново их обмотава туљење оног јединог саксофона у вароши: Гершвин или Кол Портер — препознају се по свом

али можда ћете у њиховом ритму осетити нешто од неизвесности и стрепње дечака што стоје искушавајући своју срећу, свој страх да не буду шуга.

Занимљиво је да у земљи у којој смо имали срећу да се родимо, драга моја пријатељице, љубави започињу обично на кантама за ђубре!

Возио полако крај слупаних кола из којих су односили мртве. Куповао потковице на сточним вашарима, за срећу. Седео данима у самостанском врту и мислио да бих се могао одрећи света и остати заувек испод лимуновог стабла за

Да се захвали. По соби су пијукали тек излежени пилићи. Једна старица их је гонила, вичући: »Иш, ђаво ти срећу понио!« С времена на време, када се изгубим, долазим у ову кућу да се поново пронађем.

и прождиру једна другу у помрчини; чују цвиљење откинутих вратница, а после јутарњи ветар кроз росу и петлове и тиху срећу, и виде напознату таваницу, напуклу по средини, старе фотографије и двоцевку обешену о зид преко сељачке тканице.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Али младост хоће своје право на живот и на срећу: потиснута нада појави се и оснажи се брзо, те Јанко поче назирати себе у будућности као вриједна, корисна служитеља

Онда долази пета здравица, која се зове „добре молитве“. Отац напија кћери: „Хајде збогом, дјевојко! Дао ти бог срећу, како бих ја рад! Дао ти бог порода, прве кћери, а потоње синове, да се два зла у дому не састају.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

УГЛЕД 5. ОТАЦ (ступи), ПРЕЂАШЊИ ОТАЦ: Слуга сам понизан, господо моја, мени је драго да сам ту срећу полућчио. ПРОВОДАЏИЈА: Ми смо слободу узели вас посетити. (Устану.) ОТАЦ: Мени је особито мило. Та молим.

УГЛЕД 6. ДЕВОЈКА (доноси на служавнику слатко и ракију и послужује ПРОВОДАЏИЈУ). ПРОВОДАЏИЈА: Добро здравље и срећу. Да Бог дâ да се познамо и боље! ОТАЦ: Да Бог да! МАТИ: ДЕВОЈКА (младожењи): Изволте. МЛАДОЖЕЊА: Ја благодарим!

МЛАДОЖЕЊА: Она се мени врло допада. ПРОВОДАЦИЈА: Е, пак шта ћемо ту млого, то јест, распитивати. Срећу нико не нађе са свећом. Дајте девојку да је дарујемо. (Младожењи.) А?

Нећеш се, то јест, нимало кајати. Пуна кућа, то јест, што ти срце иште. (Гласно.) Свако добро и срећу! ОТАЦ: Да Бог да! ПРОВОДАЏИЈА (напије се, па опет тихо девојки): Проводаџији леп дар, то јест.

) ПРОВОДАЏИЈА: Е, фала богу, срећно свршисмо! МАТИ: Само срећу од Бога! ОТАЦ: То и ја кажем. МЛАДОЖЕЊА (проводаџији тихо): Новце, забога!

ОТАЦ: Та изволте, пијте. Дед море, пуницо, шта си се ти улењила. МАТИ (точи): Заповедајте. ПРОВОДАЏИЈА: Срећу и здравље од Бога, да Бог да што смо започели да срећно свршимо, да се пофалите и ви с нама, и ми с вама!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Кад ме мати није питала —ја сам одлично разумевала, тј. нисам се ни старала да разумем, већ сам просто видела. Али на срећу мати није увек питала и неке песме остале су разумљиве.

Велики патриота, уверен у заслужену срећу и процват свога рода у будућности, он је у детету гледао носиоца те, боље сутрашњице, залогу настављања и обнављања,

В Пропевавши о деци и за децу, Змај је, први код нас , уобличио једну целовиту, радосну визију, а срећу постојања узнео до врховне философије.

за очување својих положаја и моћи, ућуткали су га и превремено послали у пензију Њега, који је овом друштву желео само срећу и напредак, и то желео са једном чистотом која ме је кадикад постиђивала, оптужили су за ширење штетних схватања, и

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: Зашто немате чувства за народност. ГАВРИЛОВИЋ: Може бити. Ја држим срећу народну у језику и закону, у величини и напретку, а не у кокардама и бојама.

Бедни народе, на кога ти спаде да се за твоју срећу брину! Они који су се на рачун твој обогатили, беже; а што ће бити с онима који не могу бежати, који су стари, слаби

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ОПШТИ ПОГЛЕД. — Јаков Игњатовић је имао злу срећу да му победници непријатељи пишу историју. И они су више говорили о њему као човеку а мање као писцу, сувише се

Тренуци су књига врло субјективна и врло индивидуална, готово аутобиографска, своја књига, какве се ретко срећу у књижевности, где конвенције, подражавања и шаблони толико значе.

Милићевић, Вук - Беспуће

пуних натегнутог очекивања, горке зебње и слатке наде да ће се то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта се збива у мени?

Сремац, Стеван - ПРОЗА

слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјел била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот. Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, тј.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Па да т' онда дочнем срећу: Да ти главу срубим псећу, Да ти кулу њом окитим, Испод куле месо итим, Нек ти вране главу кљују, Пси се псине

Умр'о би, мој премили друже, Да је тако потрајало дуже. Ал' на срећу дође једна жена, Са њом беше и ћерчица њена, Грешно дете, тек од осам лета, Спопала је она рђа клета, Врућишчина,

Сунце седа поносито, тио, Гојко у њег' очи управио, За горицу злаћано заходи, Чини му се срећу му одводи, Нешто му је и чудно и тешко, Чудно куца срце му витешко, Да је јутрос, кад бој запламтио, Лако би се

Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носиш јаде и невољу.“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени

Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носиш јаде и невољу.“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако, Него деде прихвати ме јако, Тешке су ме освојиле ране.

помамио, И чујте ме, а што бих вам крио: Ако буде кâ што неки слуте, И ђаури амо се упуте, Ко год хоће нека куша срећу, Нек их чека, ја их чекат нећу, С пола сам им још и утећ могâ, Ал' са града охронуће ђога.

“ Па сићане књиге повадише: „Гледај само како султан пише — Сто хиљада“ — Турци загледаше, Ал' на срећу читати не знаше. Ох на срећу, али не на своју, Већ Бога ми, Србине, на твоју.

Ох на срећу, али не на своју, Већ Бога ми, Србине, на твоју. Сунце седе, ено тамне ноћи, Ал' Турцима ниокле помоћи, Па да им

јаде, Ох ено је, ено цуре јадне, Она гледа с високог чардака, Гледа млада у мрак и тишину, Мисли јаде, мисли худу срећу, Мисли свате, мисли ђувегију, Јоште мало па ево га старог — „Страшни Ала, што учини са мном!

3. Каде момци пушке мећу, Кад у црно шаре пале, Кушајући ица срећу, Сви т' енонде, драги, вале, Поуздани итац твој — Благо мени, да си мој. 4.

Ал' Стојану се топи душа жива, Једанпут опет срећу он ужива, Сунашца њему неста на истоку, Па гле га опет на небу високу; Све обасјало, што с' досад утаја, Те рајске

Он гледну своме злотвору, највећу, Што њему ћаше сваку узет срећу, Из завичаја мила што г' изагна, Па светом белим потуцати с' нагна.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Јок, то се досад није чуло у овој околини уозбиљи се дјед. — А да је коњ пакостан и завидљив, да туђу срећу очима не може гледати? — наваљивао је мајстор. — Бог с тобом, немој кукавну марву ружити.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Нисам знао шта да радим. Нисам хтео да те дâм другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има. Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, Тог чистог,

Пева стару песму: како кад’н Стана у башту ишетала, изгубила срма-колан, у срећу јој млад калуђер, њега набедила за колан и куне га: Ако си зел срма-колан, Като колан да се вијеш.

— поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим С тобом. Ко зна шта после... само Бог срећу нека вам дâ... велику, голему... Нарочито теби.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Он досад није никакву српску књигу на штампу издао, зато сумњава се предузети је на свој трошак; не знајући какву ће срећу књига имати.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда га цареви сјетују: — Иди сад кући, кад си се смрти избавио. Царевић њима вели да ће још једанпут да иде срећу покушати и жену ма на који начин украсти.

Онда ће Краварић Марко: — Хајте, браћо, сјутра ви у лов, а ја ћу остати да сигуравам ручак, да окушам и ја срећу с тијем душманскијем старцем, и да видим какво изгледа то чудо. Тако и буде.

се пасторак видје сам самцит, без игдје икога, не знаде сиромах љути у онај мах шта да ради, већ пође путем на божју срећу. Дуго је тумарао док не изађе на један широк друм, па пође њиме.

Он помисли да је онај нашао под јелом срећу, па пође и сам да је тражи: најприје узе у суд воде, и отиде под јелу, пак извади ножем своје очи.

Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти па а растргоше. И тако му проклетнику поможе кривда.

Кад дође кући, узме торбу на раме и у њу хлеба, и штап у руке, па пође у свет да тражи своју срећу. Путујући тако дође у једну велику шуму и идући кроз њу нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава,

Он му каже све по реду своју невољу и да је дошао да га пита зашто му је дао злу срећу. Онда му Усуд рече: — Ти си видео како сам прву ноћ дукате просипао и шта је после било.

Многи је покушав'о ту срећу, али узалуд: више га није било ни жива ни мртва. Чује за ово наш војник, те рече господару од двора да ће он у њ

Онда рече јеж: — Хајде да и ја срећу покушам, да видим тко је то. Кад дођу пред јаму, повиче јеж: — Тко је то у тетиној кући?

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СВЕТОЗАР: Ја мислим, кад је код своји. МАКСИМ: Најбоље је чувати своју кућу. СВЕТОЗАР: Па баш нећемо имати срећу? СОФИЈА: Та доћи ћемо ми, доћи ћемо. МАКСИМ (неповољно): Гле јако! СОФИЈА: Макса се шали, а ти мислиш тако је.

МАКСИМ: Заиста ниси, и они колачи, што су умешени, служе нам на велику срећу. То сад тек видим. СОФИЈА: Утолико, да млађи буду задовољни и да не чине штету, а међутим да охотно раде своје

ПУТНИК: Ја мислим да је дужност наша човеку помоћи. ШАЉИВАЦ: Јесте, но знате ли шта? Желио би да покушам ја срећу лечити га, и то симпатетично, то јест речма, онако као што бабе зевају на болесника кад бају.

Овде ја седим. СТАНИЈА (приђе к портрету, па се прекрсти): Помози боже, дај свако добро и срећу! ЉУБА: Хи, хи, хи! СТАНИЈА: А што се ти смејеш што се ја молим богу? ЉУБА: Каква је икона... СТАНИЈА: А што?

Премда се данас овој срећи нисам надао. ЉУБА: Моја мајка на срећу спава. Зато се можемо по вољи разговарати. МИЛАН: Господична Љубо, вами је позната моја наклоност, коју к вама осећам.

СТАНИЈА: Па жена суди у кући? ЉУБА: Лепо. СТАНИЈА: Да ви бог да срећу, кјерко, али не верујем! 3. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО (Љуби): Еве цедуља за театор. ЉУБА: Остави тамо.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ја знам да сам и с пређашњим изданијама слаб кредит код женскога пола задобио; имао сам срећу сопственим ушима слушати како је гдикоја лепа господична свој удивленија достојни језик против мене пружила, али —

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Унутра, наравно, носе спаваћицу; на срећу, данас су спаваћице тако кратке и тако танке да без муке стају и у кутију од шибица, а да се палидрвца не морају

Не можеш ни да замислиш изненадну срећу несрећног самоубице! Најзад, један глас у његовом животу! И то женски! Окрете још једанпут 95 и — гле опет чуда!

да никако није могао да положи испит за капетана, па су га морали пензионисати тако рећи у најбољим годинама, на срећу наше школе, која га је узела под своје, као професора војних вештина. Питате се сигурно како се понашао према нама?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Чест од наше стране, господин барон! Ми за чест примамо визиту и од други, а таковог господина за особиту срећу. МАРКО: Добри људи мени су у свако доба добро дошли. АЛЕКСА: Слуга нижајши.

И какав ангел указа ми се изненада! Како ме занесе, какву ми срећу донесе! Може ли бити већега шчастија него од таковога ангела љубљен бити?

МАРИЈА: Ја вам честитам такву срећу; него се бојим да Голић не оголи и вас као мене. ЈЕЛИЦА: Немојте се бесорговати!

Ми нисмо знали да смо род, него он да нас научи!... Господар Марко, ја Јелици желим сваку срећу; нити ћу се срдити ако она за другога пође. Само ми допустите да нам овај господин своје баронство осведочи.

Особито нећете пред невестом својом имати никакве тајне. (Чита даље.) „Знај да Марија као утучена иде. Не убијај срећу тој девојки, него сврши, кад си јој обећао.

И ти си ми доста помогла. Иди и тражи себи срећу. МАРИЈА: Ах, ја немам другоме него који ме је изнео на глас... Алекса! АЛЕКСА: Да те ђаво носи! (Напрасно изиђе.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Црвени Врабац птица је чудна, цвркуће, лети, вјечито будна, Незнанком земљом дан и ноћ. Гдје год се нађе, ту срећу чара, весеље шири и чуда ствара, простире своју чаробну моћ.

“ „У реду, брајко, остани ти!“ рекоше на то другара три, па даље крећу тражећи срећу. Прошли су много питомих доља, лиснате шуме и стрме горе, док најзад стигли до неких поља, кад тамо — гледај!

Волиш ли цвеће? Јесу ли чисте боје? На крају, деда, много ти поздрава шаље, жели ти срећу, радост и тако даље унука твоја, изданак твоје крви Бајина Башта Основна

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Коледари само певају за срећу новог сиромаштва. НОЋ Ноћу кад бију промаје са звезда, кад корење одозго виси као игле што држе слике с друге стране

мном на Врачару био спаљен једна сен на крсту док сам горео васколик Мноштво је чуло глас и видело: Младенац и Реч срећу се у облику новорођења Штит је изведен из неба и пламен је сишао мислен Тај пламен хваљен и васељен Расподела (у

и нестају границе државне а да вас нико не тужи да сте хегемони Милост ће оскудна бити знали сте да свако своју срећу кује ал не бесте покорни ни сопственом знању спремите се за туризам по паклу мада пресуда још није пала Картароши

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Аустријска артиљерија је тукла наше ровове, али, за срећу, шрапнели су се распрскавали сувише високо, те се њихово дејство није осећало. Сада су почели да траже и нашу батерију.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком....

Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу... Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су за учитељима. Па како лепо живе!

ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу... XИ Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и

Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу. А ово... зар је ово гнездо!... Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене... А и ја...

— Дужност, заклетва верности мужу, правила морала... О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану !...

Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа... А оно није ... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда. Тек само онако: »како сме он да буде срећан ?«... па цап преко средине и...

А зар сад нисам? Јесам, јесам... о, те како!... Али ево шта ми срећу мути... Лекар каже... опет ја оно!... Свеједно, и без тога мора бити.

И шта му сад недостаје?... Сам вели да је потпуно задовољан. Шта ће више!... А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«..

Црњански, Милош - Лирика Итаке

да нам сви руке љубе, и кличу и круне мећу, и опет затрубе трубе, цвеће и част и срећу. Ми више томе не верујемо, нит ишта на свету поштујемо. Ништа жељно не очекујемо, ми ништа не оплакујемо.

Што даље у предграђа, све је више мутно. Светиљке трамваја пале се; са њих капље нека прљава влага. Деца ме срећу, толика деца. И сва та деца пролазе тихо, са спуштеним рукама. Не поигравају.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

урезане речи: „Довде се на север простире земља славног и срећног народа коме је велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом језику, потпуно правилно граматички, на понос земље и народа, к пред и увек претвара у ц.

Рече ми да по налогу господина министра долази мени важним послом; а ја на то изразим своје необично задовољство и срећу због такве почасти. — Ви сте странац? — Странац.

стручних лекара, те сад то неће сметати великом и мудром државнику да сву своју бригу и старање посвети на добро и срећу ове намучене земље и да је поведе још бољој будућности.

милошћу својом отклони велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! — заврши говорник, а хиљадама грла узвикну: — Живео!

ње је текст: „Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбине!” „Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!

свечаност; чак и из болница све болеснике изнели на носилима; па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине, и деца на сиси изнета, и ода не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца као да осећају

Трећег дана, министри, иако мамурни од весеља, морадоше жртвовати одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу да са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпишу тај епохални уговор.

На превелику срећу и радост свију, вођи се ништа није десило. Оно, ако ћемо право, њега највише и чувају, али тек, тек — има човек и

Ништа то није да једна жена изгуби очи за овако велику ствар. То је срамота! Мислиш ли на добро и срећу своје деце? Нека половина нас пропадне за ову ствар, па ништа. Чудна ми чуда, једно око!

Али тврд је човечији живот. Вођа је имао ретку срећу, те се при паду задржао, као и увек, на неком џбуну, те се није повредио, а успео је да се полако искобеља и изиђе на

Чл. 9. Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. Чл. 10. На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. Чл. 11.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Једва мало пре доврших. Али сам сад сигурна! А ти, болан, зар баш ништа? — Готово ништа. — Ти се надаш у стару срећу. Сети се Солона!

Он остаде још више зачуђен и уверен у своју стару срећу. Седе у клупу, отвори књигу и поче да разгледа Византију. Око њега брује и узвикују гласови, пред очима му трепере

Зар још живи Андра Јапанац?! дрекнух ја од чуда и изненађења. — Да, господине. Живи и живеће још вековима на срећу српске просвете и радост њених носилаца.

Па опет ове очи гледају друкчије. Као да им кривица, због које се крију, доноси највећу срећу, блаженство... И Коса, тек једним крајичком памети, стаде поимати, да наступа нешто страшно ...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Помери се, сестро! СПИРИНИЦА: Није него, зато што Јеврем хоће да буде посланик — да дете пропусти своју срећу. ДАНИЦА: Дабоме, кад ни отац ни мајка не мисле о томе како ће цела ствар изгледати ако отац не буде изабран за

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија. А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа пот

Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Гледај, овако изгледа посета Не једне, него три старе даме! Освета духовни наш је ужитак! (Прегоресмо радост и срећу тела!) Продаћемо те, и чист добитак Поштено поделити, на три дела!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Шмит је имао срећу да су га у његовој земљи одмах добро и паметно разумели и да му је учињено све што је за свој посао тражио.

Па пошто нису били за какве друге послове, дошли су на Бермуде да окушају срећу са својим криумчарским искуством и да просветле ум белосветским друговима, новајлијама у таквим пословима.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Бедници једни што нам љубав крате! И зајечаће сетне виолине У свежу ноћ. И стаће песма ова. И кад, ко подсмех на ту срећу ташту, Весела зора на истоку сине, Са три свирача у црноме плашту Поћи ћу — да ти сутра дођем снова..

Тако сам и ја ево већ три ноћи Блажен и бујан, док се песме хоре, У музици, у цвећу, и самоћи, Сисао срећу све до саме зоре.

— Дај ми уста твоја, дај могућност тајну Да, жив, заборавим да сам жив, да свуда Видим само срећу и доброту крајну, Да спокојан будем и тих као Буда! Дај ми уста твоја, дај могућност тајну!

А после ће тихо, ко лишће са гране, У заборав пасти спомени по реду, И заборавићу прохујале дане, И негдашњу срећу, и данашњу беду,— Све, и снежна пола непрегледна. Авај, И малену хумку под убогом јелом, И љубав ти чедну и бескрајну.

Нека, жудно среће, човечанство прене У чекању страсном. Буди права мати, Дижи, стварај, руши, ко да нема мене, И дај срећу коју ја не могох дати'', — Ја бих тужна срца и погнута чела Рек̓о болну тајну што ме давно коље: ''Ја знам добро,

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Што спомињеш Косово, Милоша? Сви смо на њем срећу изгубили; ал' су мишца, име црногорско ускрснули с косовске гробнице над облаком, у витешко царство, ђе Обилић над

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то ма- | тери чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда: — Није, ефендијице, није, татице! Није, жив ми ти!

| ВИИ Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.

А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их: — Хајд! Не досађујете! XXИ И на срећу своју, Софка поче осећати како је све чисто дражи и бива јој пријатно.

На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом. Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

О, куку! куку! свет запева цели; Задрхта душа као небо цело; И маса звезда са неба се просу На тугу, јаде, љубав, срећу рâну, На мртву душу кроз јутарњу росу.

Ја знам да срећу несазнању сања. Њени су драги изумрли давно, Спуштени испод смрчинога грања, Обзор где скрива повечерје тавно.

И деци својој, да им будеш траг Прошлости што ће, можда, да ишчили, — Последњи спомен, и тужан и драг, На радост, срећу, што су једном били.

Некад је сенка старости падала На моју младост, чисту срећу моју, Док сад прошла младост баца сенку своју, Да би ми старост тугу задала.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Тако ми је у срцу овога часа, па тако се и показујем. Ти знаш да сам вазда таки био, а може бити да ово на срећу моју и још некога ко ми је мио, да ово слути.“ Адолф га погледа, чисто сумњајући је ли при свијести.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Уопште узев, и код пословица, као што је то случај и код загонетака и код друге фразеолошке грађе, — стих и проза се срећу у неомеђеном односу.

Бајаличке „басме“ чувају у себи одјеке молитава паганских веровања. Често се и у њима срећу општа места, нарочито стереотипна поређења која нису и без поетске каквоће.

Како ти сада напио, онако јаки бог чуо и у „амин“ записао! Куд год поступао, свуда ка срећу наступао! Куд гођ одио, дома долазио! Куд се гођ окренуо, свуд те срећа пратила! Куд ходио, срећан био!

— Нада држи и цара и сиромашка. — Због сирота сунце греје. — Не стани сироти на скут, нећеш себи на срећу. — Најцрња је хаљина сиромаштина. — Најскупља је сиротињска солда.

— Глава за главу, образ ни за главу. — Образ иде с главом О СРЕЋИ — Не бјежи од прве среће. — Није вук никоме срећу појео. — Сваком своја срећа. — Сваки је своје среће ковач. — Ко је срећан, и вране му јаје носе.

— Ко бежи од прве среће, последња га рђа бије. — Бољи је драм среће, него сто ока памети. — Дај мени срећу, а знање кому ти драго. — Дај ми срећу, пак ме баци у врећу. — Средња је срећа најбоља.

— Бољи је драм среће, него сто ока памети. — Дај мени срећу, а знање кому ти драго. — Дај ми срећу, пак ме баци у врећу. — Средња је срећа најбоља. — Срећу моли да те испрати, а нек’ те не причека.

— Дај мени срећу, а знање кому ти драго. — Дај ми срећу, пак ме баци у врећу. — Средња је срећа најбоља. — Срећу моли да те испрати, а нек’ те не причека. — Срећан је кога туђа несрећа учи памети.

— Ако човек неће на несрећу, несрећа ће на њега. — Не стани сироти на скут, нећеш себе на срећу. — С кијем је срећа, и мрав му помага. — Човек може сироти стати на скут, али не може на срећу.

— С кијем је срећа, и мрав му помага. — Човек може сироти стати на скут, али не може на срећу. — Где срећа вечера, несрећа руча и вечера. — Где је срећа ту је и несрећа; где несрећа ту и среће има.

— Многима срећа на велику несрећу служи. — Срећа корача брзо, а несрећа још брже. — Хитар одвише срећу прескаче. — Човек срећу стигне, али не сретне. — Срећу за косе, а несрећу за роге. — Инат је несрећу родио.

— Срећа корача брзо, а несрећа још брже. — Хитар одвише срећу прескаче. — Човек срећу стигне, али не сретне. — Срећу за косе, а несрећу за роге. — Инат је несрећу родио. — Несрећа је дугорепа.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Осим тога Ви сте мене још од 1823 године, како сам имао срећу у Каслу с Вама се видјети и познати, једнако наговарали и опомињали да наштампам што и Српскијех народнијех

најмлађега и смејати му се, па га најпосле отерају од себе, те он удари другим путем молећи се Богу да му да добру срећу. И | тако идући дође на једну воду. На оној води с друге стране био је велики град и у граду царски двор.

Како дође кући, узме торбу на раме и у њу хлеба, и штап у руке, па пође у свет да тражи своју срећу. Путујући тако дође у једну велику шуму и идући кроз њу нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава,

” Он му каже све по реду своју невољу и да је дошао да га пита за што му је дао злу срећу. | Онда му Усуд рече: „Ти си видео како сам прву ноћ дукате просипао, и шта је после било.

Он помисли да је онај нашао под јелом срећу, па пође и сам да је тражи: најприје узе у суд воде, и отиде под јелу, пак извади ножем своје очи.

” Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти па га растргоше. И тако му проклетнику поможе кривда.

се од побратима те онаки какав је крену, и идавши | за дуго почине под једнијем великијем каменом, па почне да куша срећу у штапу. Куцне њим у кам говорећи: „Све жути цекини да буду!

чело и залелече што је више могао не жалећи онијех сто цекина што је за тицу избројио, него што се преварио и изгубио срећу на овоме и на оном свијету, и кукајући отиде дома.

проговори И рече му: „Немој тако, јадан чоече, проклињати; ти не знаш шта си ухватио; ти си ухватио за се велику срећу, него закољи једну од нас три и прекини на четверо, па један комад дај жени да изије, други кучки, трећи кобили, а

Један пут рекне њему жена: „Хајде, човече, да ми ову твоју девојку пошљемо у свет нека себи срећу тражи.” А он јој одговори: „А куда је знамо, жено, послати? куд је девојка сама пристала?

кад је види, уплаши се да није пасторка дошла да јој се освети, и потрчи пред њу говорећи: „Видиш, ја сам те на ту срећу упутила.” Па- | сторка је загрли и пољуби се с њоме и с њеном кћерју.

ја велим нека иде и ова моја девојка у свет да тражи срећу, видиш, ону смо послали, па се не враћа, може бити да до сад злато на њој трепти.” Човек уздахне па пристане и на то.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ВЛАДИКА Било то, било, сад неће више. ЈОВЧА И ову бих, и ову, али Васку ми роди. Неку срећу имала што ми њу роди, а иначе... ВЛАДИКА А Васка ти је, нека је, хвала Богу, жива и здрава, што нико нема.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ја тебе љубим како год да сам те родио; светујући те, твоју срећу желим, а не моју. Ако ли ти мене не послушаш, ја се нећу кајати за добро што сам ти учинио; мени ће бог платити на

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

њено ново осећање према Ђорђу, друкчије него раније, знак од Бога, који се сажалио на њене муке и већ сада указује на срећу која ће доћи после ноћи проведене у манастиру.

Ни за мене. Чак и ако умрем, па се некад, после, сретнеш с неким од њих, збива се и то, јер се и воде из свих праваца срећу. Треба то да запамтиш, па да пазиш да вам се крв не помеша. Од тога се богаљи рађају.“ Јасно чује „крв не помеша“.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

онда, једнога јутра, кад више досаду није могао да поднесе, принц збаци са себе принчевско одело и пође да тражи своју срећу. Је ли дан или читаву вечност ишао док није искорачио из Земље Бисерник Чапљи и ушао у Царство зелених патуљака?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

мило Као да ми никад око Није сунца ни видило, К'о да никад премалећа Мом животу није било, К'о да никад није сунце Срећу мојy пољубило. Ј.

Бедници једни што нам љубав крате! И зајечаће сетне виолине У свежу ноћ, и стаће песма ова: И кад, к'о посмех на ту срећу ташту, Весела зора на истоку сине, Са три свирача у црноме плашту Поћи ћу - да ти сутра дођем снова! М.

те волим једним жаром невеселим И сумњом у тугу и лепоту јада: Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу срећу коју желим.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Ми вјечиту срећу уживамо; Сатана је, наш друг блистателни, на својему остао престолу, међу своје велике полкове њихан хором

Попа, Васко - КОРА

на руке нам пало И смркнуло се Отворена рака на лицу земље На твоме на моме лицу 8 На раскрсницама Подочњаци дана Срећу нам се модри Ако окренем главу Сунце ће с гране пасти Сахранила си осмехе У длановима мојим Како да их оживим Сенка

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Радило се, дакле, само о томе да се тих осам табака поново отштампају, а за њих је, на сву срећу, остао очуван нерастурени слог.

Праву срећу, у којој само мудрац може потпуно да ужива, чисто блаженство, циљ и мир живота, не треба тражити у спољним добрима у

Право блаженство је мирноћа, а њу даје само сазнање“. „Имаш право; и ја замишљам тако праву срећу“. Оба мудраца сеђаху ту, срећни и блажени.

У таквој делатности наћи ћеш праву срећу живота. „Кад се опростих са њиме, пођох у варош да видим да ли бих могао онде пронаћи који његов спис.

То је све. Мало, врло мало! О научном раду Аристарховом био сам, на срећу, боље обавештен, а и место и научничка средина његовог рада били су ми добро познати.

А мир који су папа и цар склопили догађај је светског значаја“. „Имао сам срећу да својим очима гледам свечаност тог измирења“, рекох поносито, смело се ослањајући на своје познавање историје.

„Алал ти вера!“, повикаше већници. „Она велика кула што су је непријатељски топови развалили није се, на срећу, сручила у ров, чиме би непријатељу олакшала приступ у град, већ се наслонила на бедем као пијан на плот“”.

„Знаш драга моја,“ рече јој свештеник, „родитељи замишљају срећу своје деце на свој начин, а деца на свој“. Свештеник се окрете своме нећаку. „А шта ти велиш о плановима своје мајке?

„Дабоме!“ „О то је врло занимљиво, шта више, дивно! И ја сам, у неку руку, ученик Сер Исака, иако нисам имао срећу да слушам његова предавања“. „Разуме се: док је Њутн учитељевао у Кембриџу, ви сте се још копрцали у колевци“.

Пољубих је са пуно осећајности. „А сада“, заврших свој говор, „имаћу срећу да упознам све научне величине славнога Париза“.

Они нису имали деце, а било је отменије и племенитије тражити срећу живота у таквој делатности, но у баналним уживањима галантног света онога доба.

- То ми је рекаоЛагранж“. „Лагранж!“, узвикну он изненађен. „Да. Имао сам срећу да упознам не само њега, већ и друге француске научнике, Лапласа, Монжа, Бертолеа и остале“. „Кад је то било?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

„И твоју срећу ни најмање не мути околност: што њезин отац не пристаје на брак и што ћеш се прексутра венчати на мало незгодан начин,

У том рајском врту, где смо се замишљали непрестано загрљени, ми смо гледали нашу срећу непомућену, непрекидну, апсолутну.

Може по целом свету тражити своју срећу, ја сам своју нашао. А То ћу рећи оном истом поштованом друштву кад се понова будемо искупили кот „Лафа“, и То у виду

— Кад гледам Грка, господине, онда осећам одушевљење за своју расу, као кад девојка истински осећа срећу што је млада, лепа и невина. Физички закржљао, он је изгубио особине здравога духа, он је кукавица.

А ова радост као да се пренесе и на њу, јер и њено лице одаде наједном таку срећу, да сам помислио: како и она, само ми није јасно било зашто, тога часа доживљује најлепши моменат живота.

Тада сам осетио потајну жељу да разорим и њену срећу. Али бескрајна је та гњаважа кад бих се ја на свему што је било задржавао.

И кад се већ нисам могао прикупити сав за једну једину жену како сам сањао, ја се устремих да иа јуриш рушим срећу других. После неколико дана сазнао сам да се моја вереница, која ми је то била три године, верила с другим.

Ја се опет окретох, тврдо решен да поново појурим за човеком који је, знам сигурно, упропастио моју срећу, променио моју судбину, порушио све моје идеале.

иако се то свакоме могло чинити смешно и невероватно, па и глупо, ја ево све до данашњега дана не доживех ту част и ту срећу (а знам шта говорим, и понављам: срећу) да ме ико ослови господином.

и невероватно, па и глупо, ја ево све до данашњега дана не доживех ту част и ту срећу (а знам шта говорим, и понављам: срећу) да ме ико ослови господином.

Сами, сасвим блиски, ми смо се почели враћати једно другом, и тада сам живо осетио ону мирну срећу због чистоте са којом сам јој, после свега издржанога и свих искушења, дошао.

Заклопљених очију ја сам се трудио да сачувам само двоје: слику којом сам био очаран, и срећу за коју сам се плашио да не побегне, и од које сам био опијен до обамрлости.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Што ћете! Људи воле све своје, па и своје слабости. И своју рањавост, и своју злу срећу, и своје проклетство: и у томе лежи један дио нас. И то наш најприснији, најкрвавији дио.

Али смо и одвећ јасно слутили да то, на жалост, неће бити. Јер одрасли имају мало, тако мало смисла за срећу, за све што је права цпећа. Одрасли су уопће чудни.

Људи се готово редовно осјећају усрећени својом срећом у оном степену у коме други ту срећу цијене. Наша срећа добрим дијелом зависи од других. За Ивана то вриједи у нарочитој мјери.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу? Јад и немаштина били би му вечити другови... А овако, зар је боље?... О, тешко ли је то!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда га цареви сјетују: — Иди сад кући кад си се смрти избавио. Царевић њима вели да ће јошт једанпут да иде срећу покушати и жену ма на који начин украсти.

Сад ће пред оца најмлађи син. Хоће и он, јадник, да окуша срећу, па ако што буде, добро, а ако не, никоме ништа. А кад старац прихватио за пушку, он не побјеже, него рече оцу: — Ево

проговори и рече му: — Немој тако, јадан чоече, проклињати; ти не знаш шта си ухватио; ти си ухватио за се велику срећу, него закољи једну од нас три и прекини начетверо, па један комад дај жени да изије, други кучки, трећи кобили, а

Онда ће Краварић Марко: — Хајте, браћо, сјутра ви у лов, а ја ћу остати да сигуравам ручак, да окушам и ја срећу с тијем душманскијем старцем, и да видим какво изгледа то чудо. Тако и буде.

Како дође кући, узме торбу на раме и у њу хлеба, и штап у руке, да пође у свет да тражи своју срећу. Путујући тако, дође у једну велику шуму и, идући кроз њу, нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где

Он му каже све по реду своју невољу и да је дошао да га пита зашто му је дао злу срећу. Онда му усуд рече: — Ти си видео како сам прву ноћ дукате просипао, и шта је после било.

Он помисли да је онај нашао под јелом срећу, па пође и сам да је тражи: најприје узе у суд воде, и отиде под јелу, пак извади ножем своје очи.

Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти па га растргоше.

Онда рече јеж: — Хајде да и ја срећу покушам, да видим тко је то. — Кад дођу пред јаму, повиче јеж: — Тко је то у тетиној кући?

И тад изнова почну кућити, па временом постану врло богати. ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ Кад су народи дијелили срећу овога свијета, скупе се сви насред свијета и почну дијелити добра његова, па да брушкете мећу, и кога што допане на

овога свијета, скупе се сви насред свијета и почну дијелити добра његова, па да брушкете мећу, и кога што допане на срећу, нека га носи.

Путнику буде врло мило, и дигне се к робу и стане му срећу честитати захваљујући богу што се тако догодило. Али роб, не марећи ништа за то, одговори му: — И то ће проћи.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

када човек сам са собом разговара, И занесен смело иде у пределе својих снова, И разгледа доживљаје и измишља, срећу ствара, И моја се мис'о буди, ал' к'о мис'о песникова.

Док она сања и мирно се креће У тајне, с драгим, кроз срећу и цвеће, У ложу мисли — нико и не слути, Блажено дете што толико ћути. Ал' дуго срећна занела се она Уз мирис жеља!

О нисам знао да си у том низу Боје и снова, светлости и душе. О нисам знао да са својим гробом Ја носим срећу и састанак с тобом. Постеља твоја, гле, како је мека, К'о твоја коса. Ох, зашто ме гуше Још вреле сузе?

што пружа даљина и сан: Да се заборави и живот без циља, И кућа под небом овај стари стан, И бол који живи, немо срећу скрива, Као сутон сунце, као звезду дан.

К'о хаљину чију, Меку и у свили, Носили смо прошлост као срећу свију. Прошли су априли. И сузе се лију Што ми нисмо оно што смо некад били.

Сад ми се чини да ја видим срећу И да је имах и у болу своме: Сви ми се дани сада у њу сплећу, Она се јавља, ал' и пропаст с њоме.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Покушао сам да побегнем али је било прекасно. На срећу, успео сам да ме вода не однесе јер сам се ухватио за брану обема рукама.

На срећу, убрзо се за мене заинтересовао виши инспектор и после тога сам се запослио на пројектима, прорачунима и проценама веза

Бечелор (Батцхеллор) притиснуо да идем у Америку са намером да усавршавам Едисонове машине, одлучио сам се да окушам срећу у земљи златних обећања. Али шансу умало да пропустим.

Напокон сам кривудајући, на своју срећу успео да се преко пожарних степеница докопам лабораторије, где сам збацио свој капут и прерушио се у вредног ковача и

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Американце који су ми пре годину дана купили карту прве класе од Беча до Прага и сместа сам се одлучио да окушам своју срећу у земљи Франклина и Линколна, чим уштедим или некако на други начин сакупим довољно новаца за пут од Прага до Њујорка.

Други радници нису ми могли било шта саветовати, а рекло би се да су уживали у мојој неспретности. Ипак, на своју срећу ускоро сам приметио да је немирној мазги сметало када би је неко дирао за уши. То је било њено осетљиво место.

Ја сам, опет, рекао Билхарцу да сматрам за своју срећу што се дружим са једним тако ученим човеком као што је он и да је моје мишљење да би требало да је професор у Насао

Осећао сам као да ми продире у плућа и због тешког дисања изгледало ми је да су ово моји последњи тренуци. На сву срећу, судије су рашчистиле гомилу младића са мене и ја сам почео да слободно дишем.

“Дух тела” је једна од оних дивних ствари које се негују на америчким колеџима и ја сам имао срећу да то обилно користим.

Моје лично искуство као студента Колумбије даје ми за право да говорим о овом питању. Снобови се срећу у свим земљама и поднебљима, али их је на Колумбији тих дана ипак било мање него у многим мање познатим местима, иако

” Сви који су имали срећу да уживају у овој хумористичној причи (а међу њима је био и Ф. Марион Крофорд, новелиста и нећак мог пријатеља),

године видео припремне радове за постављање још једног примитивног челичног кабла за вучу трамваја. Али, на сву срећу, електрична вуча је дошла у прави час да спасе Колумбову авенију. У лето 1893.

У лето 1893. године имао сам ретку срећу да се често састајем са Вилијемом Беркли Парсонсом, познатим инжењером, будућим конструктором прве њујоршке подземне

Двадесет година касније, 1897. године, купио сам фарму у Норфолку. Ово дивно место, где сам повратио своје здравље и срећу, постало је моја права кућа и никад нисам имао жељу да тражим бољи рај на земљи, било где у САД или у Европи.

Трећа је реакција трења, која је позната од давнина. Према томе, постоје три облика енергије које се срећу код пријемног елемента сваког вибрирајућег тела под утицајем побудног елемента.

награду Француске Академије и нека друга признања која сам добио, увек се сетим оног професора који је кудио своју злу срећу због тога што није из врпце са теговима, на свом столу у учионици, извукао онај закључак који сам ја извукао из

Ћипико, Иво - Приповетке

Веселила би се, а не може: не да јој црна слутња што је мори и смућује; нема поуздања у своју срећу. Девојка часом прекине низ мисли и заборави на се.

Тај осмијех с његова мркога лица сине у њеним очима, и очи им се сукобише и споразумјеше, изражавајући чежњу и срећу, и осјетише се обгрљени као и оно негда, првога пута...

— Биће да му је тешко руку да дигне! ...Сутра, у недјељу, пред велику мису, Дангуба са добивеним новцима покуша срећу на игру „под ногу”. Испод села у заклоници, кријући се од сеоске ронде, сакупило се њих неколичак око њега.

Али он је имао срећу у несрећи, како говораху спасени топци кад се кући повратише. Барк је био стар и привидно житом крцат, а бијаше за

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ти ништа? ДАРА: Како ништа, забога, још како сам узбуђена; само, право да вам кажем, ја чисто не верујем у толику срећу. ЖИВКА: Слушај, обуци се па да идемо на Теразије да чекамо. ДАРА: Али, забога, мајко, то не иде!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

слику лакоће, спокојства и бескрајности; исто онако, дакле, као што и други јунаци Милоша Црњанског иконично замишљају срећу: „Русија му се чињаше као једна велика, непрегледна, зелена пољана, по којој ће јахати”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

На понекој сексани су и бисаге пуне новаца. Врве они без оружане пратње, на срећу, овом опасном долином. Неће да изазивљу горске хајдуке нескромношћу.

Био је у Цариграду, Александрији, Трсту и Бечу. Хоће под старе дане да опроба Трговачку срећу и са далеком престоницом. У Солуну му се већ товаре огромне количине вуне и получињене призренске коже.

А манастир се налази између толиких нахија којима је судбина доделила ту злу срећу да око старога Раса чувају завештане спомене. Зато је овде сабор о Петровудне сваке године необично многољудан.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

197 КАД ВЕЋ МОРА... 199 ДА СЕ НЕШТО... 201 ТРАЖЕ СРЕЋУ 203 ЗЕБЊА У РАЈУ 204 ДАРВИН 207 ЂУРО ДАНИЧИЋ 208 ГЕРМАН ЈОВАНОВИЋ 209 МАРИЈА ТРАНДАФИЛ 210 О ПРЕНАШАЊУ КОСТИЈУ

Ал’ она, она, што ми је Сву срећу убила, Мрзила није никад ме, — Никад ни љубила. РУЗМАРИН Млада мома неговала Зелен рузмарин, Што ’но га јој

“ »Орао« 1891. У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ која полажаше за туђинца Дај ти, Боже, добру срећу! — Али свати твоји ћуте. И на твоме бледом челу Облаци се неки муте.

— Али свати твоји ћуте. И на твоме бледом челу Облаци се неки муте. Дај ти, Боже, добру срећу — Ал’ мени се тешко дише. Рузмарине слуга дели, А рузмарин не мирише. Дај ти, Боже, добру срећу!

Рузмарине слуга дели, А рузмарин не мирише. Дај ти, Боже, добру срећу! — Али коло не хвата се. Суморне су твоје дрýге, Не чујемо слатке гласе. Дај ти, Боже, добру срећу!

— Али коло не хвата се. Суморне су твоје дрýге, Не чујемо слатке гласе. Дај ти, Боже, добру срећу! — Благослов ти отац даје, А мали те братац гледи Као да те не познаје.

— Благослов ти отац даје, А мали те братац гледи Као да те не познаје. Дај ти, Боже, добру срећу И закриље од свих зала — Ал’ да ј’ жива твоја мајка, Грозно би се заплакала. »Босанска Вила« 1889.

— забава ти жила, Утирати сузе сладост ти је била, Пријатељске везе, ма на штету своју, — Веровати многим’ трло срећу твоју. И јади су знали да си срца мека, И јади су пали, пали на човека: Патња беше пратња целога ти века...

Родио се Христос! Родио се, јесте, Али не за оне који се продају; Кад је народ срећан, с њиме срећу деле, А кад народ страда, тад’ га не познају.

Тад би била страшна бура, — Да ужасна бродолома! ТРАЖЕ СРЕЋУ (Од А. Родериха) Хучно, вревно, раскалашно, уз благослов вражи Јурну у свет руља нека, да срећу потражи.

ТРАЖЕ СРЕЋУ (Од А. Родериха) Хучно, вревно, раскалашно, уз благослов вражи Јурну у свет руља нека, да срећу потражи. Прође поред просте жене, велом прекривене, Јури у свом хитловању, и не гледа на њу.

пођем Поред тога стана, Хтео бих да станем Кâ стража незвана, Да од туда викнем: Људи грешна света, Не рушите срећу Која вам не смета! Беч 1882.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

(Узме је за руку.) Сад треба да се свега оставиш; на род да заборавиш, и само твоју срећу да гледаш. Сутра ће те један први вилозоф просити. ЕВИЦА: Филозоф! ФЕМА: Дакако.

Но кад даље размислим, падне ми на ум да метнем на лутрију на твоју срећу. ЕВИЦА: Ах, боже! Ја ћу сваки дан по трипут метанисати, само да добијеш.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Празно име наде и прелепа жртва У зиду без звезда праведно се срећу. Тела чистијег од изгубљених речи гори Дан после времена којег се сви боје, Ноћ низ Бојану отиче у твоје Срце продано

силазе по воду али поред тебе најбоље сазрева моја подсвест смештена између сунца и месеца ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ Ја волим срећу која није срећна Песму која мири завађене речи Слободу која има своје робове И усну која се купује за пољубац Ја

речи и штурога класја Сунце је мрак који нас осветљава Обасјај ох обасјај ЗЛА СВЕСТ Видех ли у насиљу прерушену срећу Ил три пута дат себи три пута рекох не О смилујте се узмите натраг Слободу коју сте ми даровали Књига која се чита

Краков, Станислав - КРИЛА

— А како је само пољубац бацила. — Браво, Душко. Пољубац куртизанке испраћа те на фронт. Донеће ти срећу. Оба радосно се смеју и мисле на загрљај такве једне куртизанке са златним зубима.

Дрхти се од зиме и бола. А пут је нераван и мазге ћудљиве. Само вођа мазге мирно корача и пуши. Потом се срећу коњи и мазге који носе нејасне товаре на себи. Дрва у ноћи крај пута су као мрачна чудовишта.

Петровић, Растко - АФРИКА

Питање је да ли ћу после од Сикасоа имати прилике за Бамако. Ипак верујем у своју путничку срећу која ме је дотле служила а сувише сам и грозничав и лењ да бих одмах напустио ову дивну веранду, пуну аперитива, књига

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

СТАНА: Ти ћутиш, Спасо!... Шта је то? Зар хајдук један да те приволи Да срећу своју ногом погазиш? Где ти је кућа, где је колиба, Кад сјајне дворе тако презиреш У којима те срета богатство?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Здружиће се срећа да ме тамо прати, Одакле ћу теби Нову срећу слати. Та знаш ли кад грли Свако злато своје, Знаш како те боли Самовање твоје!

Анђели би хтели Срећу смртних људи, Они би отели Љубав нам из груди. Овако нам лепе Среће и не слуте. — Нека срца стрепе!

Као да ми никад око Није сунца ни видило, — Кô да никад прамалећа Мом животу није било, Кô да никад, није сунце Срећу моју пољубило. XXИІІ Ноћ је пала страшно мрачна После мутна дана; Ја у мраку Смиљку држим, Она расплакана.

“ Испи чашу, — па је хити И песму је отпевао, — Кô да није ноћас удиљ С гробовима друговао... ЛXИИ Сваку нашу срећу Страшна авет вија; Испод сваког цвета Скривена је змија.

XЛВИ Док имах срећу пуну, Свету је нисам крио; У песме сам је слио: „Прими је, свете мио!“ Сад бих да падне на ме Целога света туга;

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

За време мира човек се ипак некако свикао на њих, али у рату, кад се изиђе из рова, жена представља једину срећу и радост. Е па, брате, нека им је хвала и за то... — Ња! — упаде Лука.

— Ваљда ће наићи срећнији дан, кад ћеш ти опет наћи своју малу Арлету... Драгиша се болно насмеја. — Видим ја моју срећу!...

Термометар на мотору је показивао да је топлота већ прешла дозвољену границу. Али, на срећу, наиђосмо и ту на реку. Прешли смо мост, и шофер заустави. Од силне топлоте једва је на хладњаку одвртео завртањ.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ко може, нек' дичи Што до бога на престолу виспар горко кричи: Двоје младих заљубе се, предаду си душу, Ван сојуза ину срећу не могу да внушу; Посљедују љупком своме природе подвигу, Да поднесу вију серца благодатном игу. Сазнаде се.

Потом своја сокровишта Подашном руком радо отварају, Да вечну срећу теби, милој, Створе, и народној чести дигну Стуб!

” То нек’ је тако. Сумљати се нећу Да Ти, о Умна, све ме жалиш време; Јер здравље желим Ти, дуг век и срећу. 1829. Сава Мркаљ СТАРАЦ Сва ми тужном крепост оде, Стар сам, слаб сам, о незгоде!

Није видно срећу и није сласт ту уживао, Сатани само предан Шварц нађе паклени прах... Бегао веселу зору и црвêн вечера ведрог,

Там’ злоба, завист и клевета ниска Зубма отровним добродетељ гриска, Там’ случај преки ил’ болести разне Срећу нам празне.

Даље ће т’ Мајка Анђелија тамо упутити млада, Гдино вам браћа под праведним скиптром уживају срећу.” ” С тим је ишчезнуо сан, и света и небесна лица.

створа что у вечност језде У прах и пеп’о претворит се моћи, И фурије, кад страшном слутњом дрежде, К’о грације за срећу света доћи, Нег’ што ће Милош, витезова дика, Називати се авет одметника!

Је ли тако и у Срему и равном Банату? Исти ђаво који се леже у подлом занату, У ком бака срећу баје, а Циганка чара, Одзив мени из горице плачем одговара.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЛЕОНАРДО: Можда и тако мислим. Али се данас чисто радујем Што бољу срећу ниси имала. — Несрећа твоја, светла госпођо!... Венецијанцима срећу доноси!... ЈЕЛИСАВЕТА: Моја несрећа?...

Али се данас чисто радујем Што бољу срећу ниси имала. — Несрећа твоја, светла госпођо!... Венецијанцима срећу доноси!... ЈЕЛИСАВЕТА: Моја несрећа?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Немој, моја слатка душо, да се затре моје племе... моја крв, Бог ти сваку срећу дао! — преклиње покојни Мијо, а сузе му теку низ образе кô киша. — Ми, стари, не можемо ништа.

Тако, дјецо, Бог вам сваку срећу дао!... — Мијо, не уплећи се у моју дужност! Јеси ли ти 'вође господин пријестолник или сам ја?!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Свег пакла, свег раја одсвирасмо шумор, Сву хучност, сву срећу, сав јаук, сав сумор, И сад знамо само један акорд: Волим.

Кад љубомора мојим оком плане, Презриво грешне покајнике гледам. О, ситио сам утробу без мере, Лаком на срећу био сам и бивам И о лепоти тако слатко снивам, О, грешио сам свим гресима вере.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Знао је све то Младен. Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.

Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо. Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.

Она као да више није била ту. Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

; девојачка душа, или душа побожног старог властелина, мирише на б. б. који је девојка »наменила на војнову срећу« за ноћ је никао, израстао, и у зору раздељен је сватовима (Вук, Пјесме, 1, 36).

, и после тога једно зрно поједе, да би зачела (СЕЗ, 19, 85). »Ако хоћеш да дође она цопрница која ти је однела срећу нпр. код блага, мораш палити ватру г. дрвима« (ЗНЖОЈС, 19, 118). У митологији г. може имати козмички значај.

Дие хеіміѕцхе Пфланзенwелт, 1922, 106 ид›), тако се и код нашег народа детелина са четири листа сматра да доноси срећу: с помоћу ње може се отворити свака брава (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 288; 10, 226; Караџић, 2, 1900, 216 ид), може се наћи

са два листа: и она помаже да се закопано благо подигне, а добија се од корњаче, на горе споменути начин (Софрић, 84). Срећу доноси и д. са пет листа. Та д.

упор. нпр. ЖСС, 161) или се на Божић рано ујутру баца у бунар (»Хладна водо, ја теби дајем дар, а ти мени срећу и здравље«, Сцхнееwеіѕ, 74; в.

Уочи Ђурђевдана изаберу девојке два струка п., па на један намене и вежу свилом своју срећу, а на други несрећу: и који струк до сутра више израсте, тако ће им бити (Беговић, 222).

дрвима може довести цопрница која је однела срећу супротан је пропис у Врањском Поморављу: »Глог никада не гори на ватри, да не би ,сагорео берићет у поље̓« (СЕЗ, 86,

— Понегде има важну улогу у врачањима за брачну срећу: у Лесковачкој Морави, кад девојка улази у младожењину кућу, извади из појаса три дуње, па две баци преко прага увис

У гатању на Св. Илију »пун орах означава срећу, а кваран несрећу« и тога дана се, ако загрми, »ставља камење на орахе, да би се сачувао њихов плод од опадања и

кроз његову кошуљу и рукав, док је још обучен у одећу у којој је умро, да не би, ако је био срећан, однео са собом срећу у гроб« (ГЕМ, 37, 1974, 212).

, а највише на Божић ујутру. У њу се ставља новац (за срећу у кући), слама (за овце), босиљак и трава (за здравље), пасуљ (за свиње), мало винове лозе (за виноград), делић јарма

пријатељ тежаков — предсказује срећу, и њој орач и сејач остављају од свога јела, говорећи: »Ово тици тежачици, Која тица бога моли Да тежаку жито роди«

Ћипико, Иво - Пауци

Са села наврвљели сељаци да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме

Жели свим срцем да се разгали. Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и, дотакавши се бадњака, сједа уз ватру.

крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу... А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.

” све тако говорило једно другоме. Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојице с којима је у дјетињству друговао.

што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...

боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к'о да траже изгубљену срећу... До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Доротеј ми каже да ове поворке срећу сваког дана и да се чуди где и како стаје толика сила људске и сточне хране коју Лауш сабира на Кули.

свој посао, тући ће се са разбојницима, а ми ћемо клечати овде, у својим одајама, и молити бога да им подари ратну срећу.

Остали који су имали срећу да се при паду дочекају на ноге одвукли су се у жбуње, храмљући. Битка је била добијена, али не због тих неколико

Била је потребна само мала незнатна нит па да исказ обрну у супротно: у Макарија је ушао Сатанин слуга. На моју срећу та нит никада није прекорачена и ја сам за њих остао свети човек за кога су имали само речи дивљења.

Они ми се у сну привиђају. Траже од мене да их поменем колико да не буду заборављени од нас који смо имали срећу да преживимо.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

О, пусти да њом певам ја И срећу, бол и јад: Јер тешко теби ако та Изумре песма кад! 1881. ЉЕЉО У чудној цпећу миља свог, Кô љупки, мили дан, Весело

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Кажу: свако је своје среће ковач. Свако има своју властиту главу и своју слободну вољу. Али да скујемо своју срећу, корисно је да знамо какве нам опасности прете па да их избегнемо.

И ја ћу са том звездом да окушам своју срећу.“ Он прегледа и среди све прибелешке које су се односиле на планету Марс.

Немачки језик предавао нам је један професор „Шваба“ који, на нашу срећу, није знао српски ни речи. У шестом разреду почео сам да читам класична дела светске литературе: немачке и француске

При томе морате имати још нарочиту срећу да Вам који несташни облачић не поједе испред носа целу појаву, због које сте путовали на други крај света.

Две звездице Бедекерове, то значи веома много! У томе погледу имаћемо данас нарочиту срећу: због великог барометарског притиска, јављају све европске метеоролошке станице лепо време.

Код оног виадукта застао је, пре четири деценија, један познати бечки инжењер којег сам имао срећу звати својим другом и пријатељем.

о небеским телима, он нарочито бира она која су обичном астроному невидљива, она тамна небеска тела која имају срећу да их загревају више разних сунаца. Тим Сунцима даје он различите боје: једно је плаво друго црвено, треће жуто.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Па да т' онда дочнем срећу: Да ти главу срубим псећу, Да ти кулу њом окитим, Испод куле месо итим, Нек ти вране главу кљују, Пси се псине

Тек га газда руком лати Благослов ће Бог послати. – Ко урани уграбиће Сваким даном по две среће, Једну срећу здравља ради Другу срећу посла ради. Зато рани зором рано Док још није данак сван'о!

– Ко урани уграбиће Сваким даном по две среће, Једну срећу здравља ради Другу срећу посла ради. Зато рани зором рано Док још није данак сван'о! КОВАЧУ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Хеј ковачу!

Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! У младости ко се мучи, У старости ужива, Добар ковач ковом својим, Себи срећу сакива. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!

Гледа вазда умиљато, па им срећу снажи, у пролећу – среће доста, срећан – ко је тражи! ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сад ме чисто срамота. Али кад сам већ почео, де, реците ми, зашто свет мени пакости, зашто ме каља? Јесам ли какву срећу видео? Јесам коме шта скривио? Сметам ли коме?

„Весела удовица” роди сина. Крстише дете Срећко, јер је родитељима срећу донело. Мало беше, па дође други срећко, коме мајстор Коста, из захвалности према жени, изабра име Риста.

Барем да се једаред види ко су Лазарићи и Лазарићке... Раскрстио сам за срећу пре две године с оном Мађаричетином; овај, више волем сам да кажем...

Швабица је, за своју срећу, лежала у болници. Петар је оздравио, а старац наставио да куња. Никоме нису казали шта је однесено, никога нису

Гвожђа су била препуна цвећа. Чуваркућа на крову појавила се и разрасла се у читаву башту, а то, кажу, значи срећу. На велики оџак су усадили црвену вртешку, птицу са дугачким репом. То је желела Јулица.

Дете оно, на срећу, некуд ускочи, а бик, слеп и луд, право на мене. Све то за минут. Јȁ да сте видели госпа Нолу, тешку топузину!

Видела је госпа Нола још, кроз занос, како младић на прстима прилази прозору и навлачи завесе... И осетила срећу, или варку среће, сирота госпа Нола. Скоро четири недеље дана је прележала. Доктор Мирко јој није тумачио болест.

Кад су се сви у кући измирили и научили на штаку, Васа је пребачен у пенсију, далеко пре времена. На срећу, једна се кћи удала, за „Турчина”, трговца из Солуна, једнога од трговачких пријатеља оца њезина.

Отац прискочи да му избрише сузе, паде по сину и узе безумне речи говорити. На срећу, у Миланову мозгу почео је радити прашак. Занео се не сачекавши Павлов одговор. Али мало после опет плану свест.

Није дала да долази кући ни тада, и пресеца своје прве брачне месеце и своју младу срећу. Није му стога писала ни да је њено здравље сасвим при крају. — Павле треба да ради, и од куће добија само добре гласе.

Али је пио прекомерно, и није ни средњи век дочекао. После смрти другог сина, Марко је, за срећу свог јединца, добар део имања преписао једној српској установи.

— Слух ми је вредован... Нико не зна шта је то, ако сам нема ту срећу и несрећу. Ја чујем Бога у свирци, али ако је мало јачи звук, мало нечист или пиштав, ја сав дрхћем и морам да бежим.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Истина, по сведоџби Тита Ливија, имао је и Рим ту срећу да му во предвозвестителним тоном повиче: Рома цаве! (Чувајте се, Римљани!

« О, само ви пођите за њега, па ће се он сам удавити! Тако, дакле, чине они који се гладе у браку срећу достати. Девојка се сирјеч глади да будуштег мужа по образу глади, а мушко опет да своју жену по леђма поглади, премда

« Девојки је, међутим, већ јављено. Нота бене, девојка нема више од 8 хиљада, али се њени родитељи надају да ће бољу срећу добити ако 8 на 15 подигну. Мати јој казала да се чистије обуче, доћи ће неки из Вршца да је виде. Ето ти просиоца.

000. »Ви нећете моћи представити себи, господична моја, каковим је неспокојством срце моје напуњено откад сам срећу имао вас познати и о вашим многоценим качеставама и количеставама уверити се.

(У себи:) Ах. официр, официр!. Момак. Дакле, оћете за мене да пођете? Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да више никога на свету не погледим.

(У себи:) Ах, официр, официр!. Момак. Дакле, ви мене истинито љубите? Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да никог више на свету не погледим.

(У себи:) Ах, официр, официр!. Момак. Дакле, ви ме истинито љубите? Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да никога више на свету не погледим. (У себи:) Ах, официр, официр! — и проче. Ово је девојачка удадбена љубов!

Тек што он намисли онако чинити као што многи при оваком случају чинити обичествују, сирјеч на срећу се ослонити, и својеј Розинанти да она пут избере оставити, укаже се с леве стране неко сушчество које његово

Аган пољуби свога господара у руку и пуно задовољство изрази да му је судбина срећу поклонила таквог јунака служити. — Но шта се даље Роману збило, видићемо у трећој части наше повести.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

наказних стихова, у којој кипте „ах“ и „ох“ и у којој се ритмови тако милозвучно сликују на речи: мојим, твојим, нећу, срећу и рујна, бујна. Колико сам пута био већ и замочио перо, у мастило, па се ипак уздржао.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Заустих, у наивној искрености, да кажем командиру како се никад нисам оволико препао. Али, на моју срећу, командир ме предухитри: — Похвалићу вас команданту за храбро држање...

А Џамић, редов, убацује још снег у топли чај, не би ли му више испало. — Ипак имамо неку срећу — вели свештеник пука. — Замислите да смо заноћили на оној ледини, где нема ни дрвета.

А нама, који смо преживели, на срећу, или можда несрећу, помисао на прошле дане спасава душу... Прощайте ж, друзья, вы честно прошли свой доблестный путь

протестује Коста. Тргао сам се и отворио очи. Коста је гледао у леви угао. Осетио сам неко олакшање и пријатну срећу што ја нисам тај. Дошао је и лекар. Сестре болничарке носиле су неке флаше и гумена црева.

Али, на срећу, наши зауставе Бугаре код Горничева, изнад Островског језера. Успех Бугара био је, дакле, непотпун. Да би то надокнад

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

њему је добро и да се обеси У зрелом неком воћњаку Сред мрака Без зрака, Замро. Конопац једини од њега носи срећу, А скромно, место палата, настанити топлу врећу Па у реку. О беде!

О пролеће дивотно, све са тебе полуди! Да л' верујеш, драга моја, да је страшно умрети, И да ли ћу тако лако срећу поднети?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Шта да радим? — питала је и дрво, и поток, и звезду, и жабу. — Где да нађем срећу свога сина? — понављала је, без престанка, док не додија Источном ветру њена јадиковка, па рече: — Своју срећу твој

— понављала је, без престанка, док не додија Источном ветру њена јадиковка, па рече: — Своју срећу твој син мора сам наћи. Ти је не можеш тражити уместо њега, али попни се на Сунчев Брег и питај Сунчеву мајку за савет.

— зграну се Сунчева мајка. — Ко те је пренео? Шта хоћеш? — Сама сам дошла! — рече мајка. — Тражим срећу свог сина! — Ти му је не можеш дати! — Сунчева мајка заврте тужно главом.

— рече строго Сунчева мајка. — Боље се врати одакле си и дошла. Претешка је цена коју би требало да платиш за срећу свога сина. Сагнуте главе жена је размишљала, затим рече: — Платићу је! — Онда знај да више никада нећеш бити с њим.

Па после: лубеница поједена, шаран весело плива, а Софроније се смеје. — То си ми ти рибарску срећу урекао! — каже. Баш да му овога пута не подвали! Нека стоји насред њиве и плаши свраке и дечаке..

зажеле да купи сат, али сликар је био бржи: новцем од продате слике откупи он сат од крчмара, уверен да му је донео срећу, и славу. — Колико сам с њим путовао! — уздахну сат, уверен да није било земље у којој нису били.

— Људи су нудили читава богатства да ме откупе, али сликар ме није дао... — Тај сат ми доноси срећу! — говорио је, али време је ишло: на златном орлу односио га је златни јахач. Стар и славан постаде сликар.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МИТКА (бацајући новац Коштани у њено дахире): На! (За себе.) Ах, мој брат никад срећу да не види што ме ожени, зароби... Зар сам ја бре бија за жену? (Гледа у Коштану.) Ово је, ово било за мене...

МИТКА (руком је зауставља даље од себе): Потамо. Не приоди ми! А бакшиш? Даћу... Јер... — Ах, мој брат никад срећу да не види што ме одоми, ожени... Што ме не пушти да идем. У свет да си идем.

Шта толико мајку? Шта је мајка толико скривила. СТОЈАН Што си ме родила... КАТА Па мајка, сине, за срећу те је родила. Да има у кога да гледа, у кога да се куне.

Да јој је кућа, синко, с тобом отворена. За срећу те мајка родила. Да мајка с тобом живот проживи, кад није с оцем ти. А с њиме — црни је мој живот!

МИТКА (гледајући их): Такој! Мој брат катил, мој брат крвник, мој брат — никад срећу да не види. Једнако: »кући«... (показује на кућу). Ете с’г дом сам, кући!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Јер нас усуд прокле И на нас паде тврда туча с неба...'' А зар вам није завичаја жао? ''Жао је, брате... Бог му срећу дао... Но хљеба нема... Збогом! Хљеба... хљеба...'' 1906.

И ћутећи срећу и благослов неба, Згурен хамал жудно, уз тврд комад хљеба, Слуша како над њим с грана гучу кумре. 1918.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Но је л', браћо, божја вјера тврда да ниједан љуби не докаже, већ на срећу да им оставимо, која сјутра на Бојану дође?“ И ту божју вјеру зададоше да ниједан љуби не докаже.

Ал’ те, секо, коса покварила; јер си тако, секо, оседила? С ког си млада срећу изгубила? Ил’ са себе, ил’ са своје мајке, или са свог стара родитеља?

“ Проли сузе Косовка девојка, па говори Краљевићу Марку: „Драги брато, делијо незнана, с себе срећу изгубила нисам, ни са себе, ни са своје мајке, ни са свога стара родитеља; већ сам јадна срећу изгубила: ево има девет

делијо незнана, с себе срећу изгубила нисам, ни са себе, ни са своје мајке, ни са свога стара родитеља; већ сам јадна срећу изгубила: ево има девет годин’ дана како дође Арап прекоморац, па од цара Косово закупи, и наметну зулум на

у мене браћа сиромашна, нема блага да Арапу даду: у томе сам јадна заостала, те се нисам млада удомила; са тога сам срећу изгубила.

Ал’ ти хоћу ријеч проговорит: од бога је велика гријота, а од људи зазор и срамота, ђевојачку срећу затомити и у њену роду узаптити. Послушај ме, драги господаре! Од шта си се данас препануо?

собом коња уставила, напријед му ни крочити неће, па Латинка свекру проговара: „Мио свекре, Црнојевић-Иво, Максиму си срећу изгубио, како с̓ другог зетом учинио. Рашта, свекре, да од бога нађеш!

60 ЛОВ НА БОЖИЋ Сењани се у лов подигнули среће ради на Божић ујутру, да јуначку срећу окушају. Тако њима бог и срећа даде: до подне им ведро и лијепо, од подне се нешто наоблачи, па окрену снијег са

Потегли смо на бога и срећу, а по твоју шћеру Љепосаву“. То је Виду врло мило било, па подвикну своје вјерне слуге: „Слуге моје, отворајте врата!

Све је слика, мио побратиме, тј. девојка одговара теби и твоме дому. Потегли смо на бога и срећу, тј. пошли смо препуштајући се божјој вољи и срећи. Ја од чуда лијепе ђевојке, тј. зато што је девојка чудесно лепа.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

подретлу и по реду више исказате молите — како за хришћане, тако и за иноверце — о животу, о здрављу, о спасењу, за срећу им и берићет, о мирноме борављењу, на војски сачувању и надбијању наше непријатеље, којино ишту да нас погазе и наше

Чудна некога дивљовепарскога тога житка! Од Бога давату сваком своју срећу и храну ктели бисмо забранити или прејагмити или прекрасти све себи!

Род на род устаје, суди се и при. Дом на дом, браћа на браћу, с једних рад жена растају се и своју срећу и живот губе. Тако ти и сва васељена под небом; сав род једносвиђен човечији.

) О ПРИЈАТЕЉСТВУ Свакад су у љубави садружној боља два сиромашка, него ли самац бољарин. И срећу врлу имаду добра двојица по труду своме: ако један не стече свакад, оно придобави други.

Ко га промени, отера ли од себе за неку не малу, ама и велику коју погрешну случену се ствар, тај своју срећу одбије од себе. Верноме другару, благу, хесапа нејма. Крошто но он спавања за другог нејма.

Мрак има муку зашто је без видела. Ко се куне, сам себе веже и нејма га ко одрешити. Ашчија чорбу дели, а Бог срећу. Да не узбуду твоји пси бикови и почнеш се клонити од њих да те не убоду.

Веће већа и мука тамо чека. Своју недоскутицу и заборавио, бринући се за вилајет! На живот, срећу и добро здравље! ЗАГОНЕТКЕ Ахеја је давно пролетела, Обртушка се удајачила. Промене нејма...

Језика нејма а честита ми срећу, устима не миче а лепо говори, не знам нашто ће ми то изаћи? Плахо се то види да кад послатога не сазнајем то како

Не бој се нит' се што од чега препадај Маријамлије! Велим ти да си врлу честиту добру срећу придостала од Бога. Девојка Ту много искану тајну дошао си је с неба мени предавати и како да не бих се од тога жасила

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала! Што мислиш?

— Е, што па Калина? — Зашто ти је прилика... — Што ми ти па збориш саг туј за Калину?! Калина ће си дочека своју срећу... А ја си па искам и тражим моју... Неје писано за мен’ и за Калину... — Па си прочетеја што је писано?...

Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је мило да л’жу и зборе кад ништо неје било! Девојачку срећу да батисују... Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?

Мане се трудио да се брани и одбрани. Јевда тада плану: — Ти душу немаш, бога се не бојиш... девојачку срећу да убијеш!... — Ама, несам, нане... — брани се Мане. — Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...

Срећна и весела у свом новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.