Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ту стаје памет, ту усишу сузе... Ту се и сама срж у костима леди!... Јадни Алекса!... Јадна Петра!... Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост
Снага му охладни. Он осети како му се срж леди... Скочи, стресе се и пође да корачи... Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато...
Наједаред Станко диже главу па рече: — Стој! Његов глас одјекну дубравом. Он следи срж у костима и Крушки и Маринку. Колена им клецнуше и они седоше. — Овде ћемо... Ево овај храст.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па.. има ли му... лека?... Шта каже, твој Јоца? — Ништа!... Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... Ја почех готово гласно да плачем. И моја мати. — Па где је, где је? — У болници. — Знам!
Африка
За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај. После тога секирама ломе му ноге и ваде срж из костију. Мучење најзверскије продужава се до дубоко у ноћ. и два сина жртве узимају нажјивљега удела у њему.
Тек од Боакеа на путу ка Ђаволи догодило се нешто што је мене умешало, са свим елементима који га иначе граде, у саму срж афричкога живота.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али вештачким уговорима закљученим на Берлинском конгресу одлучено је да ово становништво, срж српског народа, припадне АустроУгарској.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ПОСЛЕ ПОЧЕТКА Шта ћемо сад Стварно шта ћемо Сад ћемо вечерати срж Срж смо за ручак појеле Сад шупљина у мени зановета Онда ћемо свирати Ми волимо свирку Шта ћемо кад пси наиђу Они
ПОСЛЕ ПОЧЕТКА Шта ћемо сад Стварно шта ћемо Сад ћемо вечерати срж Срж смо за ручак појеле Сад шупљина у мени зановета Онда ћемо свирати Ми волимо свирку Шта ћемо кад пси наиђу Они воле
НА МЕСЕЧИНИ Шта је то сад Ко да се месо неко снежно месо На мени хвата Не знам шта је И кроз мене ко да тече срж Нека хладна срж Не знам ни ја Ко да поново све почиње Неким страшнијим почетком Знаш ли шта Умеш ли ти да лајеш ВИ.
је то сад Ко да се месо неко снежно месо На мени хвата Не знам шта је И кроз мене ко да тече срж Нека хладна срж Не знам ни ја Ко да поново све почиње Неким страшнијим почетком Знаш ли шта Умеш ли ти да лајеш ВИ.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — срж ствари, главно у нечему пунш (енг. пунцх) — пиће начињено од алхохола (рума или коњака) киселог сока (лимуна, поморанџ
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тек када анализом разоткријемо друштвени и психолошки смисао обреда прелаза, када продремо у срж менталних схема које чине њихову позадину, тада можемо реконструисати модел развоја детета у митском мишљењу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ВИИ Детињство је златна подлога и срж Ћопићевог талента: све што је вреднијег створио, из те је жице потекло, кроз ту се призму преломило.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
особине слабиле; с друге стране, у југозападним крајевима српским, у Србији, Босни, Херцеговини и Црној Гори, где је срж српскога народа, видео је центрипеталну силу, мању културу али живљи народни дух, чистију народну душу, већу етничку и
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
На крају рада пчелиног је мед који садржи у себи срж свих цветова а није чак ни скуп онога што су они, већ нешто ново и изванредно.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Поплава је ишла постепено и полако, али је обузимала сваки делић његов, сваки мускул и, како му се чинило, и саму срж коштану...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама, па рад њега и јесте све ово! — Ту ја не идем! Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим! Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Онај живот лош У коме знанци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима, а глава њихова им смета. А наших срца један исти звук Бележи дражи и времена хук.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У ствари она и јесте неразвијена и неиспричана анегдота, управо њена срж, али без њеног наративног оквира. Питалице су, према томе, кратке, неразвијене народне причице сведене на
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Велико нам плаво небо прошлост брише. Уз коровски мирис: кише нас умише. Сунце нам у оку куле сјаја зида. Трепти срж борика, дрхти влат и храшће: То стижемо падом ми на ходочашће. НА НЕКОЈ ПАДИНИ Песмо, ти си жедна, а протиче вода.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Знали су то по северцу који им је продирао у срж костију ледећи им дах и зној на челу. Све докле је око допирало, предео је био окован ледом који је искрио на сунцу у
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ту материју од тамне тајне и претамне светлости, ту материју која, занавек, остаје око књига, додирне је чисто, у срж, као радост. Не: у скоку се одвојио од излога и потрчао. Можда га је неко и гледао, није приметио, плакао је.
и што је, у њему, покретало све енергије: то задовољство у часу кад осети да је другог шчепао за неку дубоку срж и да је готово, да га сад привлачи у простор свога постојања.
Вучић је говорио речи које су погађале у срж: говорио је о Милошу, о самовољи која га је сасвим узела под своје, о осионости која га је једнако гонила да изазива
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онај живот лош У коме знаци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима; а глава њихова им смета. А наших срца један исти звук Бележи дражи и времена хук...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Помисао престанка просто је неспојива с осјећајем постојања: та његова суштина, сама његова срж, и јест баш у томе, у том виду неуништивости, у том осјећају вјечног трајања. Смрт је само за друге.
Она као да је оно најважније, оно најозбиљније у нама. Сама срж живота, његов најглавнији, најбитнији садржај — готово сам његов животворни принцип.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
вратима иза којих простор гњије Он је збуњени златник и двосмислени раст Мутне речи све дубље која чека на нас Да нам срж клијањем кроз кору пробије.
Петровић, Растко - АФРИКА
За то време дечаци све јаче певају да би загушили његов вапај. После тога секирама ломе му ноге и ваде срж из костију. Мучење најзверскије продужава се до дубоко у ноћ. и два сина жртве узимају нажјивљега удела у њему.
Тек од Боакеа на путу ка Ђаволи догодило се нешто што је мене умешало, са свим елементима који га иначе граде, у саму срж афричкога живота.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
6 И знам, и леди ме знање — штуро је ово, стопа у стопу ткање. И јалов пламен, саму кад не спржи срж; — јадован мраз, кад не строши се камен. 7 Ходом то у неходе, у беспуће непутем, и броди да се не преброде.
Ћипико, Иво - Пауци
— Однио му лед два прста, — вели кућни старјешина, — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв као срж у одсјечену дрвету! — А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њен сам ратни заробљеник био, и у њој би ми четворогодишња жудња за слободом срж испила, да нисам нашао уточишта у научном раду; а нашао сам то уточиште баш у ономе здању које се у племенитим