Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЕМЕ У бразду бацих семе кедра, Те непобедне свете сржи, Којег у своду неба ведра Нит олуј сруши нит гром спржи.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Константинов у своме делу Баја-Гање каже за своје земљаке да су још и данас „неотесани и сирови, груби и прости до сржи...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
До сржи народне представе природе детета води нас већ наведена загонетка „Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не зна
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
А, ето, осуда је мимоишла Вучову дечју поему: до сржи прожета атмосфером оновремене социјалне књижевности, она данас слови као занимљиво и значајно делце.
Држећи се тих ограничења, песник успева да организује делатан хумористички текст, пошто је хумор у сржи његовог надахнућа: одакле год почела, његова песма у хумору завршава.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
под танким мишићима лица; Серијски облик испод образине, Гладак под трошним лицем што се бора; Метафора у сржи метафора, Закон истоветног испод површине, Реквизит данског краљевића, прва Сцена у петом чину, што је краја Почетак;
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Чујем ли писку? Шта ли се збива? Има ли меда, ораха - млива? Треба нам крви, кòштане сржи, јестива пресног, течне жестине!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Трулеж је доприла, дакле, до сржи! Земљо, не нешто, све је у теби труло: Сад влада ко је дрскији, бржи! Не, немам речи: моје морално чуло Оно не
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад је то чуо, први се упрепастио његов отац, Павле Нешић, кожарски трговац, а до сржи се препао кад му је син изјавио да би на страну да изучава језике.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' данас љуту ја осећам грижу До саме сржи сваке своје кости, И плачем: сузе једна другу стижу; И грцам: „Мајко, молим те, опрости!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сву да пиштољина, трагови стопа пуни воде, зидови мокри и стабла великог дрвећа покисла до сржи, пасу се разлили црвени крстови и обојили бело мокро платно на барјацима, прокишњавају павиљони и душа подрхтава од
око моје лампе, ударајући свом снагом о стакло и зучећи тако оштро и пркосно као да ми пржи и струже нешто у самој сржи мозга.
буде, нека ме парају, учени су људи, и нека, ако могу, пронађу који је ово ђаво што се не види и не чује, а живу ме у сржи поједе, да ми је и сам живот додијао.
на главу и све му цури киша низ њега у млазевима, кад му се уједанпут учини како међу тим маслинама, мокрим до сржи, миче нешто баш као да су живи створови.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
из безазленог дјетета у самозаљубљеног, прилично антипатичног, и — бар интимно, у скровитој дубини душе — до сржи поквареног младића.
Одатле онај вид чистоте на који каткад наилазимо код дубоко искусних и до сржи покварених људи — она чудна смјеса наивности и развратности, стидљивости и бестидности, коју неријетко сусрећемо у
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сви су они били националисти до сржи и запели су из петних жила да и мене увуку у своје редове што сам ја, после малог устезања, коначно и урадио.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Све што имам то су наше речи над водама што слуте тајни сплет токова кад открије врх бол у мени где клечи пред мојом сржи што сања безболни цвет.
и да те нема, празнина у којој Замишљасмо те, ипак, никад не би Престала да нас опија, у себи Увек друга превареној сржи мојој.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
разабрао, већ се сав тресао и цвокотао зубима од оштре студени која га обузимаше са свију страна и снажно продираше до сржи у костима.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Видех је у реци у дан пун и врео, Где се прозри, сунцем прожмана до сржи. И Господ би пијан крај ногу јој мрео. Њен дах, ме кô ветар из пустиња пржи.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Отргнућу те од земље. Појав’ се. Појави. Ватра ме гори, о ватра изнутра. Улази у ме, пробија ме До сржи, о мрачна ватро. Агни, Агни, као црвено гвожђе. Излази, излази, појави се. Ах! Преварио си ме, ти си Саул.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
знам како да заволим оне који ме презиру, како да се претварам пред тобом у недужно јагње, кад ме ти прозиреш до дна сржи?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Та његова рика преплашила је до сржи целу многобројну породицу питомих зечева која је становала близу њега: дрхћући целим телом и дижући своје дуге уши
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Да, да, — загледао се доктор у човеково незнање — да, има Мимић ванредних способности, честит је до сржи, али нема те особине вокацијом сједињене, упућене, одређене... Питање је сада: где је вокација? у природи човека?
Па се дечак разболи, да умре. Годину дана је лежао, исисао своју срећу до сржи: Јелена је живела само за њега. Измишљала бајке о његову оздрављењу, о леку за његова „слаба леђа”, о још једној малој
И најзад, најзанимљивији међу њима, необично богати и изузетно културни Георгије Спида. Грк до сржи костију — просто је Атена била из њега — а истовремено Европљанин.