Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и не нашавши је на ономе мјесту стане је
О, Патила! Она му из сриједе одговори: — Да нијесам патила не бих се у сриједу спратила. ЗЕЦ И ЛИСИЦА Једне дуге и оштре зиме огладне све
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Неки загризао чибук попријеко, посред сриједе, не марећи што би му пролазници могли поломити зубе, ако запну о крај, па тако, пребира нешто за коланом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и не нашавши је на ономе мјесту стане је
“ она му из сриједе одговори: „Да нијесам патила, не бих се у сриједу спратила“. Знаду пси за мир! — Казала лисица, почевши бјегати кад
— Зато сам их и родила. 8 Питали Црногорца на исповјести: — Јеси ли препостио све петке и сриједе у години? — Јесам и суботе и неђеље, — више но мрсио. 9 Питали Црногорца: — Како ти би у которску тамницу?
сламки у пола, колико има жетелаца (да свакоме по један крај може допасти), па све те сламке стисне руком преко сриједе; а жетеоци стану око њега, и „ухвативши се“ свако по за један крај од сламке — (пјевају): Да с’ ватамо танке сламке,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад бише пред шталу, рећи ће лија: — Ево, видиш,, побратиме, штала је отворена, пуна лијепијех коња; усред сриједе златан је коњ, а над њим висе о зиду двије орме: једна је златна, а друга рђава и не вриједи ништа, ама баш ни филира.
Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и, не нашавши је на оном мјесту, стане је
О Патила! она му из сриједе одговори: — Да нијесам патила, не бих се у сриједу спратила. А ЗАШТО ШИЧЕ НА СВЕЦА? Курјак се зарекао да не коље
Сваке сриједе и недјеље ишли су момци из куће по заповијед сеоској стражи. Кад год би момци дошли са заповиједи дома, питала их баба:
Ћипико, Иво - Приповетке
Велике сриједе парон Зорзи стоји прислоњен уза стуб старе млетачке ложе, у заклоници, те као и овај застарјео лав, зубом времена и
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
А ја зграби' штуц, па посред сриједе оног мјеста ђе је Партенија згодио! Ено му гроба, нек ми не да лагати — викну одушевљено Симеун и показа руком на гроб
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
огарављен и љут, и стаде да грди: — Пекао сам у пољу кромпире, а они, прасци једни, потегоше бомбом па посред сриједе моје ватре.