Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Зар ти умијеш читати? — Умијем. Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита. Она отвори у сриједи. Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају: Маче војску старац Југ-Богдане, У Богдана
Матавуљ, Симо - УСКОК
? Биће да је увриједио каквог великаша, много већег од себе!“ Женске, разумије се, нагађаху да ту мора бити по сриједи љубав или је завео какву кнегињу!
Кртоле, купуса, дувана на претек!... Е, сад видите и сами, поље је свуд по сриједи чисто, а по окрајцима крваво, дакле бићемо се с њеким, али не жестоко! Има једна биљега, која ми није мила!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тад је узе мртву по сриједи, Па се вуче по тврдом камену, Кано соко кад покрха крила, Довуче се до накрај бездана, Па са Фатом у њега се сруши.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда сјашу обојица, и пођу пјешице, отац с једне стране, син с друге, а магарац у сриједи. Сретне их четврти човек, пак рече: — Ала сте ви чудна три друга! Зар није доста да двојица иду пјешице?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
О проклета косовска вечеро, куд та срећа да грдне главаре све потрова и траг им утрије; сâм да Милош оста на сриједи са његова оба побратима, те би Србин данас Србом био!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На сред ње Оташ се устави па махну својима да похитају. Наврста их дуж њи а он стаде у сриједи. „Полакоте сад ви крајњи, све за нама, а како који изиђе на помол горе“, рече Оташ, махнув главом пут ивице брине
“ упита лагано Марко Спасоја. Овај одговори: „Сва три она на коњима позна бих са вр’ планине. Онај у сриједи оно је Имбро-бег што ти је ранио Милуна. Сва три су Мушовића, змије љуте...“ „А, оно је Имбро?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Да је стећи кô што рећи, сви би богати били. — Међу реченијем и стеченијем гора је по сриједи. — Боље је и мало с благословом, него дато с проклетством. — Боље је немати него отимати.
данас може виђети у некаквој планини (гђе се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. ЂУРЂЕВ ДАН И МИТРОВ ДАН Свети Ђурађ вели светом Митру: — Види како је, Митре, мени лијепо!
СТИДАК Ова биљка има бијел цвијет, у сриједи мало црвен. Србљи приповиједају да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: јер већ нестаје стида
Видиш ли, куме Вујадине, лопатицу? Поље је свуд по сриједи чисто као крпа, а окрајцима по ђе-ђе крваво, које значи да измеђ’ нас и Турака неће бити голема боја, али ’оће
Родила му шеница бјелица, по дну била бусата, а по врху класата, по сриједи модра а по врху родна! Била му стрњика колик подрашка врљика, снопина колик попина, а зрно колик брдо!
(Ниједно; „испало је дно“ = данце) 7 — Ишла путем три друга: нико напред, нико натраг, нико у сриједи? (Три Нике, Николе) 8 — Ја се зовем куку и руз, без мене вам куку и леле?
гладне су) 19 — Чиме почиње ноћ, тим се свршава дан; а чим свршава дан, тиме почиње ноћ? (Слово „н“) 20 — Шта је по сриједи у Београду? (Четвртак, тј. после среде) 21 — Шта је презиме? (Јесен, тј.
(Броћ) 193 — Ногама у блату, а главом у злату? (Клас) 194 — Оздо перјаница, озго брада, а у сриједи турска чалма? (Јагода) 195 — Отац у колијевци, а син у сватовима?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
70. Оздол гвоздено, озгор дрвено, а у сриједи месано. 71. Озго трава, оздо брада, а у сриједи кметска част. 72. Одлети пата и долети пата, и донесе два ивера
70. Оздол гвоздено, озгор дрвено, а у сриједи месано. 71. Озго трава, оздо брада, а у сриједи кметска част. 72. Одлети пата и долети пата, и донесе два ивера златна. 73. о клину виси, о злу мисли. 74.
72. Одлети пата и долети пата, и донесе два ивера златна. 73. о клину виси, о злу мисли. 74. Напријед виле, у сриједи буре, остраг слинац. 75. Наш мркоња у кошару уђе, а рогови му не могоше. 76.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто отоварише, одведоше кириџије коње да пасу, а слуга товаре сложи унаокруг, па на сриједи наложи ватру, а из бисага извади вечеру па метну пред господара. — Ама ходи једи и ти са мном, бо̓ не био!
Ћипико, Иво - Приповетке
И замишљено гледа у морску дубину. Данас ће се у селу вјенчати. — Помакни се ка сриједи! — рече јој Марко, спазивши да се бродица нагиње на страну. Антица се трже из мисли и припомјести.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— И ја се, људи, томе чудим: што би то могло бити по сриједи? — чу се неко иза каце, па зијевну и стресе се. — Е, мој брате, учеван велиш!
Ћипико, Иво - Пауци
Врљају у бесједама, а вјешти су; боје се да их суд не улови у лажи. Па по сриједи је и газда Јово; није за ништа његов настојник Васо око њих облијетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће
—Главу треба дати за своју липу виру. —Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, разумије се, одабра сама Радивоја... па ко јој што може?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И у песми он се храбро бори пред своју погибију: сам удара „војсци по сриједи“ и сабљом „крчи друма низ планину“. И у песми видимо га прво на коњу, а затим као пешака.
Ви удрите војсци по крајима, ја ћ' ударит војсци по сриједи“. Мили боже, чуда великога! Да је коме погледати било како с'јече војвода Момчило, како крчи друма низ планину!
То изрече дели-Радивоје, па се скочи од земље на ноге, а довати брешку по сриједи; за њим скочи тридесет хајдука. Оде Раде преко горе чарне, Новак оста под јелом зеленом а са своја два нејака сина.