Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ГВОЗДЕНЗУБА У Сријему гвоздензубом плаше дјецу, а особито младе преље, говорећи да она носи у лонцу жара и да ће спалити прсте онима које
(Чупав као вјештица). 2 Приповиједа се у Сријему како је некакав човјек, виђевши из постеље како му је из куће вјештица одлетјела, нашао њезин лонац с масти, па се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја сам у дјетињству гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена и носи на
Ненадовић овако грди Ћурчију харамбашу: Ти Ћурчија, један пржибабо, ни стари ти четовали нису, већ чували краве по Сријему.
52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТОВИЋА Разбоље се Деспотовић Јово у Сријему, у тој земљи равној, у лијепу селу Купинову; на смрт је се Јово разбољео, па дозивље слугу Милутина: „Милутине, вјерна
ода зла брани; моја луба, ал̓ је рода туђа, она ме је често опадала моме брату Максиму владици: „Деспот Јован ходи по Сријему, те он љуби младе и ђевојке“; ал̓ ни њојзи жао не учин̓те: подајте јој три товара блага, нек се рани док је срећа
ВОЈВОДА Још зорица не забијелила, ни даница лица помолила, а од дана ни помена нема, пошетала Маргита ђевојка у Сријему по Сланом Камену; рано шета боса по камену, рано шета, танко попијева, а у пјесми кунијаше Рајка: „Бог т’ убио, Рајко
Шта ће коме учинити Рајко? Шта ће себе? Шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср’јему Турцима? Докле бјеше војевода Мирко, бјеше тада млого војевода по нашијем редом градовима; па
На Букрешу, граду бијеломе, онђе бјеше бего Радул-бего с својим братом Мирком војеводом. На нашему пространу Сријему, овђе бјеше Мирко војевода. На бијелу граду Вучитрну, онђе бјеше војвода Војине са три сина, три Војиновића.
су били, па су преминули: који, селе, они починуше, а који ли они изгинуше; данас тога нема ни једнога, сам остаде у Сријему Рајко као суво дрво у планини. Шта ће себе? Шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср’јему Турцима?
Шта ће себе? Шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср’јему Турцима?“ Па извади ноже од појаса, удари се посред срца жива, мртав паде на земљицу црну.
Ал’ беседи Ваљевац Јакове: „Ти Ћурчија, један пржибабо, ни стари ти четовали нису, већ чували краве по Сријему. Ласно ти је, море, бабе пржит у поноћи, кад нико не види, ал’ је мучно мејдан дијелити у по подне св’јету на
У Сријему пак и у Бачкој и у Банату гусле се данас могу виђети само у слијепаца (па и они морају учити у њи ударати, и многи не п
Из тога се ласно може дознати зашто се јуначке пјесме по Сријему и по Бачкој и по Банату горе пјевају него по Србији, а и по Србији око Саве и око Дунава горе него даље унутра,