Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Овај сад шта ће, тио му се зафалити, ал̓ кад га нема, а он пут под ноге и са тиквама и штапом срићно дође кући. — Шта је, јеси нашô правду? — отац на њег већ издалека.
се син не да, већ оду тикве у уши и све му покаже, и онда ће: — Видите: жито, воће, трава, сви имају миста, сви живе срићно и пивају, нико не ломи другом врат, и чим су дошла два човика, ома је свему крај.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
прстен нанизан на киту маслине, који јој, кад преступи њен праг, натакне на прст љубећи је и говорећи јој: »Било ти срићно и берићетно!