Употреба речи сркати у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни... Дим се изви изнад његове главе... И он поче сркати каву... Није дуго чекао Милоша. Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. Јавише му да је већ ту.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕРСИДА: Сместа ће бити све уређено. (Отрчи.) ПЕЛА: Боже мој, лепо ти је бити госпођа! (Савије вал и почне сркати.) Богме слатко; зато се међер толико отимају за кафу. Благо оном који је велики господин!

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Јарамаз ољу!... А волио бих га жива пећи, него из златна филџана јеминкаву сркати. ХАСАН: Жива ил’ мртва, Везир га сутра мора имати... Шта да се чини?... Говор’те сад! ЋЕРИМ: Да се убије!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Пословица добро каже не може се истовремено и сркати и дувати; судбина је свих писаца да се могу користити преимућствима само једног језика (а срећом, сваки од њих има

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— То је ђед тог пашчета, ако почем нијеси знао. Крепô је давно — додаде заједљиво и злобно погледа Стевицу, па поче сркати већ охладњелу каву. — Па шта би са њима, оче прото?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности