Лалић, Иван В. - ПИСМО
из којег ветри мирис жеђи, још влажан испод пробијене глеђи; Он лежао је прерачунат, срушен, Бунар исцрпљен срком нагле суше. Прилазили смо, а био је дале На сваки корак; у ћутању жаљен, Већ јављао се измењен у речи.