Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИИ Вилењак биљни јасне се са дуда: Четинар ја сам, листопадан, срмен, из липе бројим јасикова чуда по дану тек сам усред ноћи црвен; у глогу гајим дрхтавицу тисе: пламичак смисла да
- Ми смо Стамбол град, где слаб је мужјак и жировит храст. Зар небо није звездан рукосад, над Златним рогом зденут срмен пласт? Слаповит смех се извије у крик, а Босфор-стаклом хурија се рој разлети лебдив. - Чији ли смо лик?