Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Живко прихвати завежљај, а Стана прескочи врљике, којима је била кућа ограђена, тако лако и вешто, рекао би срна је... После тога се вратимо кући, али кроз друге, празније сокачиће, у којима беху само две-три циганске чатрље.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад дође сутра рано, али у гвожђима — срна. Приђе он ближе — девојка! Одмакне се — срна! Тако једном-два. Најпосле, вели, зажмури па, шта било да било, кидише и
Кад дође сутра рано, али у гвожђима — срна. Приђе он ближе — девојка! Одмакне се — срна! Тако једном-два. Најпосле, вели, зажмури па, шта било да било, кидише и пусти зверку из гвожђа.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
где је? — Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... — Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? — Да је водим кући. Алекса скочи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ех, кака је била у мог мајстора кобила!... Еј ти, слепи мишу! донеси још ракије... Кобила као срна! Па само овако савије главу. Он изви руку тако здраво, како би отприлике изгледао коњ са сломљеним вратом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
гора, широких поља, великих вода, класастих јечмова, винограда; дува ветар преко лисица, курјака, зечева, медведа, срна, јелена, оваца, коза, коња, говеди, кокоши, голубова, сеница, препелица, кукавица, јаребица, сврака, врана, чавака,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је он доста сталан, па онда занихав се, и уздигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну. — Ах! Ево ме! — велиш стајући преда ме — шта си ме звао, а? — Мајка те зове!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Најзад се срећно заврши борба, упртач пуче, одлети торба, а Лисац ријешен терета црна узбрдо здими брже нег срна. Ману га Мачак, па торби хрли, другара вади, снажно га грли, милује кресту и репић крив.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Млађи братац старијем говори: “Хајде, брате, лова да делимо! Теби, брале, срна и кошута И јеленче са златним розима, Мен’ девојче са златном косицом.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Одлазим, дакле, са тела топлих, и младих, срна, леду, на врху неком, у болном свом хитању? А плач ми само враћа се, порфиру једног зрна, што виси, о дрхћућем,
Зелено небо Барање, као разбијено стакло, влажно од киша. У зору сиво, као кожа покислих срна и кошута. Небо, што заплави утопљено у рукавац неке реке, зелених, отровних, замршених биља и црвеног муља, пуног
ЖИВОТ људски, и хрт, свео лист, галеб, срна, и Месец на пучини, привиђају ми се, на крају, ко сан, као и смрт једног по једног глумца нашег позоришта.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
З х б, звати, звонити, звук, звер, (В. Расрди се тигар звери љута. Ђ. Л. П. 18) = Скочи срна иза грма = зволити са „до”: дозволити (Н. 16, У 3. С. Н. О. 4. Ђ. Д. 18, 5. књ. ИИИ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Преко пшенице белице, преко зелене детелине!... Дува ветар! дува ветар! Дува преко медведа, преко јелена, преко срна, преко куријака, преко лисица, преко зечева!
(Свећа — лојана или воштана) 121 — Сито цвили, гладно ћути? (Мех у ковачници) 122 — Скочи срна иза трна, и где паде, ту остаде? (Варница) 123 — Слама изгоре, појата не море?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
114. Сјекутићи сијеку, вукотићи вуку, сам баћа превраћа. 115. Скочи срна иза трна, ђе се свила, ту и умрла. 116. Сламна кућа, гвоздени притисци. 117. Споља тело, а унутра кошуља. 118.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Анђел'ја млада, усамљена тада, К'о срна лака, к' кошута плаха, Силази мед' цвеће да за драгим тужи, Светине пуна и побожног јада.
Краков, Станислав - КРИЛА
Жена је лежала на осушеној трави радосна, и груди надражених мирисом смреке, врискала је као срна у радости, и уједала помамљено. После је била мирна и срећна као пчела која се напунила цветног праха.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ил’ се чешља на зрцалу, ил’ на свили спава, Ил’ доброту срна песме гласом изражава. Ако спава, поглед тихи на лице јој баци, И примети јављају л’ се на том љубве знаци.
Руку и ја пружим, и витког стаса коснем се, Ал’ на зло ти моје послуша рука памет. Гледну ме мрко, па скочи к’о срна, и утече к друштву, Ама бар један поглед да ми бежећи даде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Штап носе само матуранти и старци. Старе жене, ни оне га не носе, него се воде под руку. Здрава и млада к'о срна, а штап. — Енглескиња најзад застаде пред излогом, јединим излогом од једноставног великог стакла.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но гле! Јунак самац није, За њим сједи цура нека; Врана јој се коса вије Кô просута свила мека. Знаш гдје лака срна пасе, Вода пада с хриди голе, Како бршљан обвија се Око брезе и тополе?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
овако описује своје мучење у шуми: Ходих млада по гори зеленој, пасох траву за петнаест дана, пасох траву каконо и срна, и не виђех леба залогаја. Хајдуке је — како казују многе песме — красила најлешпа другарска љубав.