Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Кларо, Кларо — рече она усиљено смејући се. — Зар су Мађари Словени? То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским. Госпођица Ведел беше црвена кô паприка. Ја се нисам ништа срдио.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ове језичне и психичке сродности и многе друге које су запретане тињале у јужнословенским племенима једног су дана откривене.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Имао сам онамо племенитог и умног родитеља душе на кога сам се, у оној идеалној сродности срца, наслањао, и са којим сам продужио да општим и после, уверен да он увек мисли с мојим мислима, сања с мојим
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
(до сени умрлих што их вода чува) – све те слике чудесно је окупила песникова уобразиља према њиховој симболичкој сродности. Растко Петровић се, уосталом, још једном 1921.
гласовно оркестрирање припремају већ сами редовистихови, у којима се речи често групишу на основу гласовне сродности, али не као у артистичноме стиху, него као у народним говорним обртима, фразеолошким скуповима, изрекама, узречицама,
па је и питање и одговор у исто време; из саопштења прелази у специфично кићење, кад се речи уланчавају по гласовној сродности, па се писма не пишу, него се ките; из умиљатог језичког додворавања промеће се у љутито одсецање итд.
Вероватно код сваког ко о књижевности пише постоји и избор по сродности. И постоје писци којима се често и радо враћамо. Мене је можда најдуже и највише привлачио Момчило Настасијевић.
* У тематској сродности са насловним написом, испредњачили су радови што осветљавају питања нашег најдубљег традицијског упоришта и места
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Између Станковићевог романа и романа Милоша Црњанског постоје извесне занимљиве сродности, на које се у овим студијама, понекад, изричито указује.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Море само себе опева, безобразно и слободно римује се чиме год стигне, иако невично сродности због своје надарености. Његове су дубине мудрије од свих твојих афоризама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ако баш и не о свакоме од њих појединачно, а оно свакако неизбежно о свима њима онако груписанима како их спајају сродности а раздвајају супротности стилова и тежњи. Био би то добар захват у предбранковске проблеме, сумње нема.
штампана је, међу шаљивим песмама, једна такође без наслова и без помена аутора, која по мотиву и стилу има извесних сродности са песмом Невоља: Докле ћемо с’, побратиме, ’вако скитати, од кафане до кафане карте играти, од механе до