Употреба речи сроза у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Е то је бесан коњ, а беснија је још сила на њему. Ето ти покора, пуче колан, седло се само сроза низа чилаша и на седлу јездач. А то беше нам Мркша Испијало!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Старац посрте, а Петра се сроза низа зид... Радости беше и сувише за њих. 11. СКИДА СЕ ВЕО Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући

— Кад ти велиш... И дигоше се старине Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. — Добро јутро!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде. Ја извадих махраму и почех јој стресати снег.

— Лежи! — виках ја. Он ме само блесасто гледаше. — Лежи, бре! — цикнух ја и притиснем га за руку. Он се сроза низа зид на патос. У тај пар уђе баба плачући. — За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руке.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге. Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

корак па да се читава ствар сурва у безвриједност, да се сублимно изуврати у гротескно, да се аутентично поетско сроза у плићаке баналнога, у избијељелу једноставност без чара, у оно непоетско наивно које стигматизира промашена дјела.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику. Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. — О тајо!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Пропе се на једно окно, а кмету буктињу даде, Ал' отуд нагло се сроза и доле пред кмета паде. „Тамо некога има!“ јаукну са притворном стравом, „Но није никако клисар, ал ту је клисарка

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности