Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За земљу, за мелодичност њене поезије, за богатство срока планинских њених одјека, за њених потока слободан стих, млади, успаванку што је усред ушћа пева река, за здравице што
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
помало искоса — Док ме плаво небо гледа испод ока: Тај свет је сплет чудесних односа, Чак и реч тугује када је без срока... Ништа се не миче.