Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но мутни облак притиска ми чело, И у дно душе гром пада и бије. Сјутра, кад оштри заблистају српи И сноп до снопа као злато пане, Снова ће тећи крв из моје ране — И снова пати, сељаче, и трпи...