Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Као: да није била права Српкиња, да није у петак постила а о Ускрсу да је друкче шарала јаја него остале сељанке... А то је у оно време било све
А то је у оно време било све подозриво. — Та да је она била чиста и права Српкиња, — говорила је жена Николе Белића, — зар не би и њу сахранили у оно гробље у које се сви поштени људи сахрањују?...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
многобројне и Ужице попаливши, разбивши силну војску Афиз-пашину, трима славним победама опојени, сваки Србин и Српкиња песму пева гордо. Шта нам сад треба радити, то је: да се постарамо сад за внутреност добар поредак увести.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Боже мој! Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напослетку и поглавито ти сам? Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота. Па њена родбина — хајде мајка и боже помози, али лајтнант!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: »У Милице дуге трепавице«... Па она њена збуњеност... идеална Српкиња! Па тек она стидљивост... — Простота, простота, боље кажите — вели гђа Перса.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— А јесте л’ читали Видаковићеве романе? — Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала. — Па каква сте ви онда Српкиња, фрајлице? — Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња.
— Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала. — Па каква сте ви онда Српкиња, фрајлице? — Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња. — Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати?
— Па каква сте ви онда Српкиња, фрајлице? — Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња. — Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати? Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња!
— Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати? Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња! — Ала сте враг! Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴ Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, књ. ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 160. ⁵ Стојадиновић, Милица Српкиња, У Фрушкој Гори 1854, Просвета, Београд 1985, с. 174. ⁶ Станојевић М., исто, с. 51.; Лилек Е.
⁰²² Ивић, Данка, „Басме записане између два рата“, Расковник, 50, зима 1987/1988, с. 65. ²³ Стојадиновић, Милица Српкиња, исто, с. 55—56. ²⁴ Влаховић, Бреда, „Девојачка гатања у Неготинској крајини и Кључу“, Развитак, 6, Зајечар 1968, с.
Стевеновић, Ж., Обичаји и веровања из Крајине, СЕЗ, 32, СКА, Београд 1923. Стојадиновић, Милица Српкиња, У Фрушкој Гори 1854, Просвета, Београд 1985. Стојичић, Ђ., Сјај разговора, Градина, Ниш 1987. Стојковић, М.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Добро. Каква је боја српска? ШЕРБУЛИЋ: Шта, Српкиња, па не зна ни каква је боја српска! НАНЧИКА: Што нисам досад знала, то ћете ми казати ви. ШЕРБУЛИЋ: Ја... ја...
ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, ми да се бојимо? Без жертве не може бити. И ми треба да покажемо свету како Српкиња погинути уме за своју народност...
она ће добити другог мужа, или ће се дичити што је удовица за народност погинувшег јунака; мати... она би, као Српкиња, морала плакати кад би јој син на постељи умро. ГАВРИЛОВИЋ: Тако говорити као ви, то је реткост код женски.
ГАВРИЛОВИЋ: О, фини младић, ја га добро познајем. Истина, није Србин... ЛЕПРШИЋ: Шта, шта? ШЕРБУЛИЋ: Како би Српкиња за странога пошла? СМРДИЋ: То баш није лепо. ШЕРБУЛИЋ: Предсједатељ одбора!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОПОВИЋ ЖИВОТ. — Јован Ст. Поповић родио се у Вршцу, у Банату, 1. јануара 1806. Отац му је био Грк, трговац, мати Српкиња, кћи српског живописца из XВИИИ века Николе Нешковића.
Овога пута Караџић је бележио верно, онако како их је »преписивао из уста Срба и Српкиња«. Али циљ скупљања тих песама још му није довољно јасан, и он у ову збирку уноси »неколико нових пјесама које су учени
Он је не само забављач но и духовни вођ и национални васпитач »наших лепих Српкиња«, учи их верној и незаинтересованој љубави, чистом осећању, српском духу, саветује их да читају српске књиге, да
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бежи Тале с Хајком кроз горицу, Опази га Стојан на коњицу, Женску главу добро распознаје, Сећа с' љубе, мисли Српкиња је, Чија можда љуба вереница Што уграби негде потурица, Па га тера, а вако кликује: „Пуштај роба, ол' т' заклаше
Ала дивно Турци заглавили, Ал' је пало и Србиња чили. Но лако ће све се да накнади, Док је Срба и Српкиња млади. Гајде, чауш, коњи под ратови!... Цика, звека. .. Купе се сватови!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: А како би то српски казала? Ја добра Српкиња нисам. АЛЕКСА: А! То се сербски и не може изразити, него славенски, и то овако отприлике: мздопреимчивост.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Чл. З. После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. Чл. 4. Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. Чл. 5.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бич сам божи ја сплетен за тебе, да се стављаш што си урадио!“ МНОЗИНА Мићуновић и збори и твори! Српкиња га јошт рађала није од Косова, а ни пријед њега. КНЕЗ ЈАНКО Јошт нијесам лијепо казао око шта се на станак покласмо.
Ево има више но година откâ нешто међу собом главе. Али ко би мога помислити да ће узет Српкиња Турчина? КНЕЗ РОГАН Ћуд је женска смијешна работа!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' сироче, црне моје среће, Нит' сам звезда, ни тица, ни цвеће, Српкиња сам с дична Србобрана, С дична града оних дичних дана!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! — Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе ! — осече се на њега гошћа.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ово је била згодна прилика да кажем коју реч у прилог духовног утицаја који има Српкиња, описујући је онако како је она представљена у српским народним песмама о Чучук Стани, жени Хајдук Вељка, која је
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Од ових чудних речи домаћин сасвим претрну, а Арнаути се сасвим збунише. Не бејаху они навикли досле да се једна Српкиња овако држи, нити овако тврдо срце покаже. Али такође ти људи не беху навикли ни на једно друго изне– нађење.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХИХ Ја ти морам и то рећи, Нека и то знаш, — Српкиња си, треба да ме Српски погледаш. Наш је живот бокор дрво И славујев стан, Под дрветом проведосмо Многи красни
Ал’ су песме слаби гласи, Тебе нешто лепше краси, Што те краси: Српкиња си. XЛ Хоће да се и насмеју, Што на теби нема злата; Нико не зна тајни бисер, Што га носиш око врата.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
105 МИЛОШ И РАДОВАН 106 МЛАДЕН И МИЛОЈЕ 110 КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА 116 ЖЕНИДБА ПО МОДИ 118 ХУДА СРПКИЊА 120 ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ 122 О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ 127 ЛУКА МИЛОВАНОВ 129 НА КЊИЖИЦУ ЗА
320 МОЈ ГРОБ 321 ЈОВАН СУБОТИЋ 323 ПЕСМА 324 СРПКИЊА 326 СРБИН 328 САБЉА-МОМЧЕ, ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ 330 ЕМБРИОНУ 353 ОБЛАЦИ 357 ИЗ „БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” 359 ВАСА
„БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” 359 ВАСА ЖИВКОВИЋ 374 ЉУБОПЕВАЦ 375 ЦВЕТ 377 МЛАДОЈ НЕВЕСТИ 379 У НОЋИ 382 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА 385 ПЕВАМ ПЕСМУ 386 НА СМРТ 388 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН 390 ПУТНИЦИ 391 ПОГОВОР 407 ПОГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ 502 ПОГОВОР
болести европског барока у песмици некога Стефановића из Сомбора која, у Драгољубу за 1845, у целини гласи: СРПКИЊА СРБЉИНУ Српски сине, Срб сиви соколе! Своји својства себи срца српска.
У првој половини XИX века већ су видни отпори овој последњој. Милица Стојадиновић Српкиња, представник новијих тежња, и која у својој нејакој прози има повремених тремолирања јеткости најразноврснијега
Павле Соларић ХУДА СРПКИЊА Слушао сам ономадне (да Бог не услиши, Да услишав клеветницу, језика не лиши!) Слушао сам, о Српкиње — вами боље
Благо не тражи ми, брате: варљиво злато и сребро! У прсима Српкиња благо неисплаћено Носи! Не гледај време, јер љубов све ће победит!
1837. Јован Суботић СРПКИЊА Ја сам млада Српкиња, Милком ме зову, Имам другу Српкињу, Анку кумову, Имам драгог Војина, Српског сина,
1837. Јован Суботић СРПКИЊА Ја сам млада Српкиња, Милком ме зову, Имам другу Српкињу, Анку кумову, Имам драгог Војина, Српског сина, Србина, Лепог, красног
Српкињу, Анку кумову, Имам драгог Војина, Српског сина, Србина, Лепог, красног Србина, Правог Србина, Мати ми је Српкиња, Српског оца кћи, Оца си ми дојила, Српска мајко, ти: Срб Србина родити, Српска сиса дојити Мора новог Србина, Правог
О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде! 1857. Васа Живковић МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА ПЕВАМ ПЕСМУ на коју ме ово тамно облачито вече побуђује: Звезде се крију Небо је мутно, Облаци с’ вију По небу
Која ј’ то мајка Сви је ми знамо, Јер њену тугу Давно слушамо. 14. августа 1854. Милица Стојадиновић Српкиња НА СМРТ једној лепој сеоској девојци умрлој 2. марта 1855.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, од б., од српскога цвећа«. У популарном српском роману »Рајко од Расине«, од Ч. Мијатовића, стара Српкиња, која живи у највећој беди и пере туђе рубље да би зарадила за хлеб, неће ни за какав новац да дâ своју саксију са б.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Зорице моја мила! Српкиња увек ми буди, Љуби та равна пола, жеља је моја сва, И љуби... ах, љуби мене, и мање вина ми нуди. И бићу срећан ја.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Мелез! Пајац од крпа с једне стране плав, а с друге жут. Какав је то Грк који се зове Цветан! Мајка Српкиња, а отац Грк који више није Грк... А да је Цветан леп, леп је! — попуштао је чисти. — А да је мио, мио је!