Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Ти ли си тај, што ослобођење васцелога Српства тражиш?... — опијен гневом дивљега звера, бесомучним гласом рикаше судија.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: А Милић, што ме назвао родољупском хуљом. ЗЕЛЕНИЋКА: О, и он, и Јелкић, и сви који су се усудили против Српства согрешити! 8. МИЛЧИКА, ПРЕЂАШЊИ МИЛЧИКА: Знате ли шта је ново? Маџари одлазе. ЖУТИЛОВ: Дакле зацело?
ЖУТИЛОВ: Ви све друге корешподенте имате, зашто сте против Српства. ШЕРБУЛИЋ: Ово је издајник, треба га примјерно казнити. СМРДИЋ: Право кажете.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је остајао по средини између Мађарства, где га је вукла средина и васпитање, и Српства, где га је вукао дубок национални нагон.
1846. постао је парох у Панчеву и учествовао у 1848. Цео свој живот провео је у Панчеву као душа ондашњег Српства. Од 1864. био је неколико пута биран за народног посланика на Карловачком сабору. 1868. постао је протојереј.
српско опшчество на свијету« како га је Вук Караџић назвао још 1817, на згодном географском положају, у центру Српства у Угарској, недалеко од Србије, Нови Сад постаје српски центар. 1816. добија српску гимназију,73 од 1831.
По угледу на немачки Тугендбунд и на талијанску Младу Италију оснива се свечано, 1866, у Новом Саду савез »Младога Српства«, Уједињена омладина српска. Друштво је основано са циљем да буди народни дух и да шири српску књижевност.
је политичка и национална слобода само услов рада на економском ослобођењу радних маса, да је уједињење и ослобођење Српства само »један колут на ланцу других слобода«.
Наглашујући непрестано етничку чистоту и снагу балканскога Српства, он је више но ико радио на национализацији оних крајева на народној периферији где је национално осећање бледело, или
И наместо угарскога Српства, које је дотле једино представљало српски народ и држало српску књижевност, он ставља балканско Српство, Србију,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
име је било Пувало), који је, у Бечу, знао мог ујака Васу Вујића и долазио му у кућу, због моје ујне, Бечлике, и српства.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
мирише; Кад погледам милу Србадију, Тад се дижем више звезда свију, Више звезда, до Бога милога; Па га молим, а рад Српства свога, Да га чува, весела му мајка, Српство ј' мени мајка и бабајка! Ј.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ја од тебе јоште много иштем: да поставиш у пламтеће врсте, пред очима Српства и Славјанства, Обилића, Ђорђа и Душана, и јошт кога српскога хероја; да прогрмиш хулом страховитом на Вујицу,
Ђорђа и Душана, и јошт кога српскога хероја; да прогрмиш хулом страховитом на Вујицу, Вука, Вукашина, богомрске Српства отпаднике - злоћа њима мрачи име Срба, тартар им је наказа малена!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ВИСОЧАНСТВУ КНЕГИЊИ СТАНИ кад је даровала милион рубаља Црногорцима глађу паћеним Ој, кнегињо Стано, целог Српства дико, Ој, кнегињо Стано, црногорска храно, Ти анђелски створе, врли добротворе, Ти га умеш дати — поклон обилати!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Црни слови неизгладни На гробу јој натпис режи: „Овде Српства мајка лежи, Од синова убијена. 14. Питаш гди су градови, Гди су царства многа, Куд толике престоле Судба врже строга?
Ја сам млада Српкиња, Ја сам Србин, српски син, од Српкиња певане; на њему су, што је најважније, разговори о напретку Српства и српског књижества вођени...”.
год. дугао се да јој је прави наслов Мачије перо лоша Поповића): Ја сам верни српства син, Милош именом, Мом ћу српству старат се Казат временом: Што је српско љубити, Српства благо грлити, Света да је
Поповића): Ја сам верни српства син, Милош именом, Мом ћу српству старат се Казат временом: Што је српско љубити, Српства благо грлити, Света да је задаћа Срба Милоша.
С српским млеком посис’о Ја сам српства дух, Српству зато обраћам Мој ја српски слух: По дедова примеру Језик, име и веру Српске груди чувају Срба Милоша.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
североисточних крајева, у којима су се налазила најважнија културна, политичка и привредна средишта оновременог Српства: цела Војводина и највећи део дотад ослобођене Србије, док је Караџић писао својим родним ијекавским говором,
Његове су основне теме космичка судбина човек и историја судбина Црне Горе и Српства. У основи његове космичке поезије налази се мисао о јединству човека и Бога, о човековој небеској преегзистенцији, о
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô после буре ветар млад Што вртом тихо креће, И тужно гледа цветни сâд, Сломљено гледа цвеће, И ђени Српства тако бди, И децу зове милу; Ал' многи од њих давно спи На смрти хладном крилу!