Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они су по целом свом бићу исто што и Српство и вера православна. Али је међу њима увек било и борбених људи, нарочито у Средској и у Сиринићу, а још више у Подгору
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Овај честити Војвођанин коме је Српство мајка и бабајка, с љубављу је певао о свим словенским народима што ће се, касније, здружити у Југославији: испуњавање
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: То је зло. ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је време да се феникс из пепела славе српске подигне. Српство не може бити вечито сенка туђе светлости, него треба сâмо да постане сунце, и јошт и другима позајми светлости.
(Скида своју кокарду и баци је на земљу.) СМРДИЋ: И ја умем осећати шта је Српство. (То исто учини.) ЖУТИЛОВ (тако исто): С овим се одричем сваке маџарштине!
ЛЕПРШИЋ.: Ја оћу душаново царство, а, по оваковим родољупцима пропало би Српство. ШЕРБУЛИЋ: Ја сам заиста прави Србин, и видићете како ћу радити, само докле дођу Сербијанци.
И колико год мушки за српство ,раде, толико трипут више нашем полу ова дужност на срдцу лежати мора. НАНЧИКА: Ми се не можемо тући.
ЛЕПРШИЋ: Већ ваша су нам чувства добро позната, бољега доказателства не потребујемо. ГАВРИЛОВИЂ: Колико сам ја за Српство чинио и то свет најбоље зна, а ви судите како оћете.
Одите, родољубице, да ми оперемо образ народности! (Узме пушку која је у углу висила.) Ми ћемо спасти Српство. НАНЧИКА: Право кажете. (Изнесе из друге собе сабљу, коју припаше, а Милчика узме два пиштоља.
ГАВРИЛОВИЋ: Нисмо вукли никакву плаћу. ШЕРБУЛИЋ: Већ ја знам. Сваки је луд, који се за Српство заузима. ГАВРИЛОВИЋ: Зато што не може да глоби. СМРДИЋ: Вама је све то у глави. Док су Маџари глобили, било је добро.
ЖУТИЛОВ: Ја сам служио код Маџара, па сам и таки напустио како се Српство подигло. ЛЕПРШИЋ: Дабогме, кад су вас из службе избацили. ЖУТИЛОВ: Мене из службе избацили?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
угарскога Српства, које је дотле једино представљало српски народ и држало српску књижевност, он ставља балканско Српство, Србију, Босну, Херцеговину, Црну Гору. Он је српском национализму дао западносрпско обележје.
Иако свештеник, он је имао шире идеје о народном јединству, није делио Српство од Хрватства, за свој језик писао да није »скроз ни србски ни хрватски« но »нека средина између једнога и другог, не
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Лепо! (Преврће) Свилешешир, недостаточно свеучилиште. Лепе ствари. ДОКТОР: Тек је овај корак Српство на преузвишени степен подигло. ШАЉИВАЦ: Благословен разум који је то написао!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
РОДОЉУБ Ја сам путник са Вардара, Где је Српство без слободе; Ал' сам чуо тужан жубор И Миљацке, бистре воде. Видео сам реке обе, Мој Србине, сужњи робе!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Чл. 17. Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! Диван програм; то морају признати чак и политички
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и
« ГЛАВА ТРИНАЕСТА У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Благородством Српство дише... Бјежи, грдна клетво, с рода — завјет Срби испунише! У Бечу на Ново љето 1847. года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА
Црни дане, а црна судбино! О кукавно Српство угашено, зла надживјех твоја сваколика, а с најгорим хоћу да се борим! Да, кад главу раздробиш тијелу, у мучењу
Бог се драги на Србе разљути: седмоглава изиде аждаја и сатрије Српство свеколико, клеветнике грдне и клевету. На развале царства јуначкога засја света Милошева правда, окруни се слава
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он се одликовао у више бојева а највише у боју на Морачи (1819). Таки су нам сачували вјеру и Српство! „Да му изиђемо на сусрет!“ рекоше неки млађи од главара, те се одвојише и одоше пред манастир.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
дижем више звезда свију, Више звезда, до Бога милога; Па га молим, а рад Српства свога, Да га чува, весела му мајка, Српство ј' мени мајка и бабајка! Ј. Јовановић Змај ВИ РИБАРЧЕТА САН Ал' се небо осмехива! Ал' се река плави!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Али ту је веће био Један венац, много већи, Тако исто уздисајни — Можда га је Српство цело Од уздаха својих сплело.
Постојмо дуго над гробом овим И вратимо се с уздањем новим! — Мален је камен, — баш према срећи: Срећније Српство шат дигне већи. »Стармали« 1887.
Застава се у вис диже, Али једна само На њој пише: „Српство пада, Ал’ ми га не дамо! Око храма светиње нам Биће бедем живи: Слози нашој, жртви нашој Нек’ се свако диви!
Око храма светиње нам Биће бедем живи: Слози нашој, жртви нашој Нек’ се свако диви! Српство ћемо слошке бранит’ Од напада љута; Дижућ’ Српство, крчићемо Даљој мети пута!
Српство ћемо слошке бранит’ Од напада љута; Дижућ’ Српство, крчићемо Даљој мети пута!“ Је л’ то збиља, а не машта Тужнога песника?
Електрика јури широм, Ваздухом ће бити споја (После можда и етиром). Стоји стабло, стоји Српство, Мајка сваком листу — сину; Најсвежији лист му трепну Па одлете у даљину.
Збогом, Јово, пријатељу драги, Многе ране у гроб си понео, Јер си Српство ти љубити жарко Умео и смео. »Стармали« 1887. Др. ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ Уви се, српска школо.
Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. »Јавор« 1891. ЕНО! Ено се Срби мире, Срби што Српство љубе, И ћуди мало тање И ћуди мало грубе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
И досад сам волô сунце, Што ме истом сад огрева; Волело ми срце славља, Кога сад тек разумева. Волео сам Српство мило, Већма него сама себе, Ал’ сад ми је стомилије, Јер у њима нађох тебе.
? Јок! — на боље Чувам ја свог сина: Нека буде ’Ваке воље Увек, и без вина. Нека и он, Кô бабо му, Само Српство љуби, А кад види Душманина Нека шкрипне зуби. Нек погине За слободу — Лепше смрти нема!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
дубоко усађене, али некако платонски апстрактне и према живим проблемима раскомаданог народа све недораслије вере у Српство нису могли примити на себе ни терет ни сласт одговорности духовног вођства; једино је још омладински део штуровским
Младен Лесковац Глуво је доба сад. Л. Мушицки, 1816. Но нек, само Српство траје Макар били ваши дани Заборавом претрпани, Ил' песништва смешна брука.
Но нек, само Српство траје Макар били ваши дани Заборавом претрпани, Ил' песништва смешна брука. — — — — — — — — Нека Српство буде славно Ма се хвала од вас крила, — Та наша је гордост била Само рода глас узнети. Ј. Ст. Поповић, 1854.
Да нам сине сјајно сунце И озари српско лице! Дајте! Нос’те! Шаљ’те тамо Гди надежду сви имамо Да ће српство процветати, Народности славу дати.
Српкиња — Славјанка, м. Србин — Славјан, м. српство — славјанство, итд.); друга строфа почиње овако: Мати ми је хрватског Оса мога уд, Хрватска га гојила Мајке бијела
Док се мени зелени Српског луга стан, У туђинском презирем Рају љубве сан: Српству верно служити, Крв за српство пролити Завет свети остаје Срба Милоша. А песник П. Н.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У ЈЕСЕН 40 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), СРПСТВО 41 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА
А уз њу ће долетети Много, много живих птица, Па ће опет оживети Наша липа и баштица. СРПСТВО МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Шта је Српство?
СРПСТВО МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Шта је Српство? Бокор цвећа Од најлепшег прамалећа; Богом цвећа мирисава, Мирис му је: стара слава!
Око њега, дике моје Чиста трака од три боје, Трака вере, миља, нада, Да ће слога свуд да влада! Шта је Српство? Светла круна Бисерова кама пуна; А у круни што се сија, Бисерче сам једно и ја!
Мило моје село, Буди ми весело! Добри Бог ће дати, Ќ'о што моје село, Бит' ће Српство цело! А ја ћу певати: Мило моје село, Буди ми весело!